Broj 33
Početna > Lepi i zdravi > KAKO DOČEKATI DUBOKU STAROST

KAKO DOČEKATI DUBOKU STAROST

U istoriji ima puno podataka o tome da su ljudi na razne načine pokušavali da nađu „eliksir mladosti". Starost je neminovna, ali potrudite se da je dočekate vitalni i zdravi

Iako je starost često praćena bolešću ili opštom slabošću, ona sama po sebi ipak nije bolest. U životu se često susreću zdravi i krepki starci i starice, koji se dobro osećaju, lako se kreću i rade koliko mogu. Ipak, na ostareli organizam lako se lepe razne bolesti. Zbog nekih staračkih tegoba koje prate treće doba, ne bi trebalo da postanete hipohondri, ali, ukoliko ih primetite, ne smete zanemarivati znake bolesti. Bolje je zatražiti lekarsku pomoć kad osetite da je potrebna, nego da propustite trenutak kad se u bolesti još može pomoći. Uostalom, starije osobe treba povremeno, u dužim ili kraćim vremenskim razmacima, da kontrolišu svoje zdravlje.
 
  RADIM, DAKLE ŽIVIM
  Rad i kretanje uopšte, neophodan su preduslov za očuvanje zdravlja svake osobe, naročito starije. Organizam bez kretanja zarđa kao napušteno staro gvožđe. Kretanje pojačava krvotok, a time i ishranu i jačanje tkiva. Zato starije osobe treba, koliko mogu, i da nešto rade. Ukoliko ne mogu da rade, onda treba obavezno da hodaju koliko mogu. Treba bez žurbe da prepešače svakog dana od pet do deset kilometara. Za šetnje je najpodesnije jutro, odmah po ustajanju i doručku, i veče, pre spavanja ili pre večere. Po jakom suncu, naravno, treba izbegavati izlaske. Jedan od važnih uslova da se doživi vedra i krepka starost je, između ostalog, i bavljenje sportom. Preporučuju se sistematske telesne vežbe bez takmičenja u koje, sem pešačenja, spadaju plivanje, planinarenje, biciklizam i druge gimnastičke vežbe bez zamora, preterivanja i uz kontrolu lekara. Preporučljiv je i svaki drugi telesni rad - rad u bašti, gajenje cveća...
 
  PRAVILNA ISHRANA
  Ishrana uopšte, posebno ishrana starijih osoba, treba da odgovara potrebama organizma. Pravilna ishrana utiče veoma povoljno na stvaranje i podizanje otpornosti organizma. Uredno pražnjenje creva (uredna stolica) znak je pravilne ishrane i pravilnog rada organa za varenje. Stolica se najlakše i najbolje može urediti uzimanjem hrane sa dosta celuloze, uglavnom crnog hleba, povrća i voća, uz određenu količinu belančevina. Osim toga, potrebno je pražnjenje svakog dana u isto vreme, najbolje odmah po doručku, kad su creva i inače u pokretu. Uredan život je treći važan preduslov za održavanje svežine i životne sposobnosti uopšte, pa i u starosti. Treba leći rano i rano ustati. Naravno, alkoholna pića i pušenje treba izbegavati.
 
  NAJSTARIJI LJUDI NA SVETU
  U istoriji su poznati i pouzdano dokazani slučajevi dugovečnosti. Tako, na primer, istorijske ličnosti Svetonije i Plinije navode u svojim spisima da je u njihovo doba u Rimu, prilikom jednog popisa stanovništva, bilo 63 osobe koje su imale 110 godina, a 18 od 120 do 140 godina, pri čemu ne navode broj osoba od 100 do 110 godina, kojih je takođe moralo biti. U Engleskoj je 1630. godine živeo farmer koji je, prema pouzdanim informacijama, bio star 147 godina. Umro je kada je imao 152 godine. Zanimljivo je da je jedan njegov unuk živeo 122 godine. Drugi Englez iz tog vremena živeo je 165 godina, a u današnje vreme poznati su čitavi krajevi gde ljudi često žive duže od 100 godina (Azerbejdžan, gde su neki ljudi dočekali i 160 godina, Bila Kamba u Ekvadoru, Balkan u Bugarskoj, neki planinski krajevi u Turskoj, Kubi). 

  U Parizu je 1886. godine, pri popisu stanovništva, bilo prijavljeno 184 osobe starije od 100 godina, ali samo za 83 su postojali pouzdani podaci. 

  Mnogi stogodišnjaci živeli su bez nekog velikog blagostanja. Od 83 pariska stogodišnjaka, najstariji je bio jedan prosjak (116 godina) i jedna sasvim siromašna žena (112 godina). U Atini je 1884. godine bio smešten u azil za stare jedan čovek, za koga se pouzdano znalo da ima 120 godina, a koji nigde ništa nije imao. Posredno, to bi moglo biti dokaz da obilje samo po sebi nije garancija za dug život. 

  Uz rad, dovoljno kretanja, uredan život, bez alkoholnih pića i duvana, uz umerenu, zdravu i laku hranu koja sadrži manje masti, a više belančevina, ugljenih hidrata (šećera), vitamina i u dovoljnoj količini mineralnih soli, ljudi bi mogli u većem broju slučajeva da žive duže nego sada. Ali, na takav život treba da se navikavaju od mladosti i da tako žive do najstarijih dana.