Broj 301
Početna > Putovanja > Od Kosjerića do Sirogojna

Seoski turizam

Od Kosjerića do Sirogojna

Mnogi zimski odmor na selu biraju zbog ukusne domaće hrane, neki se prepuštaju čarima lova, a ima i onih koji jednostavno uživaju u zimskoj seoskoj idili

Uz slatko od dunja, izvorsku vodu i domaću prepečenicu, dočekaće vas srdačni domaćini u Kosjeriću, Brankovini, Sirogojnu. U ovim mestima obnovićete telesnu i duševnu snagu pešačenjem, planinarenjem, izletima, upoznavanjem domaćih običaja i navika. Čini se da je gostoljubivost meštana urođena i prirodna kao i šumovita zemlja na kojoj žive. 

Kosjerić 

Uz vruću, tek ispečenu gibanicu, domaće kiselo mleko, crnu kafu i „ljutu" započinje dan gostiju seoskih domaćinstava u Kosjeriću. Zimi, kada okolna brda prekrije sneg, gosti se ušuškaju pored peći i uživaju u društvu domaćina koji smatraju da nisu bili na visini zadatka ukoliko gost „ne nabaci koje kilo".

U kosjerićkom kraju još se zadržao lep običaj da se gosti za dobrodošlicu posluže hladnom izvorskom vodom, domaćim slatkom od šumskog voća, a da na odlasku ponesu teglu pekmeza, malo kajmaka, ajvar, turšiju, poneko jaje...

 

Porodičan odmor

Kosjerić je daleko od vreve gradskog života, a pruža svu udobnost kao i gradske kuće. Domaćinstva su rasuta po slikovitim predelima a ritam života je opušten, i po tome je u svetskom trendu.

Pojedini domaćini ovde se bave turizmom duže od tri decenije. Gosti se čim stignu uključe u život domaćinstva i ravnopravno rade. Međutim, ima i onih koji ponesu knjige i hoće samo da čitaju. Za aktivne turiste organizuje se put rakije, gastronomska tura ili izlet po Kosjeriću.

Gastronomska ponuda

Trpeza je raznolika i izuzetno ukusna. Zbog toga je čuveni kuvar Milijan Stojanić pripremio „gastronomsku mapu Kosjerića" za one koji posumnjaju u svoje domaćine ili su na proputovanju kroz ovaj kraj. Na sto se iznosi sve, ali po redu - kajmak, domaći hleb, sir, proja, pita, uštipci, pršuta, slanina, duvan-čvarci, ajvar, pa pečenje - praseće i jagnjeće, „belolučana" paprika, prebranac, onda sarma i na kraju vanilice. A za osveženje, sok od maline.

Odmor u Brankovini

Malo se sela u našoj zemlji može pohvaliti tolikom lepotom i tolikim brojem znamenitih ličnosti. Kraj Crkve Svetog Arhangela, protine zadužbine iz 1830. godine, stoje spomenici Nenadovićima – Aleksi, vojvodama Jakovu, Simi i Jevremu, proti Mateji, Persidi, majci kralja Petra Karađorđevića, i Ljubi. U istoj senovitoj porti, kraj šumskog potoka, humka je najveće srpske pesnikinje Desanke Maksimović.

„Moravski konaci"

Etno-kompleks „Moravski konaci" od Beograda su udaljeni manje od 90 kilometara i jedan kilometar od isključenja sa auto-puta kod Velike Plane ka Požarevcu. Konačište je sagrađeno od autohtonih starih kuća koje su pažljivo demontirane u napuštenim srpskim selima i zatim ovde ponovo sklopljene. Tu je i restoran domaće kuhinje izgrađen od drveta, stakla i kamena. Na jelovniku se nalaze stari srpski specijaliteti, jela s roštilja, pečenja, vrele, sveže umešene domaće pogače, domaći sir i kajmak.

Vraneša

Priroda obojena spokojstvom svežeg vazduha, čiste reke i jezera s plavičasto-zelenkastim odsjajem, retke ptice jedinstvene samo u ovom regionu, koje preleću preko prostranih šuma i cvetnih livada, samo su neke od karakteristika eko-etno sela „Vraneša". Ovaj kompleks udaljen je od Beograda 276 kilometara i do njega se stiže Ibarskom magistralom. Lekovita svojstva zlatne planine Zlatar i gostoprimstvo lokalnog stanovništva samo su neki od razloga zašto treba posetiti etno-eko selo „Vranešu".

Sirogojno

Udaljeno 26 km od Zlatibora, etno-selo Sirogojno je svojevrsni muzej pod otvorenim nebom, i to na jednoj od najlepših domaćih planina - Zlatiboru. Oko 2.000 eksponata izloženo je u etno-selu.

Zgrade su autentične i nameštene kao u staro doba, sa pedesetak originalnih zlatiborskih brvnara i preko dve hiljade eksponata. Za mnogobrojne posetioce Muzeja urađena je i posebna celina zgrada za odmor, predah i okrepljenje. Muzej je otvoren svakog dana i kroz njega prođe više od 100.000 ljudi godišnje.

Žaklina Milenković