Broj 299
Početna > Intervju > Život pun izazova

Olivera Jovičević

Život pun izazova

Iako iza sebe ima jedan brak, lepa novinarka kaže da je ljubav čini istinski živom i srećnom i da i dalje veruje u zajednicu dvoje ljudi zasnovanu na poverenju i strpljenju

Za autorku i voditejku emisije Upitnik na RTS-u Oliveru Jovičević 24 sata nije dovoljno za sve ono što želi da ostvari. Pored toga što je uspešna u svom poslu, ona je i mama tinejdžerke Dunje, kao i menadžerka Balkan media tima, škole za medijske talente. Iako ima dugogodišnje novinarsko iskustvo, Olivera kaže da su poslovni uspesi tek pred njom jer ispred sebe uvek postavlja nove ciljeve da bi imala u šta da gleda i otkriva da željno iščekuje susret s Putinom.

Kako gledate na opasku da ste jedna od plavuša sa RTS-a? 

Nije bila u pitanju opaska, to je uvreda besramno izrečena u parlamentu, ako mislite na istupe poslanika DSS-a Siniše Kovačevića. To da na RTS-u „plavuša vodi Jutarnji, plavuša vodi Vesti, plavuša vodi Dnevnik, plavuša vodi politički program, plavuša vodi na piće, plavuša vodi kući...” i još neke adolescentske formulacije iz Kovačevićevog pisma ne priliče ozbiljnom narodnom predstavniku iz Sremske Mitrovice. Svojevremeno sam se s jednim poslanikom sudila zbog uvreda izrečenih na moj račun u Skupštini. Nažalost, taj poslanik je preminuo ne dočekavši kraj suđenja. Siniši Kovačeviću, njegovoj deci i unucima, želim sve najbolje, ali pošteno radim svoj posao i ne pristajem da me na tako nedostojan način, o mom trošku, bilo ko provlači kroz blato. Pogotovo ne u nameri da se preko mojih, i leđa mojih kolega, obračunava sa RTS-om i generalnim direktorom. Tijanić je ljubazan čovek, sigurna sam da bi svakog predstavnika parlamenta primio u svojoj kancelariji da rasprave šta imaju.

Mislite li da su lepim ženama sva vrata otvorena? Da li je lepota jedna od garancija za uspeh?

Ja nisam adresa za to pitanje. Na to će vam rado, a verujem i potvrdno, odgovoriti devojka u dvadesetim godinama, kada lepota predstavlja preporuku za kontakte s ljudima i naklonost okoline. Kada pređete tridesetu ili četrdesetu, vaša dela više vas preporučuju od vašeg izgleda. 

Kako gledate na novinarstvo danas u odnosu na pre pet, 10 ili 15 godina, šta se sve promenilo?

Mogu da govorim najpre o televiziji. U vremenu kada možete uživo da pratite prenos rata, seksa ili umiranja od najteže bolesti, pitanje je koju će svrhu televizija kao medij imati u budućnosti. Znam samo da ja u tom sveopštem rijalitiju neću učestvovati.

Koji bi bio vaš savet mladom novinaru danas, šta je neophodno za uspeh u Srbiji?

Za uspeh je nekom potrebna sreća, nekome mozak, a nekome bezobrazluk i bahatost. U državi gde se mnogi poslovi završavaju prečicom, sve je moguće. 

Pod kojim uslovima biste stavili tačku na rad pred kamerama i vratili se štampanim medijima?

Radila sam u štampanim medijima desetak godina, i to od polovine 90-ih do prelaska u RTS 2004. godine. Počela sam da pišem za dnevne novine silom prilika, 1995. godine, kada je tadašnja Nezavisna televizija Studio B stavljena pod kontrolu grada, uz upad policije u redakciju. U znak protesta napustila sam tu kuću i budući da u tom trenutku nije postojala nijedna „slobodna" televizija, karijeru sam nastavila u tek osnovanom Blicu, pa u nekadašnjem Glasu javnosti, zatim u kompaniji Novosti da bih se prelaskom na RTS ponovo vratila televiziji... Kada bih se, a verujem da se to neće dogoditi, ponovo našla u sličnoj situaciji, možda bih se vratila pisanju. Mada u budućnosti sebe više vidim u biznisu, u sferi medija, marketinga i odnosa s javnošću...

S kim priželjkujete da uradite intervju, a još niste uspeli?

Još uvek čekam odgovor Ministarstva spoljnih poslova Ruske federacije na moju molbu za intervju sa predsednikom Putinom. Čekam i odgovor turskog nobelovca Orhana Pamuka. Što se aktuelnih dešavanja tiče, rado bih razgovarala s Radovanom Karadžićem, hrvatskim generalom Gotovinom, našim generalom Lazarevićem... 

Na koji ste poslovni uspeh najviše ponosni, šta smatrate krunom svoje karijere?

Uradila sam nekoliko dobrih intervjua, u štampi i na televiziji, ali mislim da su poslovni uspesi tek preda mnom. Ispred sebe uvek postavljam nove ciljeve da bih imala u šta da gledam. Jer teško je ići napred, a da ne znaš čemu ili kome si krenuo. 

Šta doživljavate kao najveći kompliment privatno, a šta poslovno?

Najviše se ponosim kada neko primeti da je moja ćerka Dunja jedna sjajna devojčica. Ili kada na kraju dana podvučem crtu i pomislim kako sam završila važne stvari - ispratila ćerku u školu, završila neke bitne poslove i sastanke, stigla na roditeljski, u kupovinu... Što se posla tiče, kritike me se mnogo više dotiču nego komplimenti koji se često saopštavaju iz ljubaznosti. Opravdane i dobronamerne kritike pomažu mi da se ne opustim i da me sujeta ne uznese. 

Na koji način vaspitavate ćerku, da li spadate u moderne mame koje su drugarice sa svojom decom?

Dunja sada ima 13 godina, tako da zajedno gledamo dosta filmova, serija, uživamo u prirodi, dosta razgovaramo i često se smejemo. Ali ona ima svoje drugarice, a ja sam prvenstveno mama, pa onda prijatelj i sve ostalo. Ponekad joj se ne sviđaju određena pravila, ali je zadovoljna što sam po nekim pitanjima mnogo blaža nego roditelji njenih vršnjaka. 

 

S obzirom na to da ste radoholik i uvek u pogonu, na koji način se relaksirate i punite baterije?

Naslagala sam kraj kreveta neke dobre knjige kupljene na Sajmu knjiga i čitam ih ne baš onoliko koliko bih htela, ali više nego što mi vreme dopušta. Za mene su važni i lekoviti razgovori s prijateljicama, povremena putovanja, daleki sunčani krajevi, more, lenčarenje kod kuće...  

Kažu da su četrdesete nove tridesete, a sudeći po vašem izgledu, ta tvrdnja je istinita. Kako održavate vitku liniju, koja je tajna vašeg dobrog izgleda?

Hvala na komplimentu, ali za to nisam baš zaslužna ja nego genetika i brz tempo života koji troši mnogo kalorija. 

Koliko vam je ljubav bitna u životu?

Ima jedna rečenica Isidore Sekulić koja kaže da je „među teškim stvarima u životu, izgleda ljubav najteža". To umeće i dar da volimo testiramo svakoga dana: s porodicom, muškarcem, prijateljima... Ljubav me čini istinski živom i srećnom.

Možete li sebe da zamislite ponovo u braku? 

Mogu sve da zamislim, ali o braku ne razmišljam.

Jeste li se razočarali u tu instituciju?

Može da me razočara muškarac. Ali ne i zajednica dvoje ljudi zasnovana na ljubavi, poverenju i strpljenju.

Plaše li se muškarci ostvarenih i uspešnih žena?

Pretpostavljam da muškarcu nije lako da stane pred ženu koja ima uglavnom sve što joj je potrebno - posao, karijeru, finansijsku i svaku drugu nezavisnost, a pogotovo ako se ostvarila i kao majka. Skoro po pravilu na takvu ženu se nasloni muškarac slabiji od nje kome je potrebna zaštita i oslonac. Ne znam zašto je to tako, ali verujem da u takvoj zajednici žena često više gubi nego što dobija. Mislim da žena samo ako se divi svom čoveku, njegovoj ličnosti, hrabrosti i čestitosti, može biti srećna sa njim. 

Imate li neostvarenih želja, o čemu maštate u budućnosti?

Naravno da imam neostvarenih želja. Među njima je i ona da me život poštedi nekih teških iskušenja, posebno kada je reč o mojim bližnjima. Volela bih i da imam malo više slobodnog vremena. Ali ono što je meni najvažnije -  ljubav, porodica, posao koji volim - čine me beskrajno zadovoljnom i teraju da se iznova trudim da sve to što imam i opravdam.

Dragana Rodić