Broj 302
Početna > Prica > Putovanje u prošlost

Jovan Kolundžija

Putovanje u prošlost

Iza violiniste Jovana Kolundžije je 45 uspešnih godina, osnivač je Centra lepih umetnosti Gvarnerijus, koji je prerastao u njegovu umetničku zadužbinu, gde usmerava mlade talente. Tokom karijere je održao preko 4.000 koncerata

Posle svih ovih uspešnih godina, koja su vam dostignuća najdraža? 

Izdvojio bih moje poznanstvo sa Henrikom Šeringom, najvećim violinistom dvadesetog veka u interpretaciji Baha i Mocarta, koji me je zvao svojim duhovnim sinom. U najintimnijem smislu, dostignuće je bilo opravdati to poverenje koje mi je ukazao. Imao sam veliku sreću da radim s njim, a rezultat tog višegodišnjeg poznanstva je i meni najdraži koncert, koji sam u svom gradu, Beogradu održao sa njim - Bahov koncert za dve violine. 

Da li postoje neke slike iz detinjstva kojih se rado sećate? 

Sećam se da smo živeli u maloj zgradi u blizini hotela Moskva na Terazijama 22. Dvorište zgrade u kojoj smo živeli spajalo je Terazije i Balkansku ulicu. Bio je to naš dečji raj u centru grada. Naše fudbalsko igralište, bojno polje, pozorišna scena... Prostor u kojem smo se igrali od jutra do mraka. Samo nas je jak mraz zadržavao po nekoliko sati u kućama, ali smo i tada polivali dvorište vodom kako bismo dobili naše klizalište. Moja sestra je s nama igrala fudbal jer nije htela da se izdvaja iz pretežno muškog društva. Čak smo posle nekoliko meseci ubedili roditelje da nam obezbede nekoliko sijalica i sprovedu rasvetu nad terenom.

 Kada ste kao dečak dobili prvu violinu, da li ste odmah znali da  će vas vezati za ceo život?

Nisam još bio proslavio šesti rođendan kad mi se u rukama našla violina na kojoj su mogli da sviraju samo formirani ozbiljni umetnici. Bez obzira na to, tri dana je nisam ispuštao iz ruku kad god sam bio u budnom stanju. Svima oko mene je bilo jasno da me niko i ništa u životu neće odvojiti od violine.

Da li je najvažniji prvi aplauz u vašem životu došao od publike ili od majke Vere? 

Santa Lučija je prva kompozicija koju sam od početka do kraja odsvirao pred publikom. Mama se s pijace vratila kući i zatekla me kako se spremam za „koncert". Ništa mi nije rekla, samo je spustila torbe i sela na stolicu. Kada sam odsvirao kompoziciju i poklonio se, dobio sam glasan aplauz od majke, što je za mene bilo ogromno ohrabrenje. Kasnije sam svirao na različitim mestima i pred različitim ljudima po svetu, ali sve je bilo lakše posle aplauza moje majke Vere u dnevnoj sobi našeg stana na Terazijama. Bila je to moja inicijacija u svet koncert-majstora i moj najznačajniji nastup u životu.

Putovanja su obavezan deo vašeg života, obišli ste svet, ali gde se najbolje osećate?

U Akapulku, Dubrovniku i Njujorku. U Akapulku sam upoznao raj u kojem su priroda i ljudi sjedinjeni u blagosti i hedonizmu. U Dubrovniku me je očarala kosmopolitska atmosfera, ogroman broj kulturnih događaja, kulise drevnog grada-republike, vino i žene. Dubrovnik je bio moj drugi dom. Jedan od lepših gradova u Evropi. Tamo sam otkrivao sebe i kao umetnik i kao čovek koji uživa u životu. Za Njujork me veže neverovatna energija koju stvaraju ljudi koji žive tamo. Boravak u Njujorku vas obavezuje da budete najbolji u životu i poslu.

Kažu da emotivni život odvlači velike umetnike od stvaranja, da li je i s vama tako ili je ljubav samo još jedan važan segment vašeg života? 

Sada sam u trećem po redu braku u mom životu. Miljana govori sedam jezika. Provela je detinjstvo u Libanu kada tamo nije bilo rata i, kao i ja, zaljubljena je u Mediteran. Ratovi su je stalno selili u životu. Bila je u avionu koji je poleteo za Beograd iz Iraka, a iste te noći je počeo rat s Kuvajtom. U Beogradu je pronašla ljubav, odlučila da ostane do kraja života u njemu. Upisala je i završila ovde Filološki fakultet da bi što bolje naučila srpski jezik. Upoznali smo se jedne vesele večeri u restoranu Reka.

Ladies in Lavender

Violinista Jovan Kolundžija i Gudači sv. Đorđa nedavno su nastupili u  Kolarčevoj zadužbini, a koncert je nazvan Ladies in Lavender, prema kompoziciji iz istoimenog filma, britanskog autora Najdžela Hesa. Publika je imala priliku da čuje i najlepše teme filmske muzike u obradi za violinu i kamerni orkestar, koje su se prvi put našle na koncertnom repertoaru Jovana Kolundžije.

 

Žaklina Milenković