Broj 305
Početna > Zanimljivosti > Cupkanje u gunjevima

Srpska nova godina pre 150 godina

Cupkanje u gunjevima

„Prase i ćurka na lutriji. Krofna sa 'Napoleonom'. U gornjoj sali lumperaj, u donjoj igranka. Muzika i pesme bez kritike"

Pravoslavna nova godina, dok je bila zabranjena, slavila se masovno i krišom, danas je uglavnom obeležava mlađi svet kao povod za još jednu žurku. Zanimljivo je, međutim, kako se dočekivalo, čestitalo i proslavljalo novo leto pre više od sto pedeset godina. Hroničari tog vremena tvrde da je doček Srpske nove godine u Beogradu bio bez velike pompe i jelki, lampiona i svetiljki. Na raskrsnicama glavnih ulica gorele su mašine s katranom dok su se zvuci ćemana i zurli širili sokacima... Kako su godine prolazile, sve je više bilo novogodišnjeg sjaja u srpskoj prestonici. Beogradske kafedžije, vešti animatori, glumci, činili su sve da ludu noć učine izuzetnijom od drugih. Mogli su se čuti povici „Prase i ćurka na lutriji! Krofna s 'Napoleonom!' U gornjoj sali lumperaj, u donjoj igranka. Muzika i pesme bez kritike”. Kratko i jasno! Posle slavlja novine su, kao i danas, svodile bilanse novogodišnje noći.

Muzičari iz Ciganske male

„Srpska nova 1850. godina stigla je u Beograd zavejana snegom", pisao je list Videlo.

- Poslednje predvečeri stare godine gradska banda svirala je po celoj varoši. Deset svirača dobro uvijenih u gunjeve, cupkalo je i sviralo gde god je bio razgrnut sneg. Krenuli su kao što i pristoji od Gospodske ulice pa potom na Varoš-kapiju i preko Zereka, gde gazde drže svoje radnje, do pijace pred opštinskom kućom. Već se spustio mrak kad su muzikanti završili svoj prvi pohod", pisao je izveštač Videla.

Tamo gde nisu dospeli zvanični gradski muzikanti, ovaj posao su obavljale njihove kolege iz Ciganske male. Ćemane, zurle i goč odjekivali su po sokacima. A kad bi grad sasvim utonuo u mrak, nestalo je sa ulica i svirke i sveta - ostali su samo varoški pozornici, panduri i turski stražari.

Većina običnog sveta pak Srpsku novu godinu dočekivala je kod kuće. Narod se radovao novom danu, kada se po tadašnjim običajima lomila vasilica, umešena od proje i paprene masti.

Ako se negde i čula pesma i svirka, bilo je to u otmenijim i bogatijim kućama. Najviše u porodicama koje su se naselile „iz preka". To je rađeno naročito zarad njihovih frajli i udavača. Devojke su svirale gitare, a mladići flautu. Ako je domaćin bio „iz preka" i imao harmonijum, pratio bi omladinu ili bi sam otpevao kakvu starinsku pesmu.

Dupke pune kafane

Jedanaest godina kasnije, za doček 1861. godine na raskrsnicama glavnih beogradskih ulica gorele su mešine s katranom nabijene na visoke motke. Zapaljeni katran kapao je na kaldrmu na veliku radost i znatiželju okupljenih Beograđana. Za doček Srpske 1890. godine, u Beogradu se već osećao „duh Evrope". Počeli su prvi organizovani dočeci u kafanama a u novinama su se pojavili oglasi:

- U kafani „Kod pozorišta" svoje vanredno šaljive predstave za isprat stare, a doček nove godine, daje omiljeni šumadinski glumac Mijailo Bakić, Kragujevčanin, uz sudelovanje srpske koncert-pevačice, M. Petkovićeve, uz pratnju muzike. Ulazak je 50 para od osobe".

U drugom oglasu piše:

- Babić, prvi srpski komičar, daje predstave sa najnovijim programom u kafani kod Ujedinjenja, večeras uoči Nove godine. Ulazak je od osobe 60 para".

Ulazak u dvadeseti vek

Doček Nove 1901. je značio ulazak u novi 20. vek.

U listu Mali žurnal pojavio se sledeći oglas:

- Priređuje se zabava sa igrankom u kafani „Crna mačka" na Vračaru. Sopstvenik radnje moli svoje prijatelje i poznanike da ga izvole posetiti".

Čak ni beogradske kafedžije, vešti reklameri, nisu se setili da doček ove Nove godine učine izuzetnijim od drugih. Nisu ni pomenuli da se dočekuje novo stoleće.

U postprazničkom izdanju novina, o minuloj slavljeničkoj noći, ne može da se nađe ništa više od jednog patriotski obojenog meteorološkog izveštaja:

- Osim u Beogradu, juče je padao sneg još i u svim mestima naše otadžbine: Negotinu, Zaječaru, Kragujevcu, Kraljevu, Požarevcu, Paraćinu i Šapcu.

Komičari i lutrije

Novi vek kao da je doneo i nov odnos prema novogodišnjim noćima. Iz godine u godinu sve je više sjaja u toj ludoj noći. Društva, klubovi, otmeni restorani počinju da organizuju dočeke. Iz novina saznajemo da su u „Ukrajini", „Luksoru", „Koloseumu", „Slaviji", „Unionu" poznati komičari zabavljali posetioce uz neizbežnu lutriju.

- Bože moj, bože moj, kako to svaki na svoj način dočekuje Novu godinu - uzviknuo je Ben Akiba kada je tačno u ponoć 1910. godine ugledao jednog čoveka kako juri ulicom bez pantalona, a za njim uvređenog muža s toljagom. 

Da podsetimo one pomalo zaboravne da se iza ovog pseudonima krije naš proslavljeni komediograf Branislav Nušić.

Novinari zaigrali kolce

Na zabavi beogradske štampe igralo se kolo koje je komponovao kapelnik Franja Pokorni. Na Bara Veneciji je otvoreno klizalište, a kupci prasića preko 15 kila bili su oslobođeni trošarine. U centru su se pojavili prvi automati. Mlađarija je tvrdila da su najbolji automati kod bakalina Nikolića:

- Ubaciš pet para, izađe čokolada!

A drugi su im na to odgovarali:

- Kvart Terazijski je još bolji. Kad ubaciš kamen kroz prozor, na kapiju izađe žandar.

Godine su prolazile i Beograd je sve više dobijao obrise evropske metropole. Iako danas mnoga stara pravila proslave ne važe, Nova godina je ostala noć lepih i veselih.

Dragana Rodić