Broj 34
Početna > Intervju > MANEKENKA SA HILJADU LICA

Anđelija Vujović

MANEKENKA SA HILJADU LICA

Plavokosa manekenka Anđelija Vujović po svojim osobinama odgovora opisu fine i kulturne devojke iz komšiluka. Iako je u modnom svetu ostvarila veliki uspeh, nikada se nije ponašala kao nadobudna zvezda

Manekenka, koju zbog sposobnosti transformacije zovu osobom sa hiljadu lica, oduvek je znala da će manekenstvo biti njen životni poziv. Iako je radila u mnogim svetskim metropolama, uvek se vraćala Beogradu i porodici, a danas kaže da je sve želje vezane za ovaj posao ostvarila u inostranstvu. Uzor joj je Paulina Poriškova, među koleginicama ima i najbolje drugarice, a na ljubomoru i zavist se ne obazire.
  Koje su prednosti, a koje mane tvog posla?
  Oduvek sam znala da želim da se bavim ovim poslom, samo sam čekala da porastem. Moja mama je kupovala poznate svetske modne časopise i ja sam uvek uživala gledajući slike u njima. Manekenstvo, kao i svaki drugi posao, ima i prednosti i mane. Ja ga obožavam i on za mene ima samo jednu manu, ako neko želi da gradi karijeru u inostranstvu neće moći često da viđa svoju porodicu.
  Da li si na početku karijere imala uzore, imaš li ih i sada?
  Još pre nego što sam počela da se bavim ovim poslom obožavala sam Paulinu Poriškovu. Bila je najlepša od svih i imala nešto posebno po čemu se razlikovala. I sada je isto, cenim devojke koje su posebne i drugačije od ostalih. Moje omiljene manekenke su Žizel Bundšen i Anja Rubik.
  Da li se privatno družiš sa koleginicama?
  Cenim sve koleginice iz moje agencije. Dobro poznajem većinu njih i lepo družimo se. Najviše volimo kad negde otputujemo i imamo priliku da se provedemo zajedno. Neke od njih su mi najbolje drugarice. Svaka, naravno, živi svoj život i nekad se dugo ne vidimo, ali tu je dva puta godišnje Fashion Week koji nas obavezno spoji makar na nedelju dana.
  Kakav je tvoj stil odevanja?
  Raznovrstan. Volim da se igram sa odećom, jer volim i na taj način da iskazujem svoju kreativnost. Moj stil ima veze sa trenutnom inspiracijom i zato je promenljiv, ali sve to što obučem sam ja.
  Pratiš li modne trendove?
  Pratim modne trendove, ali ne slepo. Od svega biram ono što mi najviše odgovara. Nekad su to detalji, a nekad sam jednostavno očarana celim fazonom. Neke stilove puštam da „prođu" pored mene, jer nimalo nisu ja. Primer je hipi stil i sve sa cvetnim dezenima.
  Čije modele najviše voliš da nosiš?
  Cenim sve naše kreatore, pre svega zato što znam koliko je teško baviti se modom u ovim uslovima. Cenim to što ne odustaju i što se bore. Mi imamo kreatore koji su talentovani i jedinstveni i nema većeg zadovoljstva za mene od revija koje uradim za njih. Kao manekenka nisam na reviji da bih procenjivala odeću koju nosim i gledala kako se ja u njoj osećam, ja sam tu da sve što neko stavi na mene iznesem kao da nosim najdivniju odeću na svetu. To je moj posao, da ljudi požele da kupe sve što ja obučem.
  S obzirom na to da si radila za mnoge kreatore, da li si se zasitila firmirane garderobe?
  Volim firmiranu garderobu. Ipak, odeća ne mora da bude firmirana da bi osoba dobro izgledala, niti je ona garancija da neko ume dobro da se obuče i da će dobro izgledati. Nažalost kod nas ima puno predrasuda vezanih za firmiranu odeću, kao i za određene kreatore. Tako je kod nas Versaće na lošem glasu, a za mene on ima ubedljivo naj seksi haljine na svetu. Pored njega moje omiljene modne kuće su Balensijaga i Alesandro Del'Akva.
  Gde najčešće kupuješ garderobu?
  Ne idem često u šoping, jer ne volim gužvu u radnjama. Uglavnom kupujem garderobu kad otputujem u
neku stranu zemlju jer volim da budem originalna. A i u inostranstvu je veći izbor „lude" garderobe kakvu ja volim.
  U kojoj boji se najlepše osećaš?
  U jednoj nijansi plave koja se zove šerpaplava.
  Kako održavaš vitku liniju?
  Vitka sam na mog tatu i nikada nije bilo potrebe da držim dijetu. Nemam ništa protiv dijeta i mislim da svako treba da pazi šta unosi u organizam, pre svega zbog zdravlja. Trudim se da se hranim najzdravije što mogu. Dobar izgled nije garancija za samopouzdanje, ali pomaže. Samopouzdanje se stiče kroz razna iskustva, ali i podršku porodice. Dobar izgled je samo dodatak. Ja sam stekla samopouzdanje kroz podršku porodice i savladavanje mnogih izazova i prepreka na koje sam do sada nailazila.
  Radila si u Italiji, Atini, Tokiju... Koliko se naša modna scena razlikuje od svetske?
  Razlikuje se mnogo, pre svega zbog ekonomskih poteškoća sa kojima se mi susrećemo. Niko nije plaćen kako treba, pa ni mi manekeni. U inostranstvu su manekeni izuzetno cenjeni i dobro plaćeni. Manekenstvo je ozbiljna profesija od koje može mnogo da se zaradi. To je i logično, jer je neko u stanju da svojim likom i harizmom proda neuporedivo bolje neki proizvod od nekog ko je samo lepo lice. Zato su top-modeli koji su se izdvojili iz gomile dobro plaćeni. Klijenti znaju da nije isto kada im kampanju uradi Žizel ili neka početnica, jer će im Žizel doneti milione. Oni to cene i adekvatno plaćaju. Kod nas je drugačija situacija, jer mi volimo sve da nipodaštavamo.
  Zbog čega nisi otišla iz Beograda?
  Radila sam u inostranstvu dobre poslove i uživala. Iživela sam sve svoje želje vezane za ovaj posao. Potpuno sam ispunjena.
  Mnogi kažu da je u manekenstvu ljubomora najviše prisutna. Da li si imala prilike da je osetiš na svojoj koži?
  Ne obraćam pažnju na ljubomoru. Meni je žao ljudi koji su ljubomorni i zavidni, ne bih im bila u koži. Oni nikad neće biti zadovoljni.
  Da li savetuješ tvog partnera kada je reč o oblačenju?
  Esteta sam i prija mi da je moj muškarac lepo obučen, ali mi je od toga mnogo bitnije kakva je osoba i kakav je prema meni. Zbog toga nikad ne govorim svom muškarcu kako da se oblači. Ako zatraži savet, tek onda ću mu ga dati. Za mene je način oblačenja nešto lično i ne volim da mi se drugi mešaju niti da se ja drugima mešam.
  Koga smatraš za osobu sa stilom?
  Dve osobe koje izuzetno cenim i koje su „domaći zadatak" svima kako se obući sa stilom jesu košarkaš Saša Obradović i njegova prelepa žena Slađa.