Broj 33
Početna > Intervju > MOJ PRVI DUET JE BIO SA TITOM

Kemal Monteno

MOJ PRVI DUET JE BIO SA TITOM

Sreli smo se jednog jutra beogradskog, koje nije bilo sumorno, ni decembarsko, kao u pesmama. Kemala Montena tek pristiglog iz Sarajeva, zaustavila sam na ulici rečima - „Gde ste legendo, ajmo na piće!"

Kemal je samo prošao kroz Beograd. Najavio je da nas svirke očekuju u septembru i da ćemo se tada družiti duže.  „O pesmama možemo pričati. Ono što je bilo juče ili prekjuče baš me briga, to nikad neće biti više, nikada se neće ponoviti.” Oboje smo znali da je suludo upinjanje da se izbrišu uspomene. Otud, iako smo se dogovorili da prošlost nećemo mešati, ipak smo najviše pričali o tom vremenu prošlom. Namera nam je bila da nađemo reči kojima ćemo izraziti život koji ide dalje. Pa ko dokle stigne.
  Sada ste nam već čest gost. Kako vam Beograd izgleda nakon svih godina?
  Beograd meni uvek izgleda isto. Kada sam došao prvi put, isto kao da sam juče izašao, danas ušao. Konobar isti, ista raja, isto sve. Na naplatnoj rampi neki čovek mi reče - O, legendo, za tebe ništa. Ne smeš ti ovde ništa plaćati. - Ja mu ipak dam neke pare. Ali kada sam se vraćao s druge strane, isti Mile na naplatnoj rampi - Ne dam da platiš! Policija me zaustavi na autoputu kada sam vozio 200 na sat. Kada je policajac video vozačku dozvolu, kaže - Đes' legendo! U avionu na aerodromu pilot kaže - Ideš sa nama u kabinu, od jutros kad sam te video, vrti mi se pesma koju pevaš sa Danijelom.
  Kako Sarajevo danas diše, ko su popularni ljudi danas u tom gradu?
  U Sarajevu niko ne može biti popularan. Kad me vide, Slovenci traže autogram. Dođe raja iz Sarajeva, ma niko me ne pogleda. Ne možeš ti biti zvezda u Sarajevu. Ti možeš biti sam Bog, ali on te pita šta ima, kako je, ne pita te šta radiš i šta pjevaš.To ti je kada ti je nešto tu blizu onda i nije interesantno. Moj otac je rođen pored Venecije. On je prvi put video Veneciju kada je iz Sarajeva išao sa mnom.
  Priča vaših roditelja je potpuno filmska.
  Vraćamo se mi jedanput iz Italije, kada su njegovi roditelji bili živi, i svratimo kod Arsena. On mog starog pita - O, gospon Valdi, jeste vi tu u Jugoslaviju bili partizan? A moj stari odgovori - Ne, ja sam bio okupator! Njega su poslali u Jugoslaviju po kazni i kada je video moju staru, zaljubio se. U Italiji je imao ženu Mariju koja je bila u drugom stanju. Zamisli scenu, 1945. godine zaljubi se u moju staru, em je okupator, em je druge vere, ima li gore kombinacije? Protiv njega su i familija i država. U Italiju ne može ići da se rastavi, a sa ovom se ne može oženiti, a voli je. I na kraju je morao primit jugoslovensko državljanstvo i celi život je voleo Sarajevo. Nikada nije ni hteo u Italiju. Kasnije su njega svi zavoleli više nego moju staru, kad su videli kakav je čovek.
  Vi ste, dakle, pola latinski ljubavnik?
  Kakav ljubavnik! Jeste, volim svoju ženu. Najbolji je ljubavnik koji voli svoju ženu.
  Znači li to da su sve pesme posvećeno vašoj Branki?
  Da, sve, čak i Sarajevo, ljubavi moja. Nije to ljubav bez veze, ipak smo mi od 1971. godine venčani. Kad se samo setim svega... U ponedeljak sretne nas dvoje njena majka i počne vikati na mene kako nema smisla da se zabavljamo i pita kada ćemo se uzeti. Ja kažem evo u sredu. Tako je i bilo. I odosmo na Pale na bračno putovanje u hotel Turist, deset kilometara od Sarajeva. I budemo dva dana i posle zovnemo raju - Aj ba dođi da igramo karata. Majke mi, ja ne znam uopšte kako nastane pesma. To ti je priča, kao, Tom Džons bio rudar pa nosao, jes vraga on nosao! Sećam se, Branki je bio rođendan. Bio sam u vojsci i nisam imao žute banke pa joj napišem pesmu. U sobi je dežurni bio Milorad, novinar. Napravim jednu strofu, odem kod njega i pitam ga valja li. Zamišljao sam da ću imat sina kad se oženim. I stvarno se rodio u decembru, ali jednog jutra, a ne noći.
  Posle svih elektrošokova ružne istine koja nam se događala, vaše pesme su preživele, koja je tajna šifra?
  Zato što su istinite. Nisam ih izmišljao. Sedneš i gotovo, kao da ti neko šapće. Ako je kilaviš, to nije to. Ako ne valja tekst, onda moraš izmišljati folove, ako je tekst o bejbe je je vau vau lalala nanana, onda si gotov. Moraš drugim fintama ukrašavati.
  Ne mogu a da vas ne pitam, pošto je sve to već legenda, kako je bilo pevati Titu?
  Nisam ja puno pevao Titu. Oni te zovu i kažu pevaš Titu, a ti u stvari i ne vidiš Tita. Jednom smo išli Davor, Ismeta, Alma i ja u Bugojno i tada sam ga prvi put video. Sedeo je sa Hamdijom Pozdercem, Brankom Mikulićem, sinom Žarkom. Nas su uvodili jednog po jednog. Ne smeš pisnuti. Ja došao seo na stolicu. Otpevam ja prvu pesmu. One pudlice skaču po meni. Kod druge se zbunim i stanem, kad on nastavi dalje sam. Tako me je oslobodio. To mi je bio prvi duet u životu. Kud nismo snimili, prodali bismo milion ploča! Stajao je kao voštana figura. A ovi njegovi te isprepadaju kao da si terorista. Sedi on i posle toga organizuju dernek. Ovaj njegov što ga vodi šapne mu da je vreme za spavanje. A on ko dete kaže - Znam ja gde ćete vi sada. A ja kontam što nije rekao ajmo svi. Nada Obrić je tada snimila neku popularnu pesmu, a on se u to vreme nešto rastavio sa Jovankom. Nada otpeva pesmu Sve si žene oterao samo svoju nisi. Kad je Nada to otpevala, mi svi pogled dole.
  Posebni ljudi jedne druge prepoznaju. Verujem da vam puno znači bliskost sa legendarnim Arsenom Dedićem?
  Odmah sam bio zaljubljen u njegove pesme. A ova raja koja to ne razume, govorila je - Onaj klempo, što spava i recituje, dosadan je, žmiri... Teško da će ga ko stići za milion godina. Puno smo se družili i ima puno nezaboravnih momenata. Kad je Serđo Endrigo iz Rima došao kod Arsena, on navije vekericu za 12, a čovek iz Rima stigne u 10! Taman mi krenemo da pričamo i pijemo, ono vekerica zvoni i Arsen kaže - Fajront, gotovo je, ujutru imam posla. Meni kaže kada hoće da spava po podne - Nemoj se ti ustručavat, ako imaš posla, slobodno idi, nemoj da ti je neprijatno zbog mene.
  Do poslednjih dana družili ste se sa Davorinom Popovićem.
  Mi nismo postali prijatelji kao pevači, mi se iz detinjstva znamo. Ja fudbal, on košarku. On rokenrol, ja kanconu. Ne prođe nijedan dan da ga ne spomenem. On za mene nije umro. Tu reč smrt ne bih mogao da stavim uz nekoga koga volim. Poslednjih dana govorio je - Biće sve u redu - a vidim ja po očima, nije to to. I on sam zna, i sam sebe laže. U nedelju sam bio kod njega, rekao je - Mogu se dići, dobro mi je. Ja mu kažem - Ajmo do Fisa da raja vide da si dobro da ne pričaju svašta. Kao što su za mene rekli da sam mrtav u Ljubljani kada sam oboleo od šećera i imao 50 kila. Na radiju javili da sam umro, zvali moju Branku saučešće da joj izjave. To ti je klasična Sarajevska priča. Ko god je izašao, odmah kažu riknuo je!
  Ako saberete i oduzmete sve što ste u muzici postigli i uradili, možete li reći da ste srećan čovek?
  Ovi novi klinci naprave jednu pesmu, prođe hit i više ih nema. Ne znaju da je to tek početak. Svi hoće sve preko noći. Pevam 35 godina i još pojma nemam ni sa čim. Izađem na scenu i tresem se. Što si stariji, veća je odgovornost. Dovoljno je jednom da zezneš, evo, sećam se, Safet Sušić na tri utakmice da 12 golova. Na sledeće tri nije dao nijedan. Viču mu šupak, pederu, lopove! Iako nemam konto od 100.000 dolara i ne sunčam se negde na dalekim plažama, mogu da kažem da sam srećan, imam familiju, prijatelje, svoje pesme, publiku pa dokle stignem...