Broj 35
Početna > Intervju > KRALJ SRPSKOG GLAMURA

Darko Kostić

KRALJ SRPSKOG GLAMURA

Darko nije kao ostali klinci iz kraja igrao fudbal i klikere. Hrabro je izabrao bavljenje visokom modom usred Srbije, verovatno zato što, kako sam kaže, od svake krpe može da napravi umetničko delo. U to su poverovale i pevačice koje se utrkuju koja će imati haljinu sa potpisom Darka Kostića.

Iako bi svoj ormar napunio kreacijama Versaćea, iskreno priznaje da kupuje stvari i na buvljoj pijaci, jer firmirana garderoba nije obavezno i odraz dobrog stila
  
  Da li si oduvek želeo da se baviš modom?
  Znao sam da ću se baviti nečim što ima veze sa modom. U prvoj godini srednje škole to je bila moja definitivna odluka. Sa devetnaest godina imao sam prvu reviju i bio sam najmlađi dizajner u istoriji mode.
  Kako je tvoja okolina reagovala na taj, kako kažeš, istorijski momenat?
  Imam veliku podršku porodice. Nikada se nisam obazirao na komentare okoline, uvek sam odskakao od njih i znao sam da ću biti nešto drugo, ono što danas jesam.
  Po čemu pamtiš svoju prvu reviju?
  Sećam se da sam pokucao na vrata modnog studija Klik sa svojom fasciklom, čekao dva sata da me prime i rekao da želim da imam reviju. Bili su oduševljeni kreacijama i tako sam dobio učešće na Beogradskoj nedelji mode. Imao sam ogromnu tremu, ali sam hteo da isteram svoje i da pokažem publici nešto novo i drugačije.
  Da li imaš modne uzore?
  Moj najveći uzor je Đani Versaće zbog načina na koji je video žene. On je bio fantastičan, svaka njegova revija bila je ideal ženske lepote.
  Koliko si samokritičan?
  Veoma, recimo, moja revija ne može da počne dok sve ne bude perfektno, zato uvek sve revije kasne, ali i izazivaju najviše pažnje.
  Da li postoji neka revija koja ti je posebno draga?
  Radio sam u raznim uslovima, kada je bilo bombardovanje, vanredno stanje, sa ili bez budžeta... Ali sam morao sve da isteram do kraja i da pomerim neke granice u našoj zemlji, jer se tada visokom modom niko nije bavio i niko nije imao hrabrosti da prikaže sav taj glamur, sjaj i luksuz. Posebno sam ponosan na reviju „White diva strike”. Pošto sam sa prethodnom kolekcijom doživeo neuspeh, tu reviju sam radio sa nula dinara. Nismo imali pare ni za čipku, svaki karnerčić i svaku šljokicu smo ručno zašivali. Upravo ta kolekcija me je uvrstila u jednog od naših najboljih kreatora.
  Kako teku pripreme za jednu reviju?
  Pripreme počinju šest meseci unapred, kada počinjemo da crtamo kolekciju. Onda ja crtam i bacam i tako u nedogled, dok ne budem potpuno zadovoljan. Tada na scenu stupa moja modelarka Danijela, koja je najbolja u Srbiji. Ona je apsolutni ključ svega što radi Darko Kostić. Dva-tri meseca pred reviju počinje potraga za materijalima, oni se odnose veziljama, a kada sklapamo haljine, nastaje prava histerija. U jednom trenutku sam oduševljen kolekcijom, a već uveče bih sve bacio. I tako u krug. Počinjemo da radimo sa scenografima i sa bukerima, a priča se završava pet minuta pred samu reviju. Kada devojke obuku haljine, sve je u njihovim rukama. Idem od jedne do druge, molim ih, ljubim ih, samo da sve ispadne kako treba. Pred reviju sam pod velikim pritiskom, brzo planem, vičem na ljude koji to ne zaslužuju. Recimo, na prošloj reviji doživeo sam nervni slom, čak nisam izašao da se poklonim, samo zbog jedne jedine stvari, koju niko drugi sem mene nije video. Za mene je to bio potpuni debakl, bukvalno su me izneli napolje sveg u suzama.
  Gde pronalaziš inspiraciju?
  Svuda! To ne može da se objasni, zato i jeste inspiracija. Od Marije Antoanete do čikaške mafije, uvek nađem tu nit koja me vodi, koja je vezana i za moj privatni život, moja osećanja, tugu, sreću...
  Imaš li omiljenog kreatora?
  To je Dirk Bikembergs, belgijski dizajner koji ima fantastične stvari. Volim Versaćea i kada bih imao toliko novca, nosio bih samo njegove stvari. Volim neke stvari koje su meni bitne, tipa, kada izađe neka majica sa Donatelinim likom, to moram da imam, ali volim i stvari kuće H&M. Imam puno markirane garderobe, ali nosim i stvari sa buvljaka, koje su savršene.
  Za razliku od tvojih kolega ti otvoreno priznaješ da kupuješ stvari na buvljaku.
  Takvi ljudi su iskompleksirani i oni u svom ormaru nemaju ni dva kreatora. Nije odraz stila kada imaš sve markirano. Neko može da bude od glave do pete u firmiranoj garderobi, a da izgleda jako neukusno.
  Kako bi opisao svoj stil odevanja?
  Oblačim se pretežno sportski, volim da mogu slobodno da se krećem, a mrzim sve što me steže i sputava. Ne volim farmerke, volim da sam u majici na bretele i šortsu.
  Koliko pažnje posvećuješ svom izgledu?
  Mnogo! Čovek može da obuče najbolju garderobu, ali ako vam koža nije negovana, ako ne vodite računa o sebi, džaba sve. Nema ništa seksi u komadu tkanine, sve je u izgledu. Najbitnije je da čovek vodi računa o svom telu i izgledu, a ja sam po tom pitanju veliki kompleksaš. Vodim računa o ishrani, imam periode kada po dva meseca jedem samo proteine, pa ubacujem ugljene hidrate i tako u krug. Jedem pet puta na dan, pijem tri litra mleka dnevno, imam neke svoje rituale koji mi pomažu da budem vitalan i pun energije.   Kako se opuštaš?
  Mene najviše opušta teretana. Redovno vežbam, što se i vidi. Vozim svakodnevno bicikl, a često i trčim. Ali, to isključivo radim zbog sebe, da bih se dobro osećao, jer meni telo ne treba da bih uspeo u poslu. Što se tiče nege kože i lica, koristim hidrantnu kremu i jednom mesečno idem na čišćenje lica. Zbog treninga i obaveza tuširam se po pet puta dnevno, a koristim mleko za telo kako mi koža ne bi bila suva.
  Imaš li modni fetiš?
  Ne moram da imam najnoviju majicu i farmerke, ali moram da imam dobar sat. To su stvari koje su preluksuzne i koje kupujete jednom ili dva puta u životu. Nemam skupa kola, kuću na Dedinju, ali imam dobar sat.
  Da li se družiš sa kolegama?
  Nažalost ne, jer ponekad nemam vremena da se družim ni sa svojim prijateljima. Mediji često pišu da se mi ne volimo, ali ja nikada nijednog kolegu nisam prozvao, niti sam bilo koga ogovarao. Cenim rad svakoga ko uspe, a da li se to meni dopada ili ne, manje je važno. Svima želim da poručim da rade što više, jer što nas bude više, biće nam bolja modna scena.
  Kako bi opisao modnu scenu u Srbiji?
  Svi govore da je jadna i bedna, ali se ja ne slažem sa tim. U kakvim uslovima živimo, naša scena je fenomenalna! Ona živi zahvaljujući Nenadu Radujeviću, ali i zbog još nekoliko dizajnera koji su uspeli da opstanu. Živimo u zemlji koja nema rešena mnoga bitnija pitanja. Mi kreatori pokušavamo da zemlju prezentujemo u što boljem svetlu kada odemo negde. Niko nam nikada nije pomogao i niko nas ne podržava. Promovišu se sportisti koji imaju milione, a zezaju državu time što čas hoće čas neće da igraju za reprezentaciju. O našim devojkama, koje su prelepe, koje rade u svetskim metropolama, niko ne piše i to je velika sramota za našu zemlju.
  Baviš se isključivo visokom modom. Da li od tog posla može da se živi?
  Već devet godina radim i smatram da od svakog posla može da se živi, samo je bitno koliko taj posao predano radite. Modom ne možete da se bavite samo dva meseca u godini. Moda je ono sa čim ja živim i od čega ja živim. To je moj jedini izvor prihoda.
  Ko je, po tebi, najbolje obučena javna ličnost?
  To je svakako Jelena Karleuša! Ona definitivno najviše ulaže u sebe, u svoj izgled i garderobu. Izdvojio bih i Oliveru Kovačević čiji stil mi se mnogo dopada. Od muškaraca to je Boško Jakovljević.
  Šta je, po tebi, apsolutni hit ovoga leta i šta je to što je uvek u trendu?
  Poručujem damama da budu vitke i zgodne i da nose samo šorciće i majice. Uvek je u trendu dobar džins i dobri komadi odeće. Dobre cipele i dobra tašna su nešto što se podrazumeva.
  Kada publika može da očekuje novu kolekciju?
  Priznajem da sam se malo ulenjio, nisam imao letnju kolekciju zato što želim da napravim nešto posebno. Već pripremamo nešto novo za oktobar. Inspirisan sam jednom večitom temom, crnim i belim labudom. U poslednje vreme sam vrlo romantičan, tako da će i revija biti u tom stilu.