Broj 306
Početna > Lepi i zdravi > Buđavi sir za zdravo srce

Nutricionizam

Buđavi sir za zdravo srce

Plavi sirevi s plemenitim plesnima sadrže određena jedinjenja koja sprečavaju upalne procese u organizmu, a dobra su preventiva i protiv kardiovaskularnih bolesti

Naučnici su utvrdili da plavi sirevi sadrže određene materije koje sprečavaju upalne procese u organizmu i štite kardiovaskularni sistem od bolesti. Poznato je da se Francuzi hrane sjajno i uživaju u „nezdravim" delikatesima, a opet su među nacijama s najnižom stopom kardiovaskularnih bolesti. 

Francuski paradoks

Jedan od odgovora možda leži u konzumiranju velike količine plavih sireva. Ispostavilo se da se u plavim sirevima tokom procesa zrenja oslobađaju određena jedinjenja koja mogu da uspore razvoj artritisa, ali i običnih znakova starenja, kao što je, recimo, celulit. Naravno, plavi sirevi nisu nikakav čudotvorni izvor mladosti, ali ako ste ljubitelj plavih sireva, eto zgodnog opravdanja...

Način proizvodnje

Plavi sir se proizvodi od nekuvanog mleka i ne presuje se. Najčešće se usireno mleko melje kako bi izgubilo što više surutke, a zatim se kašikom ubacuje u metalne kalupe s drvenim poklopcem, gde ostaje jednu do dve nedelje i to uz neprekidno okretanje kako bi pod uticajem sopstvene težine izgubilo što više surutke. Kada sir postane toliko kompaktan da može sam od sebe da zadrži oblik, vadi se iz kalupa, soli se a zatim se započinje proces razvijanja plave plesni. Bez obzira na način na koji se stvara plava plesan, ona ne može da se razvija bez vazduha, te se zbog toga iglom buši sir i tako stvaraju dobro provetreni kanali u kojima plesan ima izvanredne uslove za rast.

Čuveni rokfor

Rokfor je sir iz velike grupe plavih sireva, kojoj pripadaju i gorgonzola, stilton, kabrales, majtag, danski plavi i još mnogo drugih sireva iz raznih zemalja i regiona. Činjenica da je ova grupa toliko velika daje posebnu važnost rokforu, koji uz stilton i gorgonzolu važi za najkvalitetniji sir ove grupe. Za pravljenje ovog sira koristi se ovčije mleko, mada se plavi sir uglavnom pravi od kravljeg mleka (gorgonzola, danski plavi, paladin, stilton). Bez obzira na to koje mleko se koristi, princip proizvodnje je uvek isti i direktno je vezan za plavu plesan koja stvara plave tačke u siru, te je tako ova grupa i dobila svoje ime.

Gorgonzola i med

Smatra se da gorgonzola ima blagotvoran uticaj na zdravlje, kao i da su veliki obožavaoci gorgonzole ne samo izvrsnog zdravlja nego i da dugo žive. Iako čuveni italijanski sir s plavom plesni možda zvuči kao nešto fensi, Italijani ga serviraju uz kačamak, što je i za vas super način kombinovanja relativno dijetalne hrane sa jakim aromama. Tako dobijate nešto što je ujedno zdravo i ukusno. Možete da ga izdrobite i preko salate. A ako baš želite da se pravite važni i priredite „fenseraj" dragim osobama, isecite gorgonzolu i servirajte uz kruške, poprskane kapljicama meda.

Saveti za čuvanje

Postoji više načina čuvanja sira, ali najgori izbor je, nažalost, i najčešći - umotan u providnu plastičnu foliju. Sir mora da diše. Ako ga stegnete folijom i stavite u frižider, izgubiće pravi ukus. Plavi sir uvijte čvrsto u foliju, ali je menjajte često - najbolje svakodnevno. Tako se sprečava nakupljanje kapljica tečnosti od kojih se na kraju sir „zgnjecka".

Priča o poreklu

Istorija gorgonzole seže u 10. vek, a prvi pisani dokazi o njenom postojanju potiču iz 879. godine. Prema legendi, lokalni sirari su imali previše sira strakina (straka je lokalna vrsta krave). Kako nisu znali šta bi s njim, ostavili su ga u pećinama u blizini sela Gorgonzole da ne propadne. Kada su se nakon nekog vremena vratili i videli da je sir „poplesnivio", hteli su da ga bace, ali su ga ipak probali. Ostalo je istorija.

Žaklina Milenković