Broj 305
Početna > Zanimljivosti > Za zdravu i srećnu godinu

Božićni običaji

Za zdravu i srećnu godinu

U našem narodu proslavljanje Božića vezuje se za brojne običaje koji svojom raznovrsnošću daju posebnu lepotu ovim prazničnim danima

Od Badnjeg dana do završetka božićnih praznika u pojedinim krajevima Srbije veruje se, da bi ukućani imali zdravlja, sreće i napretka, ne sme da se čuje svađa i svi poslovi trebalo bi da se obavljaju u tišini. Svaka domaćica, tog dana, kupi po nešto novo za kuću. Obično je to sud u kome se kuva med za badnju večeru. U njemu se donosi voda sa bunara prvog dana Božića ili se napravi česnica, koja je simbol zdravlja i sreće ukućana, rodne godine, napretka u poslovima i opšteg blagostanja porodice

Porodica na okupu

Božić je praznik cele porodice i zato se očekuje da ona tokom prazničnih dana bude na okupu. Praznovanje započinje Badnjim danom, 6. januara. Većina božićnih običaja do danas je sačuvana u nekim manjim mestima Srbije. Tog dana rano ujutro domaćin odlazi da iseče badnjak, da bi ga te večeri uneo u kuću i time označio početak božićnih praznika. Iza toga se nižu razni običaji, koji su zapravo osobenost našeg šarolikog narodnog folklora i koji su se kroz vekove stopili sa onim religioznim hrišćanskim značenjem Božića. 

Simbolika meda i vina

Na Badnji dan se ništa ne iznosi iz kuće, obeduje se na slami, jedu se posna jela. Tu je još paljenje badnjaka i unošenje slame i prostiranje slame po podu, uz kvocanje i pijukanje, pa badnjedanska večera na podu, simbolika sveća, oraha, meda, vina, svenoćnog bdenja u iščekivanju Božića. Takođe, prvi Božićni dan započinje unošenjem nenačete vode, dočekivanjem položajnika. Dug je spisak narodnih običaja koji krase božićne praznike, od lomljenja pogače, pa do igara koje simuliraju tobožnje vijanje Božića, ali najinteresantnije je upravo to da se svi etnolozi slažu da su se ti običaji najbolje očuvali upravo u našem narodu. Prvi dan Božića je dan radosti rađanja, obnavljanja života, dok se drugi dan provodi u svečanom, tihom domaćem raspoloženju. 

Dan praštanja

Jedan od lepših božićnih običaja je mirboženje s težnjom da se održi mir, spreči omraza i prekine zavada među ljudima, pa su se pri susretu ljudi pozdravljali sa: Mir božji, Isus se rodi! I pri tom se rukovali i ljubili. Srbi u okolini Skadra (oblast Vraka) na drugi dan Božića išli su od kuće do kuće i mirobožali, koristeći običaj da se zavađeni pozdrave i poljube, a time i izmire. Jer, ovo je dan opšteg mirenja i praštanja - kaže etnolog Mile Nedeljković.  

Neko novo vreme 

Sigurno da su novo vreme i savremeni uslovi gradskog života suzili mnoge drevne božićne običaje, svodeći ih uglavnom na unošenje badnjaka, kupljenog na pijaci, na božićni kolač, sveću, pečenicu i vino. Ali, kako je to rekao etnolog Tihomir Đorđević, još s početka prošlog veka, božićni običaji su se održali u našem narodu „postajući kao nešto sveto" do današnjih dana, kao deo već ukorenjene tradicije i povratka našeg nacionalnog bića pravoslavlju.

Verovanja

Ako je na Božić oblačno - rodiće voće.

Ako na Božić ima mnogo snega, a po drveću inja - biće rodna godina.

Ako duva južni vetar, biće mršava godina s boleštinama među ljudima. Ponegde žene uzmu neki ženski rad u ruke (pletivo, predivo, šivenje itd.) i počnu malo da rade - da bi im išlo sve od ruke; muškarci prebrojavaju novac - da bi imali dosta novca sledeće godine.

Praznik sunca 

Pojedini istoričari smatraju da je slavljenje Božića zamena za mnogobožački rimski praznik „Sunca koje se obnavlja" - Dies natatis solis invicti - koji je ustanovio car Aurelijan u trećem veku, u čast kulta Sunca, pošto od tog dana, prema paganskom verovanju, Sunce u prirodi dobija snagu i nadvlađuje noć. Praznovanje Božića počelo je u Rimu 354. godine i to nije bila raskošna svetkovina. Iz zapadne crkve ovaj datum praznovanja je, po zapisima Svetog Jovana Zlatoustog, prešao u istočnu. On navodi da je dan Hristovog rođenja primljen na Istoku kao najsvečaniji praznik. U Carigradu je pak ovaj praznik arhiepiskop carigradski Sveti Grigorije Nazijanzin proslavio prvi put 379. godine, a pod njegovim uticajem on se širio dalje na Istoku.

 

Žaklina Milenković