Broj 34
Početna > Poznati > GRETA GARBO

Švedska sfinga u Holivudu

GRETA GARBO

Legendarna glumica Greta Garbo stvorila je mnogo filmskih uloga za pamćenje iako se povukla iz javnog života sa 36 godina. Živela je u Njujorku skoro pedeset godina, odbijajući intervjue, izlazeći iz svog apartmana sa velikim šeširom i naočarima kako je niko ne bi prepoznao

Detinjstvo u bedi i nemaštini
  Filmska glumica Greta Garbo, ili pravim imenom Greta Lovisa Gustafson, rođena je 18. septembra 1905. godine u Stokholmu kao treće i poslednje dete skromnih seljaka Ane i Karla Gustafsona. Njeni roditelji bili su toliko siromašni da su im, dok je još bila u porodilištu, predlagali da devojčicu daju na usvajanje. Oni su to kategorično odbili i tako je buduća velika filmska diva odrastala u nemaštini. Taj kompleks siromaštva, po rečima Berija Parisa, autora biografije Grete Garbo, glumicu je progonio ceo život. Živela je u predgrađu Stokholma, u skromnom stanu bez tople vode. Odrastajući u bedi, tiha i povučena, Greta je maštala o tome da postane velika glumica, pa je još kao devojčica počela da glumi u školskim predstavama. Kada je njen otac umro 1919. godine od tuberkuloze, Greta je morala da napusti školu i da počne da radi sa 14 godina. Prvo se zaposlila kao pomoćnica u brijačnici, a kasnije je radila u butiku na odeljenju za prodaju šešira. Gretino lice uskoro je osvanulo na stranicama prodajnih kataloga, a nakon toga i u reklamama. Greta je sa šesnaest godina upisala pozorišnu akademiju gde su joj prognozirali uspešnu karijeru. Ubrzo je upoznala tada slavnog reditelja Morica Stilera koji Gretu, nakon što je naterao da smrša desetak kilograma, angažuje u filmu „Legenda o Gesti Berlingu".
  Publiku osvaja ljubavnim scenama
  Kako budućoj filmskoj zvezdi više nije odgovaralo predugačko prezime Gustafson. Trebalo je smisliti neko zvučnije koje se lako pamti. Postoji nekoliko verzija kako se došlo do prezimena Garbo, ali najverovatnija je ona po kojoj je Stiler izabrao prezime Garbo koje na norveškom jeziku označava nimfu ili šumskog duha. Koliko je Stiler imao visoko mišljenje o njoj govori i njegova izjava da ona ima lice kakvo se pred kamerama pojavljuje jednom u stotinu godina. Prekretnica u njenoj karijeri dogodila se 1924. godine u Berlinu kada je upoznala Luisa Majera, čelnika filmske kompanije MGM, koji je, kao i mnogi, bio oduševljen njenom lepotom. Tako se Garbo iste godine našla u Holivudu. Prvim snimljenim filmom „Bujica", Greta nije privukla pažnju američke publike. Pala je u depresiju, ali ni posle, kada je već postala velika zvezda, sve do definitivnog napuštanja filma, u Holivudu se nije dobro osećala. Publiku je osvojila tek trećim filmom „Put i đavo", i to ljubavnim scenama s Džonom Gilbertom, koji joj je kasnije bio ljubavnik i nesuđeni suprug. Takav erotičan naboj na filmskom platnu američka publika do tada nije videla. Za razliku od filma, gde se oblačila ženstveno i glamurozno, u privatnom životu odevala se poput muškaraca: nosila je pantalone, muške jakne, košulje, kravate i ravne cipele. Nikada nije pratila modne trendove i dosledno se držala svog stila odevanja.
  Predodređena za romantične uloge
  Filmovi „Ana Karenjina" i „Mata Hari" osigurali su joj kultni status. Glumila je u brojnim holivudskim hitovima tridesetih godina i imala četiri nominacije za Oskara i to za filmove „Romansa", „Ana Kristi", „Dama s kamelijama" i „Ninočka". Širinu glumačkog talenta i osećaj za filmski ritam pokazala je parodično-romantičnom ulogom u „Ninočki” 1939. godine (film je reklamiran sloganom „Garbo se smeje!”), kojom je postigla svetski uspeh. Godine 1954. dobila je Oskara za životno delo.
  Ljubavni život obavijen velom tajni
  Veći deo života pratile su je glasine da podjednako voli muškarce i žene, ako ne možda žene i više. Garbo je imala afere i sa muškarcima i sa ženama. Nikada se nije udavala, ali je imala veze sa glumcem Džonom Gilbertom, koga je ostavila pred oltarom 1926. godine, fotografom Sesilom Bitonom, i biznismenom Džordžom Šleom. Garbo je imala lezbejske afere sa glumicom Luiz Broks, spisateljicom Mercedes de Akosta i sa Marlen Ditrih. Takođe, kružila je priča da je održavala ljubavnu vezu s baronicom Olgom de Rotšild, ali i sa prijateljicom iz studentskih dana Mimi Polak. O vezi Mimi i Grete govori se u knjizi Tina Andresona koja se temelji na pismima koje su Greta i Mimi slale jedna drugoj. U pismima, Greta Mimu oslovljava malom mimozom, a kada joj je ona u odgovoru napisala kako očekuje dete, Garbo je napisala: Uvek sam mislila da smo nas dve - jedno. Kada je Mimi postala majka, Garbo je napisala da je neverovatno ponosna što je postala otac. Istovremeno, kolale su priče da je imala ljubavnu vezu s Klerkom Geblom, a navodno je njen ljubavnik bio i grčki brodovlasnik Aristotel Onazis.
  Veza sa Marlen Ditrih
  Jedna od najbolje čuvanih tajni je ona o ljubavnoj vezi između dve velike filmske dive Marlen Ditrih i Grete Garbo. Američka novinarka Dajan Meklilan napisala je knjigu „Devojke: Greta i Marlen”. Autorka ističe da je ova veza od samog početka bila obavijena velom tajni. Greta je od svojih prijateljica očekivala diskreciju i lojalnost. Dogovor je prekršila Marlen, što je Greta protumačila kao izdaju. Sve je otišlo toliko daleko da su obe zvezde negirale i samo poznanstvo. Bilo je to u Berlinu 1925. godine, kada je mlada Šveđanka zastala u nemačkoj prestonici koja se polako oporavljala od Prvog svetskog rata, a noćni život je cvetao. Greta je najviše volela da izlazi u kabare „Beli miš", glavno sastajalište homoseksualaca i lezbejki. Za oko joj je zapala jedna mlada balerina. Pričalo se da je samo za Gretu Marlen odigrala erotikom nabijen tango, a da je ona zamolila Stilera da joj udeli malu ulogu u filmu koji su upravo snimali. Šezdeset godina su se njih dve pretvarale da se ne poznaju. Ni Greta ni Marlen nisu htele da naprave kompromis - ostale su na suprotnim stranama, uprkos međusobnoj privlačnosti.
  Povlačenje iz javnosti
  Nakon neuspeha filma „Žena s dva lica" Greta Garbo se 1941. zauvek povlači sa filmskog platna da bi zatim izbegavanjem pojavljivanja u javnosti doprinela stvaranju svojevrsnog mita o sebi. Umrla je u Njujorku 15. aprila 1990. godine. Povodom sto godina od njenog rođenja u septembru 2005. godine, Švedska je štampala seriju poštanskih markica s njenim likom. Prema holivudskim merilima bila je nekomunikativna i tajanstvena, što joj je donelo nadimke „švedska sfinga" i „misteriozna strankinja". Garbo je od javnosti skrivala i podatke o svojoj imovini. Koliki je stvarni iznos saznalo se tek posle otvaranja testamenta 1990. godine, kada je svu svoju imovinu ostavila nećaki. Ostavština je iznosila 55 miliona američkih dolara, što u deonicama, što u nekretninama, ali i u novcu.