Broj 30
Početna > Lepi i zdravi > MIRISNA I ZDRAVA MALINA

MIRISNA I ZDRAVA MALINA

Tradicionalna medicina preporučuje da se jedu maline jer uspešno skidaju povišenu temperaturu, podstiču znojenje, čiste žuč, pospešuju izbacivanje peska iz bubrega, jačaju imunitet i srce, normalizuju krvnu sliku.
 
  Malina, ili latinski Rubus idaeus, biljka je iz porodice ruža. Srbija proizvodi skoro trećinu svetske proizvodnje malina, a svega pet odsto od 60.000 tona ove voćke ostane u zemlji. Najveći proizvođači maline su u centralnom i zapadnom delu Srbije. Maline iz Srbije su izuzetno cenjene zbog boje, ukusa i čvrstine.
  Maline dozrevaju krajem maja, a zreli plodovi na pijačnim tezgama mogu se naći u junu i julu. Sadrže 83 odsto vode, do 10 odsto šećera (glukoze, fruktoze, pentoze), 1 odsto belančevina, 1,4 odsto slobodnih organskih kiselina, nešto pektina, pentozana, oko 25 mg vitamina C i nešto vitamina B. Malinovo lišće i osušeni plodovi često služe kao zamena za čaj. U tu svrhu listovi maline većinom se mešaju s listovima jagode ili kupine.
 
  Voćka protiv nervoze
  List se koristi samo u narodnoj medicini za ispiranje usne duplje kod upale sluzokože, kod upale ždrela i kod proliva. Ulazi u sastav mnogobrojnih mešavina za lečenje oboljenja kardiovaskularnog, želudačno-crevnog sistema, menstrualnih i hormonskih poremećaja i avitaminoza. Takođe, ulazi u sastav čajnih mešavina za prolećno čišćenje krvi. List maline može da zameni neke čajeve, kao što su indijski, gruzijski i ruski. U mnogim zemljama se plod koristi u naučnoj medicini kao sredstvo za izbacivanje tečnosti, kod proliva i ekcema. Ekstrakt iz ploda deluje protiv virusa. Pored toga, on aktivira pankreas na lučenje insulina pa time snižava šećer u krvi. Malina pospešuje i znojenje tako da se iz organizma oslobađaju štetne materije, a pomaže i u otklanjanju nervne napetosti PMS-a. Premorenom organizmu vraća energiju i oporavlja od umora. Malina otklanja nervozu, a svojim mirisom deluje smirujuće na ceo organizam.
 
  Maline kao lek
  U poslednje vreme se istražuje delovanje maline na maligne ćelije. Ustanovljeno je da elaginska kiselina, koje ima dosta u malinama, sprečava umnožavanje ćelija raka. Tačnije, smatra se da elaginska kiselina ima višestruko blagorodno dejstvo i na zdrav i na bolestan organizam. Naime, ona pravi komplekse sa toksičnim metalima i tako utiče na njihovo izbacivanje iz organizma. Ona, takođe, deluje na maligne ćelije koje se brzo umnožavaju tako što usporava i u određenoj koncentraciji potpuno stopira njihovu deobu. Ova kiselina izaziva programiranu smrt malignih ćelija i blokira oštećenje DNK, odnosno ima antimutogeno dejstvo. I, konačno, ona ne deluje na normalne ćelije zadužene za imunološki odgovor organizma, odnosno, ne ubija ih. Preventivno i suzbijajuće dejstvo ima i plod i čaj od lišća maline. U terapiji malignih oboljenja maline nisu lek i ne mogu da ga zamene, ali su dobra zaštita od tih bolesti. Iako će zaljubljenici u zdravu ishranu sa pravom konstatovati da se maline svega dva meseca nalaze na pijačnim tezgama, dobro je znati da se ni zamrzavanjem ni termičkom obradom malina elaginska kiselina ne uništava. Španski istraživači su čak došli do zaključka da je džem od malina bogatiji ovom kiselinom od sveže voćke, a objašnjenje leži u tome što se u semenkama maline nalazi tri puta veća količina elaginske kiseline u odnosu na sok maline. U Americi se već prodaju zaleđeni i osušeni uzorci malina u vidu tableta. 

  Lekari tvrde da svega 130 g maline dnevno značajno snižava rizik od karcinoma.
  Pri kupovini malina izaberite one koje su čvrste, zrele i ujednačene crvene boje, a ne one koje su mekane, oštećene ili već pokazuju znakove buđi. Budući da se maline najčešće prodaju u plastičnim pakovanjima, proverite njihovo dno kako bi se uverili da nema znakova vlage ili curenja voćnog soka, što je znak da su maline predugo stajale. Maline su vrlo osetljivo voće, pa se najveća pažnja mora posvetiti njihovom čuvanju. Pre stavljanja u frižider izdvojite one koje pokazuju znakove kvarenja, zatim maline složite na kuhinjski papir u jednom sloju i prekrijte ih plastičnom folijom. Maline mogu stajati najviše dan-dva.
  Ovo voće možete i zamrznuti. Pre toga ih vrlo nežno isperite pod slabim mlazom vode i osušite na kuhinjskom papiru. Zatim ih u jednom sloju stavite na papir za pečenje i zamrznite. Nakon toga ih odvojite, rasporedite u kese, vratite u zamrzivač i čuvajte 10-12 meseci. Maline možete zamrznuti i u obliku pirea, tako što ćete ih prethodno usitniti, propasirati i dodati im malo šećera u prahu.

Autor: Suzana Stanarević