Broj 30
Početna > Lepi i zdravi > LEPOTA IZ LATICA RUŽE

Simbol ljubavi i radosti

LEPOTA IZ LATICA RUŽE

Ružino ulje i vodica su vekovima korišćeni za očuvanje ženske lepote. Ruže se još od antičkog doba smatraju najlepšim cvetom. Stari Grci su je prinosili na žrtvenik Afroditi, boginji ženske lepote, ljubavi i plodnosti

Za umorne, nadražene ili iritirane oči

  30 ml ružine vodice
  240 ml vode
  9 pupoljaka ruže
 
  Priprema: U emajliran lončić stavite pupoljke ruža i vodu, poklopite ih i pustite da voda provri. Zatim utišajte vatru, sklonite poklopac i pustite da lagano ključa minut-dva dok ne ispari malo vode. Tu tečnost procedite u čistu posudu, pustite da se ohladi i stavite u frižider. Kada se ohladi, dodajte ružinu vodicu u 120 ml pripremljene tečnosti. Ovaj rastvor treba da se iskoristi u roku od tri dana.
  Upotreba: Ovako pripremljen rastvor možete da upotrebite kao kapi za ispiranje očiju ili za umivanje.
  U 12 dcl destilovane ili prokuvane vode možete direktno da dodate 30 ml ružine vodice, bez dodavanja ružinih pupoljaka. Rastvor sipajte u bočicu i koristite kad vam zatreba jer se ne kvari.
 
  Maska za lice od ružinog ulja i meda
 
  Bademovim uljem možete da podmladite i obnovite svoju kožu jer je ono omekšava i hrani. Med hidrira kožu, dajući mekoću čak i umornoj koži.
  2 kašičice meda
  2 kašičice rafinisanog bademovog ulja
  5 kapi esencijalnog ružinog ulja
  kap ulja vitamina E
  Priprema i upotreba: Pomešajte med, bademovo ulje i esencijalno ružino ulje. Smesu vrhovima prstiju umasirajte na očišćeno lice i vrat. Ostavite da deluje 15 minuta pa smesu isperite mlakom vodom. Nežno obrišite kožu koja je postala sveža i mekana.
 
  Losion od ruža za noćnu negu
 
  600 ml bademovog ulja
  480 ml ružine vodice u koju ste dodali 30 g osušenih ružinih latica. Latice ostavite tri dana da se namaču, a zatim ih procedite i bacite.
  100 g pčelinjeg voska
  esencija ruže (po želji)
  Priprema: Ulje i vosak stavite u posudu u kojoj će se zagrejati na pari. Grejte sve dok se vosak ne rastopi, a onda sklonite posudu s vatre. Polako mešajući dodajte ružinu vodicu sve dok se smesa ne ohladi. Tada, ako želite, možete da dodate i kap esencije ruže. Mešajte kremasti losion sve dok se ne ohladi, a onda ga sipajte u bočicu i ostavite za kasniju upotrebu.
  Upotreba: Ovaj losion je odličan za uklanjanje nečistoća i šminke sa lica. Nanesite ga čistim prstima na kožu, a zatim ga skinite maramicom ili vatom. Posle toga možete u svaku ruku da sipate kašičicu kukuruznog brašna i utrljate u lice i ruke. Prvo isperite toplom, a onda hladnom vodom. Na kraju nanesite tanak sloj za noćnu negu kože.
  Bademovo ulje i ružina vodica su odlična hidratantna sredstva za normalnu, suvu i osetljivu kožu, dok kukuruzno brašno stimuliše tkivo.
  Savet: Kad sami pripremate kozmetičke preparate, koristite staklenu ili keramičku posudu. Neki eksperti preporučuju da se koriste posude od nerđajućeg čelika, ali one mogu da ispuste teške metale u smesu koju pripremate pa je zato bolje da koristite nemetal.
 
  Ruže su omiljene još od antičkog doba, a prvi javni vrt napravio je u Atini 306. godine pre naše ere Epikur jer je želeo da svakog dana može da ubere ovaj čarobni cvet. Po mitologiji, crvene ruže su vezane za smrt Adonisa, lepog mladog pastira u koga se zaljubila Afrodita. Divlji vepar ga je smrtno ranio, a Afrodita je, da bi mu pritekla u pomoć, morala da se provuče kroz gusto zasađene ruže. Tada je iz njenog ranjenog tela šiknula krv i sve okolne bele ruže obojila u crveno. U Rimskom carstvu kult ruža je doveden na najviši nivo. Cvetnim venčićima su kićene vojskovođe, mladići su odlazili u rat sa venčićem na glavi, ružin cvet se darivao pobedniku, cvetom se posvećivalo pobedničko oružje. Ruže su postale i simbol radosti, zadovoljstva i ljubavi pa su tako zaljubljeni mladići svojim devojkama slali ove divne cvetove. Padom Rimske imperije naglo je opao i kult ruža. Ovaj cvet se kroz vreme jedva održao u manastirskim dvorištima gde su se od plodova pravili lekovi i hrana. Veliki pohodi u vreme krstaških ratova i proširenja Otomanskog carstva potpomogli su širenje ruža jer su vitezi i veziri posle svakog pohoda donosili u svoje zamkove po koju novu vrstu ruža ili drugog cveća. Krupan doprinos u gajenju ruža daje carica Žozefina, Napoleonova žena, pravljenjem ružičnjaka 1804. godine nedaleko od Pariza, u dvorcu Malmezon. U njenom vrtu mogle su se naći sve do tada poznate sorte ruža u svetu. Postoje podaci iz kojih se vidi da su i tokom ratova vrtlari carice Žozefine imali slobodne vize za ulazak u zaraćene zemlje, tako da su se sa zarobljenih francuskih brodova odmah dalje isporučivale pošiljke semena i ruža, bez obzira na postojeće ratno stanje. Tako je caričin dvor postao stecište istaknutih botaničara, odgajivača i umetnika.