Broj 31

Simbol ženstvenosti

LEPEZE

„Žene ponekad lepezama izvode veća junaštva nego muškarci mačem". Ove reči iz 18. veka dovoljno pokazuju važnost ovog predmeta. Lepeza je deo ženske mode, pravo umetničko delo za šetnju, protagonista nekad dokonih razgovora i balova, sredstvo za upoznavanja i zaljubljivanja...

Danas ima preskupih lepeza od plemenitih materijala, ali i jeftinih i dostupnih svima na pijacama ili uličnim tezgama. Tokom istorije lepeza je imala različite namene - za teranje muva, za rashlađivanje i, naravno, za koketiranje.
  Veruje se da su prve lepeze napravljene pre više od 3.000 godina. Od početka su bile statusni simbol i privilegija jer su njima robovi hladili svoje gospodare. Prve lepeze su verovatno bile samo palmin list, ali nije prošlo mnogo vremena i počele su da dobijaju druge oblike i namene. Neke od prvih lepeza su pravljene od perja, i to obično od guščijeg. Egzotičniji primerci, od perja fazana, jastreba, sokola i petlova, hladili su povlašćenu klasu. Lepeze napravljene od konjske ili dlake divljači predstavljale su statusni simbol muških vladara. Tokom XI veka, Kinezi su koristili lepeze sa dugačkom drškom u Imperijalnim procesijama. Lepeze koje su se koristile za svakodnevnu upotrebu pravile su se od jednostavnijih materijala, kao što je bambus.
  S vremenom su umetnici počeli da koriste lepeze kao platno za slikanje. Kasnije, počelo se sa korišćenjem skupljih materijala za ukrašavanje drški, kao što su slonovača, srebro ili zlato. Većina ručno oslikanih lepeza kao osnovu imala je fini papir ili belu svilu. Ovi primerci su bili vrlo cenjeni na dvorovima.
 
  Oblici lepeza
  Većina papirnih, ručno oslikanih lepeza, imala je ovalni oblik ili oblik kruga, ali mogu se naći i ekstravagantniji oblici kao što su recimo cveće, oktagoni i drugi specijalni oblici. Do trenutka kada su japanske lepeze počele da se pojavljuju (negde oko XI veka), lepeze su bile ravne. Novi stil sklapajućih lepeza zaživeo je tek tokom sledećih 300 godina. Umetnici su postali toliko ponosni na svoja dela da su počeli da ih, tokom XVI veka, i potpisuju. Rebra u lepezi su obično pravljena od ratana, bambusa, a povremeno i od skupljih materijala, kao što su zlato ili žad. Kasnije su rezbarena slonovača i kitove kosti postale popularne pri izradi ženskih lepeza. Na produžecima rebara su se obično urezivali pejzaži, cveće, ptice ili druge figure.
 
  Uloga lepeza
  Oni ne baš romantični, ali svakako praktični ljudi, smatraju da je prva namena lepeza bila za teranje dosadnih muva, a kasnije se ispostavilo da to isto mahanje može i da hladi. Čest prizor na ilustracijama ili u filmovima i serijama jesu velike lepeze sa nojevim perjem, u rukama robova ili slugu koji neumorno hlade svoje gospodare i gospodarice i brinu se da im muve ne dosađuju. Naravno, vreme robova i sluga je prošlo. Lepeze su ostale, ali u nešto drugačijem obliku. One i dalje mogu da odaju visok status svojih vlasnica - male, zlatne ili pozlaćene lepeze, bogato ukrašene najrazličitijim motivima, očigledno skupe, služile su damama ne samo za rashlađivanje, već i da sakriju svoj ženski osmeh, da se uz njihovu pomoć flertuje i ogovara. Bile su nezaobilazni rekvizit svih dama visokog roda. Nije se mogao zamisliti odlazak u pozorište, operu, na bal ili večeru, a da nemate i lepezu kojom ćete se damski hladiti, iza koje ćete kriti lice ili ga otkriti.
 
  U Kini lepeze danas imaju višestruku ulogu u svakodnevnom životu, kao lični, ceremonijalni, umetnički ili pozorišni predmeti. Tokom XVIII i XIX veka, lepeze su dizajnirane isključivo za izvoz, u popularnom dezenu „hiljadu lica" kako bi se, po njihovim rečima, zadovoljio „varvarski" ukus evropskog tržišta. Međutim, mnogi od ovih primeraka su vrlo lepi i često mogu da se prodaju za nekoliko stotina dolara. Najbolji autentični primerci koštaju i nekoliko hiljada dolara po komadu, ali lepi primerci mogu da se pronađu i po ceni od 150 dolara.
 
  Danas ima lepeza za svačiji džep, kako onih sasvim jeftinih, tako i onih od skupocenih materijala. Više ne služe za koketiranje, to je stvar prošlosti, ali i dalje su lep ukras, a naravno, možete se njima i rashladiti.
 
 
Autor: Suzana Stanarević