Broj 30
Početna > Prica > LOŠ BRAK JE BOLJI OD SAMOĆE

Zorica Jocić-Šujica

LOŠ BRAK JE BOLJI OD SAMOĆE

Slikarka Zorica Jocić-Šujica, profesorka u Grafičkoj školi i učesnik „Velikog brata VIP", samohrana je majka, što je danas hrabrost u Srbiji. Miloš je student Pravnog fakulteta u Beogradu, želi da postane advokat i ne voli da se slika. Ćerka Milica, koja ima dvadeset i šest godina, i Zorica su prave drugarice. Tokom slikanja Milica popravlja Zorici šminku, daje joj savete koji je nakit prikladan za slikanje, dok mama prihvata njene sugestije. Planiraju zajedničku televizijsku emisiju, ali i modni performans od materijala od kojih je napravljeno sve u kući „Velikog brata".

Kako ste se osećali u trudnoći ?
Kada sam bila trudna, bila sam mnogo srećna, i to tokom obe trudnoće. Kao starijoj prvorotki bilo mi je teško zbog injekcija koje sam morala svakodnevno da primam. Milicu sam rodila u 34 godini, a posle jedanaest meseci i Miloša. Trudnoća je bila fizički teška, ali sam duhovno bila ispunjena. Bila sam ponosna što nosim te dve bebe, a kada su mi ih doneli posle porođaja, bio je to najlepši osećaj na svetu. Ne znam šta bih dala da mogu još jedno da rodim, jer treba imati najmanje troje dece.

Da li ste radili u trudnoći?
Imala sam patološku trudnoću i stalno mi je pretila opasnost da će da mi ispadne beba, i to u obe trudnoće. Morala sam da ležim, i u prvoj trudnoći sam imala 97 kilograma. Tokom trudnoće sa Milošem sam imala 75 kilograma.

Ko je vašoj deci dao imena?
Milici je dao njen otac po svojoj majci. Milošu je takođe hteo on da da ime, i to Marko, međutim, ja sam rekla: „Ne može, sada ću ja da dam ime po svom ocu Miloš".

Koji je najveći nestašluk vaše dece?
Najveći nestašluk sina je kada je padao na glavu. Kada je prohodao, ako se okrenem na sekundu on već ima čvorugu. Bio je mnogo sladak, ali užasno nemiran, i ja sam ga zvala majmunče. Sada je mnogo dobar, studira Pravni fakultet u Beogradu i želi da postane advokat.
Milica je bila mirna samo kada je bila mala. Volela je da se sakriva iza vrata. Onda uzme makaze i ošiša sebi kosu. Volela je da secka krpe i lutkice. Sada je nestašna jer je neodlučna. Najpre je studirala francuski jezik dve godine, pa onda nije mogla da položi ispit, nije uspela da upiše treću godinu i odlučila je da ide na Akademiju. Sada je na Fakultetu primenjenih umetnosti, na smeru vajarstvo. Mislim da roditelji ne smeju da motivišu decu na nešto što ne žele. Ja sam Milicu usmerila da studira francuski jezik jer je bila dugo u Parizu. Ona je želela odmah da upiše Akademiju. Tada sam joj rekla: „Nemoj sine biće ti teško, mama se mučila, vozila slike kao autoprevoznik". Poslušala me, upisala francuski jezik, nije joj išlo, a sada na Akademiji ima prosek 9,5.

Koliko je teško biti samohrana majka?
U našem društvu je dosta teško. Na primer, Marokanci obezbede svoje bivše žene. Oni mogu da imaju više žena, ali sve ih obezbede. Moja prijateljica je udata za Marokanca i ona mu je prva žena. On sada ima mlađu ženu, ali je nju obezbedio i ona ništa ne radi. Ja ovde moram sama da zaradim. Muž jeste na neki način obavezan, ali moraš stalno da ga nešto moliš, da budeš dobar sa njim i onda ne znam zbog čega sam se uopšte razvodila. Ispada da je bolje da budeš u lažnom braku nego razvedena i samohrana majka. Izdržavam decu od profesorske plate i od prodaje slika, što nije stalni prihod. Moja deca su primerena i kulturna, tako da sa njima nemam problema, ali u materijalnom smislu je teško.

Je l' imate neki savet za samohrane majke?
Bolje da ostanu u lažnom braku, jer je mnogo lakše biti u braku uz muževljevu platu i zaradu. Ako ste samohrana majka, uglavnom je teško namoliti bivšeg supruga da deci plati zimovanje, letovanje, boravak u inostranstvu, kupovinu cipela. Ne zna se šta je gore - kada si udata ili razvedena.

Da li je teže odgajati sina ili ćerku?
Meni je podjednako lako. Oboje sam ih od samog početka vaspitavala isto. Kada su bili mali, ja im dam lavorčić i kažem: „Sine ti sada operi svoje čarapice, a ti Milice svoje." Imali smo mašinu za pranje veša, ali na taj način sam htela kod dece da stvorim osećaj da su ravnopravni i da moraju da brinu o sebi. Milošu sam rekla da jednog dana kada bude imao devojku ili ženu, ne dozvoli da ona bude njegova sluškinja. Takođe, Milicu sam naučila da treba sama da vozi automobil i da zna da promeni točak.

Kako provodite slobodno vreme sa Milicom i Milošem?
U poslednjih desetak godina slobodnog vremena skoro i da nemam. Ranije, dok su bili mlađi, išli smo na izložbe, u bioskop, pozorište... Odlazili smo i u vikendicu gde smo dosta vremena provodili zajedno. Tamo je Miloš pomagao deki i baki u bašti, dok je Milica uvek volela lakše poslove sa izgovorom da voli da crta i piše pesme, u čemu sam joj ja pomagala. Dok je bila mala i nije znala da piše, Milici su baka i deka prepisivali stihove. Njihov otac je uvek bio van svega toga, što mi se nije dopadalo od samog početka. On je uvek bio zauzet i ispada kao da kritikujem muškarce, ali je u mom slučaju bilo tako. Sigurno da nisu svi muževi takvi.

Jeste li stroga majka?
Nisam. Međutim, mislim da to nije dobro jer deca to koriste, ali na svoju štetu. Srećom, moja deca su razumna i dosta su poverljive osobe. Kad god im se nešto kaže, oni to i urade, veruju i oni meni i ja njima. Imamo drugarski odnos. Nisam ni stroga profesorka i često se to svali na moja leđa.

Šta zamerate deci?
Zameram im to što nisu malo vredniji. Jesu vredni, ali gledajući sebe u ovim godinama i moga oca koji ima više od 80 godina, a i sada je vredan i pedantan, dolazim do zaključka da bi mlade osobe generalno trebalo da budu više radne. Život se brzo istroši i preokrene.

Koliko su vam deca nedostajala tokom boravka u kući „Velikog brata"?
Izdržljiva sam osoba i želela sam da uđem u kuću „Velikog brata". To mi je bila velika čast, jer su me odabrali od toliko umetnika i onih koji sebe smatraju umetnicima. Deca su me odmah podržala. Čak je i moj otac rekao: „Idi, ti to voliš". Bilo mi je lepo prvih nedelju dana. Kada sam ušla u drugu nedelju, odjednom sam bila tužna. Potpuno si odsečen od sveta, ne možete da čujete decu, nemam informaciju šta je sa mojim ocem koji je bolestan. Strašno je kada ne znate ništa o svojima. Treća nedelja je bila još gora i kada je došla četvrta nedelja i ona sreda kada su me nominovali, pomislila sam „Divno, idem kući da vidim moju decu". Bila sam zadovoljna i srećna što sam izašla.

Da li imate neki poslovni plan sa svojom decom?
Milica i ja planiramo jednu zajedničku televizijsku emisiju. Takođe, od „Velikog brata" smo dobile materijal kojim je bilo obloženo sve po kući, zidovi u bašti i oko ogledala, roze jambolije i druge materijale. Milica i ja ćemo sve to pretočiti u naš modni performans za oktobar. Napraviću i izložbu portreta učesnika rijaliti šoua „Veliki brat VIP". Sad polako to treba da pretočim u nešto ozbiljnije.

Autor: Milica Stojanović