Broj 30
Početna > Zanimljivosti > MALI CVETNI RAJ

Kako da terasa blista na +40

MALI CVETNI RAJ

Terase su u gradu često jedino mesto gde može da se gaji cveće na otvorenom prostoru. Balkoni i prozori sa cvećem, bilo oni ulični ili dvorišni, izuzetan su ukras svake zgrade

Biljke na terasama, prozorima ili na ogradama balkona imaju vrlo loše uslove za rast. Izložene su jakim vetrovima i vrlo jakom suncu, čije delovanje pojačava i blizina zidova i prozorskog stakla. Zato treba izabrati takve sorte cveća koje nisu toliko osetljive i koje su otporne na vetar i sunce. Pored toga, treba poznavati osnovne životne uslove pojedinih vrsta biljki i voditi računa na kom se mestu nalaze. Vrlo je važno znati na koju su stranu sveta okrenuti prozori i balkoni. Neke vrste ne podnose veliku hladovinu. One u hladu ili nikako ili vrlo slabo cvetaju. Drugima, opet, škodi sunce. Zato prilikom sađenja i nege treba ovim biljkama posvetiti posebnu pažnju.
 
  Prozor koji mami poglede
  Ako se prozori nalaze u prizemlju ili na prvom spratu zgrade i blizu ulice, može se odabrati cveće nežnijih boja i sitnijih cvetova i listova. A ako se žele ukrasiti prozori i balkoni na trećem, četvrtom ili petom spratu zgrade, a dosta su odmaknuti od ulice, treba odabrati biljke intenzivnih jarkih boja, krupnijih cvetova i listova, kao i biljke čije stabljike ne stoje uspravno već „padaju”, jer to cveće treba da deluje na posmatrače sa veće daljine.
  U svakom pojedinačnom slučaju mora se posebno odlučiti koje će se biljke gajiti. Vrlo lepi efekti mogu se postići i samo jednom jedinom vrstom, kao i raznim kombinacijama. Na primer, sasvim niske narandžaste „minjon georgine” sa plavim lobelijama sa prednje strane, muškatle-pelargonije u kombinaciji sa agiratumom, petonijama, tegeresom i drugim.
 
  Za izuzetno toplo vreme
  Veoma toplo vreme ove godine je osiguralo veću ponudu na pijacama i u prodavnicama, ali i omogućilo nešto ranije bogatstvo boja na našim terasama, prozorima i dvorištima. Kada se odlučite za kupovinu saksijskog cveća, imajte na umu da je bolje kupiti biljku sa nekoliko otvorenih cvetova i brojnim pupoljcima, jer se u takvoj biljci duže uživa, a i prilagođavanje novoj okolini je brže.
  Dragoljub, kadifica i ivančica daju zanimljivu vatrenu kombinaciju, čijem izboru ne mogu da odole ni najzahtevniji. Vreme cvetanja ovih vrsta je izuzetno dugo, posebno kada je u pitanju kadifica. Važno je napomenuti da ta kombinacija nije podložna bolestima i napadima biljnih vaši.
  Dragoljub je ljubitelj sunčanog položaja koji ne podnosi hladnoću. Lako se prilagođava novom tlu, a zauzvrat nam daje neumorno cvetanje do jeseni.
  Kadifica je izuzetno otporna, pogodna za sandučiće i nije zahtevna. I njeno razdoblje cvetanja traje do jeseni. Ivančice su sve traženije prilikom uređenja prostora. Uz redovno zalivanje i prehranu cvetaju celo leto.
 
  Za terasu u hladu
  Kombinacija cvetajućih begonija i zelena zavesa od sjajnih listova bršljana idealna je za podizanje atmosfere skrivenih kutaka u senci. Begonija traži svetlu, ali ne osunčanu poziciju i hranljivo, humusno tlo. Zbog izuzetnog broja sorti koje se mogu pronaći, nemojte oklevati u kombinovanju s nekom od sorti koje imaju dekorativno lišće, poput leopardove begonije. A bršljan svojom otpornošću i prilagođavanjem na gotovo nemoguće uslove jednostavno oduševljava.
 
  Plavo i crveno za sunčanu stranu
  Plavo-crvena kombinacija dalija i zvončića podiže atmosferu svakog prostora. Georgina je izuzetna biljka, bilo da je imamo zasađenu u lončićima ili kao cveće u vazi. Zato je treba saditi u središte lončića i osigurati joj dovoljno prostora za neometan rast. Pored možete da zasadite zvončiće koji bojom, veličinom i oblikom cveta naglašavaju razlike ove izuzetne kombinacije.
 
  Savet: Nega cveća u saksijama preko leta sastoji se u zalivanju, zatim prekopavanju, uklanjanju precvetalih ili suvih cvetova i listova, kao i prehranjivanju. Naročito mnogo vode potrebno je biljkama za vreme vrelih letnjih dana. Tada treba da se nakvasi i pod balkona, ali se, pri tom, mora paziti da se biljke ne poprskaju vodom. Zaliva se uvek ustajalom mlakom vodom.

Autor: Suzana Stanarević