Broj 30
Početna > Lepi i zdravi > TIHI KRADLJIVAC KOŠTANE MASE

Osteoporoza

TIHI KRADLJIVAC KOŠTANE MASE

Osteoporoza je bolest od koje pati deset posto ukupne populacije, uglavnom žena srednjeg i starijeg doba. Ovoj bolesti ne prethode velike zdravstvene tegobe, zbog čega je nazivaju i „tihim kradljivcem" koštane mase jer izaziva stanjivanje, krtost i na kraju prelom kostiju.

Prvi znak koji ukazuje na pojavu osteoporoze je sunđerasta koštana masa koja se javlja u kuku, pršljenovima i zglobu. Gubitak koštane mase odvija se gotovo neprimetno da bi simptomi postali uočljiviji sa progresijom bolesti. Tada može da dođe do preloma kuka, pršljena ili zgloba, mogu da se jave bolovi u kostima, u donjem delu leđa, vratu, pa čak i da dođe do gubitka visine, obično dva do pet centimetara, u dobu od 30 godina. Usled osteoporoze može se javiti pogrbljenost ili da zubne proteze više ne prianjaju dobro na vilicu. Prvi simptomi oboljenja se mogu otkriti sasvim jednostavnim i bezbolnim merenjem gustine koštane mase koja se obavlja u mnogim zdravstvenim ustanovama u Srbiji. Postoji nekoliko preventivnih mera koje su najbolja zaštita od pojave osteoporoze.
 
  Obavezno lečenje
  Ako se ne leči, osteoporoza može da dovede do preloma zbog kojih će ta osoba postati zavisna od drugih ljudi. Čak pedeset posto žena posle preloma kuka više ne može samostalno da brine o sebi. Postoje mnogi faktori koji mogu da dovedu do pojave osteoporoze, a to su ženski pol, bela rasa, starije životno doba, slabije zdravlje, krhka konstitucija, kasno dobijanje prve menstruacije, prerana menopauza, prethodni prelomi, posebno 3. i 4. pršljena, porodična predispozicija. I stil života umnogome doprinosi pojavi ove bolesti, a to su pušenje, prekomerno uživanje alkohola i kafe, nepodnošenje mleka, dugogodišnji niski unos kalcijuma, preveliko uzimanje fosfora kroz ishranu, neaktivnost i mirovanje, nedovoljna izloženost suncu i manjak vitamina D, nedostatak estrogena, nerotkinje, izrazito neredovni ciklusi, rana menopauza, prekomerna telesna aktivnost, premala telesna težina (BMI  < 19 kg/m2) ili ponavljani padovi.
 
  Druge bolesti i osteoporoza
  Osteoporoza vrlo često može da se javi kao posledica i udružena sa nekim drugim, osnovnim bolestima. Najčešće su to akromegalija, atrofija nadbubrežnih žlezda i Adisonova bolest, amiloidoza, ankilozantni spondilitis, hronična opstruktivna bolest pluća, kongenitalna porfirija, Kušingova bolest (hiperkortizolizam), endometrioza, epidermolizis bulosa, gastrektomija, primarni ili sekundarni hipogonadizam, ameno ili oligomenoreja, hemokromatoza, hemofilija, hiperparatireoidizam, hipofosfatazija, idiopatska skolioza, insulinska šećerna bolest, limfomi i leukemija, malapsorpcijski sindrom, mastocitoza, multipli mijelom, multipla skleroza, neurološki poremećaji, poremećaji probave, osteogenezis imperfekta, oštećenje vida, parenteralna prehrana, perniciozna anemija, reumatoidni artritis, sarkoidoza, ozbiljne bolesti jetre kao što su primarna bilijarna ciroza, talasemija, tireotoksikoza, tumor secernirajući rPTH.
 
  Lekovi koji pospešuju osteoporozu
  Pojedini lekovi usled dugotrajne upotrebe mogu da doprinesu pojavi osteoporoze. U toj grupi se nalaze prekomerna ili premala doza hormona štitaste žlezde, dugotrajno lečenje kortikosteroidima (7,5 mg, 6 meseci), antikoagulanti, litijum, hemioterapija (ca. dojke ili limfomi), agonisti ili antagonisti hormona koji oslobađaju gonadotropine, antikolvuzivi, antacidi, ciklosporin.
 
  Docent Nada Vujasinović-Stupar, Institut za reumatologiju u Beogradu
 
  Ishrana je izuzetno važna u sprečavanju pojave osteoporoze. Žene posle menopauze bi trebalo dnevno da unose od 1.000 do 1.500 mg kalcijuma i vitamin D jer on pomaže njegovu apsorpciju. Zato je korisno piti mleko, uzimati mlečne proizvode i osloboditi se svih štetnih navika kao što su pušenje, prekomerno pijenje kafe ili konzumiranje alkohola. Takođe, treba ograničiti upotrebu lekova na bazi kortikosteroida jer oni pogoduju razvitku bolesti. Svakako su preporučljive šetnje i druge fizičke aktivnosti  koje će ojačati i zaštititi vaše kosti.
  Merenjem koštane gustine metodom DEXA, odnosno klasičnom denzitometrijom može se otkriti da li je došlo do gubitka kosti u kuku, slabinskom delu kičme, podlaktici... Ovakvi pregledi se rade u Institutu za reumatologiju u Beogradu, na VMA, Poliklinici za zdravstvenu zaštitu radnika železnice, u zdravstvenim ustanovama u Niškoj banji i Banji Koviljači, KC u Novom Sadu i drugim većim zdravstvenim centrima u Srbiji. Pregled se obavlja na osnovu uputa, bezbolan je, i traje svega dva-tri minuta. Pacijenti koji bi želeli da bez uputa provere gustinu koštane mase treba da izdvoje 1.800 dinara.