Broj 31
Početna > Poznati > AGATA KRISTI

Kraljica krimi romana

AGATA KRISTI

Agata Kristi je najpoznatiji svetski pisac misterija zbog čega je mnogi s pravom smatraju „kraljicom zločina". Sama kaže da je tema njenih romana odbrana nevinosti jer je ona bitna, a ne greh.

Tokom književne karijere koja je trajala više od pola veka napisala je 79 knjiga, od toga 66 kriminalističkih romana i više zbirki kratkih priča. Njena dela su prodata u više od dve milijarde primeraka širom sveta i godinama su na samom vrhu liste bestselera. Zaljubljenici u fini kriminalni zaplet i danas čitaju njene romane u avionima, čekaonicama, u podzemnoj železnici nestrpljivo iščekujući kraj.
  Agata Kristi rođena je kao Agata Klarisa Meri Miler 16. septembra 1890. godine u Torkiju u Velikoj Britaniji kao najmlađe od troje dece američkog poslovnog čoveka. Vaspitana je i školovana u Parizu, ali je odustala od muzičke karijere jer je bila preterano stidljiva. Već u pubertetu počinje da piše pesme i „guta" svako štivo o avanturama Šerloka Holmsa i Arsena Lupena. „Sve što mi treba su sto i pisaća mašina", izjavila je nesuđena apotekarka iz čije su kućne laboratorije u svet krenuli detektiv Herkul Poaro i naizgled smušena gospođica Marpl, spremni da reše i najzamršenije zločine sveta. Svoje ideje je zapisivala u sveske, najviše vremena je trošila smišljajući zaplete, a ostatak na pisanje. Oni koji su je poznavali pričaju o njenoj neurozi i opsesiji ubistvima koja joj je omogućila tako plodnu i srećnu karijeru spisateljice.
 
  Tajanstveni nestanak Agate
  Za vreme Prvog svetskog rata Agata se udala za Arčibalda Kristija, avijatičara RAF-a, sa kojim je dobila ćerku Rozalind. U to vreme radila je u bolnici gde je stekla osnovna znanja o otrovima, što će joj kasnije koristiti u pisanju. Godine 1926. njen suprug je zatražio razvod jer se zaljubio u drugu ženu. Agata, već dodatno uznemirena zbog smrti majke, tada tajanstveno nestaje što je izazvalo uznemirenost u celoj Engleskoj. Pronašli su je posle tri nedelje u malom hotelu gde je objašnjavala policiji da je zapravo izgubila pamćenje. Baš u tom trenutku izdavač Vilijam Kolins objavljuje njenu knjigu Ubistvo Rodžera Akrojda. Ta knjiga je ujedno označila i pravi početak njene spisateljske karijere. Napisala je i nekoliko knjiga sa autobiografskom tematikom i zabavnih pustolovina sa mnogih arheoloških ekspedicija na kojima je učestvovala sa svojim drugim mužem arheologom Maksom Malovanom za koga se udala 1927. godine. Upoznali su se na putu po Mesopotamiji. Njegov poziv joj je bio veliko nadahnuće, tako da su zajedno proputovali ceo svet, a na putovanjima su nastali nezaboravni romani: Ubistvo Roberta Ajkofa, Leš u sarkofagu, Ubistvo u Orijent ekspresu, Deset malih crnaca, Ubistvo u Mesopotamiji, Sajam zločina i drugi. Objavila je 65 detektivskih priča, 12 drama, 16 tomova kratkih priča, dve poeme i knjigu za decu Zvezda nad Vitlejemom. Pod pseudonimom Meri Vestmakot objavila je šest romantičnih romana, a prema motivima njenih knjiga snimljeno je 22 filma.
 
  Rođenje Herkula Poaroa
  U njenom prvom detektivskom romanu Misteriozna afera u Stajlzu objavljenom 1920. godine pojavljuje se ekscentrični belgijski detektiv Herkul Poaro, sigurno jedan od najpoznatijih izmišljenih likova svih vremena. Poaroove „sive ćelije" trijumfovale su u borbi protiv opakih zločina u 33 romana i nekoliko desetina kratkih priča. Njena drama Mišolovka premijerno je izvedena 25. novembra 1952. godine u londonskom pozorištu Vest End i prikazuje se punih 40 godina puneći salu do poslednjeg mesta. To delo je postalo do sada najduže neprestano igran komad u istoriji pozorišta. Njen poslednji objavljeni roman Uspavano ubistvo ekranizovan je, čime je još jedan od svetski poznatih literarnih likova, gospođica Džejn Marpl, dobila svoju ulogu na filmu. Ova dama se pojavila u 12 Agatinih romana i više kratkih priča.
 
  Milijarda prodatih knjiga
  Agata Kristi je napisala i autobiografiju koja je obavljena tek posle njene smrti. Iako je pred kraj života izjavila: „Deset godina posle moje smrti niko me se neće sećati", njen opus i dalje izaziva veliku čitalačku pažnju. Prema UNESCO-voj statistici, u svetu je prodala više primeraka knjiga nego bilo koji drugi pisac s engleskog govornog područja. Njena dela u džepnom izdanju se prodaju u milion i po primeraka godišnje, dok se na 63 druga jezika proda još jedna milijarda njenih knjiga. Veću prodaju imaju samo Biblija i Kuran! Godine 1971, ovoj spisateljici je dodeljeno najveće nacionalno priznanje, orden Britanskog kraljevstva, a 1972. njen voštani kip se našao u londonskom Muzeju madam Tiso. Godinu dana kasnije napisala je svoj poslednji roman, a 1975. u njenom delu Zavesa konačno je „umro" njen najpoznatiji junak inspektor Herkul Poaro. Glavni akter njenih dela joj je jednostavno dosadio, a nekrolog mu je štampan u Njujork tajmsu!
 
  Moguće je savršeno ubistvo
  Gde god da je bila, i u najsrećnijim i najtužnijim trenucima, misli su joj uvek bile usmerene na smišljanje novog scenarija u kome ima ubistva. To ju je držalo gotovo do same smrti. Bila je slaba i bolešljiva kada je jednog poslepodneva pozvala svoju prijateljicu na čaj. Ova joj je u razgovoru preporučila novi prašak za čišćenje zubne proteze. Agata je odmah zapisala ime proizvoda i kraj toga opasku - Može se organizovati savršeno ubistvo ako se kao oružje upotrebi prašak pomešan s arsenom. Majstor zapleta Agata Kristi je u skladu sa tim živela i stvarala do poslednjeg trenutka. Umrla je 12. novembra 1976. godine u 86. godini u svojoj kući u Volingfordu, blizu Oksforda, u Engleskoj.