Broj 303
Početna > Prica > Zaljubljena u `ivot

Jasmina Crnilovi} Luki}

Zaljubljena u `ivot

Jasmina Crnilović Lukić se dva puta suočila sa opakom dijagnozom raka dojke. Zahvaljujući svojoj snazi, optimizmu i vedrom duhu, iz obe životne bitke izašla je kao pobednik

Saznanje da je obolela od karcinoma dojke, izazvalo je čitavu
bujicu emocija u njoj i nevericu da rak može i njoj da se desi. Čelična volja,
vera i ljubav prema životu, podrška porodice, dve najbolje prijateljice i ženâ
koje su prošle kroz isto bolno iskustvo pomogli su da se mnogo jača suoči s
podmuklom bolešću kada se ponovo pojavila nakon samo dve i po godine.

Moja majka je 2004. godine operisana od raka dojke. U
razgovoru s lekarom koji je operisao mamu shvatila sam da i ja treba da uradim
kompletan pregled, počev od onog kod hirurga, preko ultrazvučnog pa sve do
mamografskog. Okupirana brigom o maminom zdravlju nisam imala vremena da mislim
na sebe. Kompletan skrining sam obavila krajem aprila 2005. godine kada je i
otkriven rak desne dojke, ali su i konstatovane promene u limfnim čvorovima.

Kako ste se osećali kada ste čuli dijagnozu, šta vam je tog
trenutka prolazilo kroz glavu?
Bilo je jako strašno. Mislila sam da sam jedna od žena kojoj
rak dojke ne može da se desi, koje nisu razmišljale koliko su imale stresova i
koliko genetska predispozicija ima udela u tome. Tog trenutka ništa mi od svega nije bilo prirodno, već strano i negde daleko. Onda
je zavladao strah, bol, bes i ljutnja. Toliko je pomešanih osećanja naviralo da je nastupio neopisiv stres i mogla sam da
vidim samo crno-belo. Poznajući malo medicinu, shvatila sam da ja na to mogu da
utičem tako što ću da odem u potpuni gubitak osećaja za boje ili da se vratim
na ovu stranu i kažem sebi da treba da se lečim.

Usledile su terapije...
Proces lečenja kroz koji sam prolazila nije bio lak. Borbe
su bile velike unutar mene. Ipak, shvatila sam da ako počnem pozitivno da razmišljam
o budućnosti, da će i terapije bolje delovati, a ja ću se bolje osećati. Kod
mene nije rađena radikalna operacija, ali nakon hemoterapije jedan deo ženstvenosti
se narušava. Činjenica je da gubitak kose, obrva, trepavica strašno utiče na
psihu žene, jer su sve to ženski aduti. U takvim trenucima svaka žena treba da
ima pomoć stručnjaka kako bi se što bolje rehabilitovala.

Rak se ipak vratio?
Kada je rađena prva operacija raka na desnoj dojci, biopsija
je pokazala da je postojala benigna promena na levoj dojci. Verovatno zbog
stresa, posle dve i po godine rak se pojavio i na drugoj dojci. Ovog puta on je
i boleo. Bol je bio konstantan i to je ono što vas istog trenutka natera da
odete kod lekara. Ustanovljeno je da postoje maligne ćelije, odmah je zakazana
i urađena operacija. Posle toga sam zaista promenila način razmišljanja prema
stvarima u životu.

Pored svega što vam se desilo kao da niste izgubili veru u život?
Mnogo volim život i nema razloga da gubim veru. Svakog dana
treba da imamo po jednu želju za sutra. Važno je da odredimo koji su nam
prioriteti u životu i da za njih nađemo put ostvarivanja. Žene treba da idu na redovne kontrole, pogotovo tamo gde
postoji određena genetska predispozicija i povremeno urade samopregled. Ako se
otkrije u ranoj fazi, rak dojke je potpuno izlečiv i to uz primenu jednostavnih
metoda lečenja i bez posledica po budući život.

Dragana Rodić

Foto: Zorana Jevtić