Broj 31
Početna > Intervju > USAMLJENOST JE PRIVILEGIJA

Lazar Ristovski

USAMLJENOST JE PRIVILEGIJA

Do sada je odigrao na stotine uloga kojima je pokazao da se sa talentom lako kreće iz jednog u drugi žanr. Glumac Lazar Ristovski osvojio je brojne nagrade, među kojima su i one za životno delo, a njegov režiserski prvenac „Belo odelo" bio je srpski kandidat za Oskara. Ozbiljno je ušao i u producentske vode tako da je, posle nekoliko uspešnih projekata, njegova producentska kuća „Zillion” stala iza filma „Sveti Georgije ubiva aždahu" koji se snima po scenariju Dušana Kovačevića i u režiji Srđana Dragojevića. Na tropskoj vrućini, u Deliblatskoj peščari počelo je snimanje zasad najvećeg projekta u srpskoj kinematografiji, koji su podržale Vlada Srbije, Vlada Republike Srpske i Euroimaž. Posle spuštanja prve klape, Lazar Ristovski govori o svojoj ulozi, producentskom poslu, ali i drugim ljubavima koje ispunjavaju njegov život.

Lik Đorđa koga glumite u filmu „Sveti Georgije ubiva aždahu" mačo muškarci bi opisali kao slabića jer prećutno trpi da ga žena vara. Kako se vi osećate u toj ulozi?
  Đorđa nikako ne bih opisivao kao slabića jer on to nije. On je čovek koji je igrom slučaja postao žandarm i koji je ceo život proveo u uniformi idući iz jednog u drugi rat. Malo je filmova koji u našoj kinematografiji tretiraju period Prvog svetskog rata tako da je i u tom smislu ovo značajan projekat. Od teksta Dušana Kovačevića najpre je nastala predstava, a sada i film u kome mogu da se dočaraju front, balkanski ratovi, Prvi svetski rat. Ali je to, pre svega, ljubavni film koji govori o trouglu između Đorđa, njegove žene Katarine i Gavrila.
  Ponovo ste producent. Šta vas toliko privlači tom poslu?
  Producent sam postao igrom slučaja, još od filma „Belo odelo" za koji sam napisao scenario, režirao ga i glumio u njemu. Sve u vezi s njim je prošlo vrlo dobro, publika ga je prihvatila, stigle su i nagrade. Bilo je potpuno prirodno da nastavim u tom pravcu. To je bilo kao kada imate iznuđen potez u šahu. Išlo mi je dobro i trebalo je nastaviti sa tim. Moje kolege Srđan Dragojević i Dušan Kovačević su u dva navrata pokušali da „spakuju” ovaj film „Sveti Georgije ubiva aždahu", ali im to iz ovih ili onih razloga nije pošlo za rukom. Pokazalo se da sam im ja bio „talija” i nadam se da ću doneti sreću. Sa RTS-om je potpisan ugovor da se na toj televiziji prikaže šest epizoda ovog filma.
  Šta mislite kako će publika da prihvati ovaj film?
  Mislim da nikoga neće ostaviti ravnodušnim. Ovaj film govori o „Srbiji međ' šljivama", ali i o Srbiji koja nikako ne uspeva da se priključi Evropi. Govori o Prvom svetskom ratu u kom smo ratovali sa pola Evrope, ali i o svetlim trenucima srpske istorije. Ipak, okosnica je ljubavna priča.
  Da li vam je u protekle tri decenije glumačkog života bilo više radosti nego tuge, više zadovoljstva nego muke?
  Bilo je više radosti, i sve velike poslove dočekujem sa radošću. Producentski posao sa „Svetim Georgijem" je najveći i najskuplji projekat u našoj zemlji do sada. U organizacionom smislu svakako najveći, a prostor koji mi nudi uloga Đorđa je najveći glumački izazov koji sam imao.
  Ako ste igrali u više od tri hiljade predstava, glumili u više od 40 filmova, tv-drama i serija, šta bi ste rekli, koji vam je najbliži glumački izraz?
  Podjednako su mi svi bliski. Svaka uloga mi je bila novi izazov i novi početak. Kad sam tek počinjao, odmah sam glumio u komedijama, a san svakog glumca je da se oproba baš u tom žanru. Radio sam i sa najvećim rediteljima tako da sam svoju sujetu zadovoljio i sa te strane. Mogu da kažem da sam zadovoljan.
  Napisali ste knjige „Belo odelo" i „Kako sam dobio Oskara". Da li pišete nešto novo?
  Napisao sam te dve knjige i trenutno ne pišem ništa novo. „Belo odelo" je pisano kao scenario za film koji nije mogao da se snimi u prvom momentu, ali je kasnije ipak realizovan kada su se za to stvorile okolnosti. I druga knjiga je takođe scenario, ali koji nije mogao da bude pretočen u film jer je on bio preskup.
  Rekoste da je usamljenost privilegija, pa koliko je vi imate kad ste stalno u javnosti i dajete intervjue?
  Usamljenost jeste privilegija. Znajte da i dok sam ovde sa vama, dok vam dajem intervju, ja vas samo jednim okom posmatram. Drugo je okrenuto ka onom delu koji retko otkrivam. Samo retki imaju privilegiju da u njega zavire.
  Kupili ste jedrilicu i idete na regate. Kuda ćete da otplovite ovog leta?
  Jedrim i, eto, da vam se pohvalim, na upravo završenom takmičenju jedrio sam od Barija do Herceg Novog gde sam osvojio prvo mesto u klasi krstaša. A što se tiče ovog drugog, „jedriću" ovde po Deliblatskoj peščari sve do novembra kada će biti završeno snimanje filma.