Broj 300
Početna > Intervju > Ljubav mi je najvažnija

Marija Kilibarda

Ljubav mi je najvažnija

Lepa voditeljka otkriva da se kod nje odavno probudio majčinski instinkt, tvrdi da će biti stroga mama, ali priznaje da sebe ne vidi u braku

Voditeljka koja je karijeru započela na nekadašnjem Trećem kanalu, a danas je gledamo u emisijama Žene i Prvi glas Srbije kaže da joj je u životu najvažnija ljubav i čvrsto veruje da ona pokreće svet, otkriva da muškarac mora da bude njen zaštitnik i podrška i tvrdi da su tridesete godine idealne za osnivanje porodice.

Gledamo te kao voditeljku u Prvom glasu Srbije u kom tragaš za talentima, ali i u tok-šouu Žene. U čemu više uživaš, koja emisija više odgovara tvom karakteru?

Kada sam pre godinu i po dana počela da radim Žene, mislila sam da je to za mene, kao najmlađu u ekipi, najteže svarljiv zalogaj jer imam najmanje životnog iskustva. Sada, posle svih tema koje smo obradile, mnogo se bolje osećam, ponosna sam na nas jer smo toliko različite, a ipak smo uigran tim i svaka je uspela da se izbori za svoju ulogu i za svoje mesto. Mislim da se kroz ovu emisiju najviše razvijam i da mnogo učim, a da se bolje zabavljam kroz Prvi glas Srbije.

 

Šta si naučila u poslu proteklih godina, recimo od Binga do danas, koliko si se promenila od tada?

Meni je Bingo bio prvi veći projekat. Radila sam s Dekijem Pantelićem, koji je dve decenije na televiziji, a kad imaš takvog partnera od koga možeš mnogo da naučiš, koji može da te usmerava, to mnogo znači. Ipak, najveća škola mi je bila Treći kanal, jer sam posle škole novinarstva odmah uletela pred kamere i nisam znala apsolutno ništa o tom poslu. Tada sam najviše i naučila, a imala sam sreću i da radim različite stvari, da se šetam kroz redakcije, da radim različite formate, a na taj način se voditelji najviše i izgrade.

 

Šta ti je bio glavni motiv na početku karijere, a šta je danas?

Na početku televizijskog dela moje karijere nisam razmišljala o motivima, našla sam se u RTS-ovoj školi novinarstva i pomislila sam da je to posao za mene. Nisam razmišljala ni o novcu, pošto ga u to vreme uopšte i nije bilo, samo sam se pustila i počela da učim. Danas mogu da kažem da sam zadovoljna trenutnim statusom. Drago mi je kada uz projekte koje radim u matičnoj kući, imam i mnogo poslova sa strane. Kada vidiš da te mnogo različitih firmi traži za ulogu njihovog domaćina, shvatiš kako te ljudi doživljavaju i da to što radiš, radiš dobro.

 

Za tebe često kažu i da si drugačija od ostalih koleginica. Šta misliš, po čemu se izdvajaš?

Ne mislim da sam nešto posebno drugačija, sem što sam uvek bila ono što jesam. Kada vidim da su ljudi dosta umorni i spori u ovom brzom svetu, shvatim da je energija moja prednost. Moj pristup životu je sa plus, a ne minus strane, i valjda te to čini lakšim za saradnju, ljudima se dopadneš i možda je to moja prednost, ali nije poriv da po svaku cenu budem drugačija.

 

Jesi li sa zrelošću počela više da tuguješ i da plačeš ili da se smeješ i raduješ?

Što sam starija znam više ljudi i imam više prilika da čujem različite sudbine i da podelim različite tužne i nesrećne situacije, pa možda zbog toga i tuđih iskustava i svega što život nosi češće plačem sada nego ranije. Ali, veoma sam snažna kada su ozbiljne stvari u pitanju. Kada su ozbiljni životni problemi u pitanju, tada sam najjača. Mene slome sitnice.

 

Koji je tvoj lek za tugu?

Nemam ga, ja volim da potonem do dna, ali to srećom kratko traje. Volim da se osamim skroz, pustim neki ljubić ili neku baš tužnu muziku i plačem i jedem slatko i to traje dan ili dva, dotaknem dno u svojoj glavi i posle ne može da mi bude gore.

 

Kakve su bile tvoje dvadesete, šta si sebi zacrtala u dvadesetim godinama, a da si to i postigla?

Nisam toliko bila u prilici da putujem kada sam bila mlađa, živela sam u prosečnoj beogradskoj porodici, a kao klinka sam sanjala o dalekim destinacijama koje tada sebi nisam mogla da priuštim. Pošto sam odmah posle srednje škole počela da radim i da sama zarađujem za život, onda sam mogla sebi da priuštim lepa putovanja.

 

A šta želiš u svojim tridesetima?

Još da putujem. Mislim da su tridesete prave godine za osnivanje porodice. Već sada znam gde sam, šta sam i ko sam i šta mogu sebi da priuštim, koliku pauzu u poslu mogu da napravim, a to sa dvadeset pet nisam znala.

 

Po čemu ćeš pamtiti ovu godinu, šta bi volela da ti se ponovo desi, a šta bi volela da zaboraviš?

Jedina ružna stvar koja mi se desila je ta povreda kičme, pa bih to volela da zaboravim. Osim toga, ova godina mi je bila baš lepa, otvorila sam lokal Central park bar i stvarno uživam u tome, bilo je mnogo posla i nije mi bilo teško da radim jer mi se ukazala prilika da zaradim i da se dokažem. Sve u svemu, bila je ovo lepa godina.

 

Koliko ti je ljubav važna u životu?

Ljubav mi je najvažnija, a iako zvuči kao dosadan kliše, mislim da ljubav zaista pokreće svet, i do kraja života ću ponavljati to.

 

Šta očekuješ od partnera i čime muškarac može da te zadrži kraj sebe?

Moram da mu verujem bezuslovno, jer kada god nije bilo tako, veze su pucale. Mora da mi bude emotivno odan, da mi bude zaštitnik, moramo da poštujemo profesije onog drugog. Momcima su privlačne devojke koje se bave javnim poslom, ali samo stabilan i svoj čovek pun poverenja može da bude s devojkom koja se bavi ovim poslom. Nije lako, i zato još više cenim mog dečka. I moram da osećam stabilnost pored njega u svakom smislu.

 

U tvom slučaju pokazala se istinitost tvrdnje da „prva ljubav zaborava nema". Veruješ li da u životu postoji jedna prava ljubav, odnosno, samo jedna srodna duša, ili je ih moguće imati više?

Mislim da ih je moguće imati više. Možeš da imaš najveću ljubav, ali to ne znači da usput ne možeš da naletiš na četiri srodne duše. Srodna duša je neko ko ti je blizak, ko ima sličan temperament, senzibilitet, karakter kao ti. Ali, ljubav ne može da bude nikad ista i nikada ne možeš dve osobe da voliš na isti način.

 

Veruješ li u ljubav do kraja života?

Ne znam, toliko slušam razne priče o ljubavima koje su bile do kraja života, ali nisu bile ostvarene. To su one ljubavi koje su ti u duši i u srcu, ali u realnom životu ne mogu da se realizuju zbog nekih razloga. Ljubav do kraja života me uglavnom asocira na nešto tužno i nerealizovano, emotivno si tu, a ne možeš da je izguraš do kraja. Verujem da se dešava malom broju ljudi.

 

U prošlom intervjuu koji smo radili, rekla si da sebe ne vidiš u braku niti da razmišljaš o venčanju, da li si promenila mišljenje?

Ne, moj odgovor je isti kao i prošli put. Nisam promenila mišljenje.

 

A vidiš li sebe u ulozi majke, da li ti je već proradio majčinski instinkt?

Jeste, ali to kod mene traje već godinama. U određenim momentima i životnim situacijama se to intenzivira, pa onda malo splasne, ali ključa to u meni odavno.

 

Šta misliš, kako ćeš se snaći u ulozi majke jednog dana?

Mislim da ću biti mnogo stroga mama. Ali i zabavna. Ako bi postigla ono sa svojom decom sutra kao što je moja majka postigla sa mnom i mojim sestrama, ja ću biti uspešna mama. Volela bih da budem otvorena majka, da budem i prijatelj, ali da se zna gde je granica. Važno mi je da mi dete veruje, da sa mnom može da razgovara o svemu i da zna da može da se osloni na mene.

Uživam uz Stil magazin

Kako ti se dopalo slikanje za tristoti broj Stil magazina?

U ljubavi sam sa video-kamerom, a ne sa foto-aparatom, ali sam se osećala prijatno, cela ekipa je bila super, bilo je svečano, lepo i pozitivno i stvarno sam uživala. Lepo sam se osećala u svojoj koži.

 

Šta bi poželela našem magazinu za ovaj jubilej?

Želim vam da još dugo, dugo trajete, a volela bih da me ponovo slikate za četiristoti broj, ali ovoga puta u drugom stanju.

 

Milica Prelević

FOTO: Filip Shobot (www.shobot.rs)

POSTPRODUKCIJA: Ivana Stoilov Shobot

FRIZURA I ŠMINKA: Aleksandar Đikić

STAJLING: Ana Ostojić

Haljine: SHERRI HILL (Đure Jakšića 3, Beograd)

Cipele: Butik Chic (Knez Mihailova 52, Beograd)

Nakit: Accessorize