Broj 305
Početna > Intervju > Sa porodicom je svaki dan poseban

Vanja Milačić

Sa porodicom je svaki dan poseban

Lepa glumica svoju decu pušta da veruju u sve jer, kako tvrdi, ceo život će imati vremena za uveravanje u suprotno i kaže da je s porodicom svaki dan praznik

Iako njen suprug, advokat Božo Prelević kaže da je stroga mama, Vanja Milačić priznaje da nije savršena i da greši svakodnevno, ali i tvrdi da je neobična majka koja svoju decu, trogodišnjeg Lazara i godinu dana stariju Kseniju uči da je život najveći dar i da treba da ga žive, a ne odlažu. „Mislim da ih vaspitavanjem i dresurom unazađujemo, a s druge strane, svesna sam da kao roditelji nemamo baš mnogo izbora i da neke stvari moraju tako da bi deca letela. Svaki treptaj njihovog odrastanja je nezamenjiv" - kaže ova talentovana glumica.

Kako se u vašoj kući proslavlja Božić, imate li neke posebne rituale vezane za ovaj dan?

Imamo rituale paljenja badnjaka na Badnje veče, to je jedini ritual koji volimo i kog se pridržavamo, pritom ja vodim računa da ne zapalim sebe, kuću i decu. (smeh) Živimo načinom da nam je svaki dan poseban, svaki dan ima neki svoj pečat kada ga provedemo zajedno.

Jeste li vi zaduženi za kuvanje i pripremanje božićne trpeze?

Kuvam svakodnevno i uživam u tome. Nemam ništa isplanirano, zavisi gde ćemo biti, koliko ću imati vremena na raspolaganju i šta ću od namirnica imati u kući. Kreiraću na licu mesta.


Koliko vaša deca Ksenija i Lazar uživaju u božićnim praznicima? Veruju li u Božić Batu?

Deca uživaju, ovo su njihovi praznici. Puštam ih da veruju u sve, imaće vremena ceo svesni i zreli život za uveravanje u suprotno. Obožavaju da dobijaju poklone kao i sva deca, raduju se maskenbalima u vrtiću, mami i tati kod kuće...

U kom duhu ih vaspitavate?

Volela bih da budu dobri ljudi, skromni i zahvalni. Učim ih da su naše misli naša velika snaga, da je život najveći dar i da treba da ga žive, a ne da ga odlažu, učim ih da reč „izvini" nije teška, da budu zadovoljni time što imaju i da ne podrazumevaju da im to pripada, da se bore, da je kiša velika avantura i da nema ništa lepše od kišnih kapi na licu, učim ih da čitaju knjige i da borave u prirodi.

Šta biste rekli kakva ste mama?

Moj muž kaže da sam stroga, a ja ne mislim tako. Nisam savršena i grešim svakodnevno. Svesna sam toga i ispravljam. Borim se za njih svakodnevno. Neobična sam majka, to mogu sa sigurnošću da kažem.

Šta biste voleli da Ksenija i Lazar naslede od vas, a šta od supruga?

Već su nasledili šta su nasledili. Lazar je preslikani otac, sa svim njegovim vrlinama i manama, a Kića je nasledila sve moje dobre i loše osobine. Mislim da je Lazar mnogo bolje prošao u ovom izvlačenju. (smeh)

Šta je najlepše u njihovom odrastanju, a šta vas najviše brine vezano za njihovu  budućnost?

Strahujem da mi roditelji tu nešto ne pokvarimo. Mislim da ih vaspitavanjem i dresurom unazađujemo, a s druge strane, svesna sam da kao roditelji nemamo baš mnogo izbora i da neke stvari moraju tako da bi deca letela. Svaki treptaj njihovog odrastanja je nezamenjiv.

Poznato je deca uče od svojih roditelja, ali da li postoji nešto čemu su vas vaša deca naučila?

O, da! Jednostavnosti, pravilnoj hijerarhiji i zdravom smehu.

Da li mala starosna razlika između njih predstavlja nekada i napor, da li se ponekad umorite od jurcanja za njima, njihovih nestašluka i svih dečjih pitanja? 

Imati decu je ekstreman napor. Protekle četiri godine su za mene kao planinarenje po Himalajima. I kontinuirano sam premorena, bez vidljive mogućnosti odmora. Naspavaću se kad krenu na fakultet.

Ko od njih dvoje zahteva više pažnje, a kako se međusobno slažu, ima li ljubomore ili rivalstva?

Red poljubaca, red igre, red tuče, red plača, red histerije, red tužakanja, red zagrljaja, pa tako u nedogled. Deca kao i svaka druga.

Da li neko od njih pokazuje sklonosti prema glumi, šta ih u ovom životnom periodu najviše zanima?

Najviše ih zanimaju autići i lutke.

Kako reaguju deca kada vas vide na televiziji? Da li ih vodite u pozorište i koliko je važno da roditelji decu vode u dečja pozorišta od malih nogu?

Stekli su utisak da svi ljudi koje poznaju žive u televizoru. Vodim ih jednom nedeljno u pozorište i to odnedavno. Još uvek smo u fazi lutkarskih predstava. Uživaju u pozorištu. 

Neko je rekao da je „biti mama najlepša stvar na svetu, a pošto nepisano pravilo kaže da nema ljubavi bez bola, normalno je da i ljubav prema deci iziskuje odricanje". Čega ste se vi sve odrekli zbog roditeljstva?

U svemu što radite postoji odricanje. Odričete se nečega zarad dobiti na drugoj strani. Odrekla sam se sebe i jednog načina života i dobila drugu sebe s drugim načinom života. I dok god se pronalazim, dobro je!

Kako izgleda vaš savršen dan s porodicom?

Savršen dan po čijim kriterijumima? Dečjim - to već imamo. A našim - bilo bi: deca se igraju sama, satima i u tišini, a Boža i ja sedimo, pijemo kafu i uspevamo da završimo rečenicu jedno drugom. Ali, to ne postoji! 

Želite li još dece, planirate li proširenje porodice?

Danas, ne.

Na osnovu vašeg roditeljskog iskustva, šta biste poručili ili savetovali budućim mamama?

Najvažnije je biti naspavan! Ko to uspe, svaka mu čast!

Milica Prelević