Broj 33
Početna > Lepi i zdravi > DA LI SE JEDU SEMENKE IZ VOĆA?

DA LI SE JEDU SEMENKE IZ VOĆA?

Voće je zdravo, ali postoji nešto što kvari zadovoljstvo: dosadne košpice za koje se nikad tačno ne zna treba li ih progutati ili ne

Semenke iz voća nas često nerviraju jer ne znamo šta s njima da radimo. Neke od njih se bacaju, a neke zbog lekovitih sastojaka mogu i da se gutaju.
 
 
  Grožđe - Zrna grožđa imaju na pretek zdravih košpica koje sadrže lipide blagotvorne za organizam. Iz njih se vadi i ulje, bogato polinezasićenim masnim kiselinama, koje ne dozvoljavaju da se u krvnim sudovima stvore pločice holesterola, faktor rizika za infarkt i moždani udar. Imaju i blago antizapaljensko i antialergijsko dejstvo, a delimično zaustavljaju i slepljivanje pločica, smanjujući rizik od tromboze.
  Kivi - Semenke kivija se mogu jesti: zajedno sa vlaknima iz pulpe, deluju kao prirodni laksativ. Kivi je izuzetno bogat vitaminom C, čak 140 mg na svakih 100 g, što je gotovo tri puta više od količine iz limuna i pomorandže. Zahvaljujući antioksidantnom dejstvu i zaštiti ćelija, ovaj vitamin je dragocen za zdravlje i lepotu kože.
  Južno voće - Agrumi imaju krupne i tvrde košpice koje u ustima nisu najprijatnije. Neškodljive su kad ih progutamo cele, ali sažvakane iritiraju želudac. Više studija je pokazalo da semenke grejpfruta sadrže supstance koje uništavaju mikrobe. Za to bi, međutim, bile potrebne ogromne količine, pa se za lečenje koriste ekstrakti dobijeni u laboratoriji. Košpice limuna su, prema narodnom verovanju, prirodni laksativ.
  Lubenica - Sa krastavcem, bundevom i tikvicama, pripada istoj biljnoj porodici. Košpice imaju laksativno, razblažujuće i antioksidantno dejstvo zbog prisustva rastvorljivih vlakana, polinezasićenih masnih kiselina, mineralnih soli i vitamina. Oljuštene i pomešane s medom, semenke bundeve su popularni narodni lek protiv crevnih parazita.
  Dinja - Oljuštene i samlevene košpice dinje, krastavca i bundeve hrane kožu i ulaze u sastav mnogih kozmetičkih maski, posebno onih protiv proširenih pora.
  Papaja - Afričkog i brazilskog porekla, ovo voće sadrži znatnu količinu košpica koje se, iako jestive, najčešće bacaju. Kao i pulpa, sadrže antioksidantnu i digestivnu supstancu papain. Zbog pikantnog ukusa, u zemljama iz kojih potiču služe kao zamena za biber. Od samlevenih semenki papaje prave se lekovi protiv koprivnjače i drugih kožnih osipa, a koriste se i u kozmetičkim preparatima.
  Nar - Njegove semenke su prava poslastica. Gase žeđ, deluju kao diuretik, daju zanimljiv ukus jelima i neprevaziđene su u sirupima i likerima.
 
  Oprezno sa breskvama!
  Nemojte ni pokušavati da otvorite jezgro breskve i pojedete ono što se u njima krije. Košpica breskve sadrži amigdalin, sastojak koji se u organizmu pretvara u otrovnu cijanovodoničnu kiselinu (sa karakterističnim mirisom gorkog badema). Iz istog razloga, bolje je da ne jedete semenke iz jezgra kajsije, šljive i gorkog badema, a izbegavajte i one iz jabuke i kruške. U kontrolisanim dozama, amigdalin se koristi u lekovima protiv stomačnih bolova, spazama, svraba i kašlja. U vrlo visokim dozama, međutim, njegov produkt - cijanovodonična kiselina - veoma je otrovan: blokira disanje ćelija i vezuje se za hemoglobin.
  Izuzetak
  Iako istoj biljnoj porodici pripada i trešnja, njeno jezgro ima niz dobrih osobina. Stari narodi su gutali celu košpicu kako bi pobedili morsku bolest, a vadili su i ulje za spoljnu upotrebu protiv reumatičnih bolova, bradavica i kožnih fleka.