Broj 299
Početna > Lepi i zdravi > Ne govori ružne reči

Deca i psovke

Ne govori ružne reči

Iako često nisu svesni smisla onog što izgovaraju, deci u uzrastu od dve do pet godina više je nego zanimljivo da psovanjem na sebe skreću pažnju

Vaš mališan je umiljato i lepo vaspitano dete. Time je šok veći kad prvi put čujete kako, ničim izazvan, izgovara sočnu psovku. Čim vidi da je tim gestom skrenuo pažnju na sebe, zabavljaće se svaki put kada pred publikom govori ružne reči smatrajući da je interesantan i „velik" jer imitira odrasle. 

Vid verbalne agresivnosti 

- Psovanje je vid verbalne agresivnosti i ona je kulturološki dozvoljena muškarcima. Prema tradicionalnom, patrijarhalnom modelu, dečake uče da prikrivaju emocije, zato se njima i više toleriše psovanje dok se psovke devojčica uvek smatraju vulgarnim gestom - objašnjava psiholog Ljiljana Filipović iz Psihološkog savetovališta „Filipović". 

 Ona kaže da deca traže i nalaze uzore u porodici i da su im upravo bližnji glavni modeli za oponašanje. Ukoliko niko iz familije ne psuje, onda su psovke čuli u vršnjačkoj grupi. Kako god, pred roditeljima je dilema kako da odreaguju u datoj situaciji. Neki od njih prelaze preko takvog ponašanja jer smatraju da je u pitanju samo prolazna faza, a drugi reaguju prilično burno. 

Komunikacija je ključna 

- Pretnje ili kažnjavanje nisu preporučljivi jer zatvaraju komunikaciju. Detetu treba objasniti da je verbalno agresivno i da čini uvredljiv gest koji emocionalno povređuje onog kome je psovka upućena. Ono treba da shvati da su emocionalne povrede jednako bolne kao i fizičke, nekad čak ostavljaju duže i trajnije posledice. Ako su u porodici normalni, zdravi odnosi, dete se osvešćuje i dolazi do toga da takav vid ponašanja više ne ponavlja - objašnjava Filipovićeva i dodaje da roditelji treba da se ponašaju u skladu sa svojim zahtevima. Ako dete, na primer, vidi oca kako psuje i viče, a od njega zahteva da prestane sa psovkama to će biti teško izvodljivo.

 

Ignorisanje ih obeshrabruje  

- U najranijem uzrastu, sa tri-četiri godine, dete nema pojma kakvo je značenje onog što izgovara, ali vidi da izaziva smeh i pažnju pa ponavlja istu radnju. Ljudima iz njihovog okruženja, na primer bakama i dekama, takvo ponašanje ume na neki način da bude simpatično, ali uopšte ne treba da reaguju jer bilo kakvom reakcijom samo podržavaju takvo ponašanje deteta - kaže Filipovićeva i ističe da psovke treba ili ignorisati ili ukazati detetu da su reči koje govore ružne i da ne treba više da ih izgovaraju.

Standard grupe 

Ona ukazuje i na različitost rešavanja ovog problema kod mlađe dece i tinejdžera jer, prema njenim rečima, psovanje kod adolescenata predstavlja standard grupe.

- Njima, takođe kroz razgovor, treba objasniti da takvo ponašanje nije u redu, ali tinejdžeri češće stavljaju standard grupe ispred standarda porodice. Ipak, tinejdžeru treba objasniti da zarad pripadanja grupi ne treba da se odriče svojih životnih i porodičnih vrednosti - zaključuje Filipovićeva.

 

Savet roditeljima

- Udahnite duboko pre nego bilo šta kažete, jer će to pomoći da zvučite pribrano.

- Ne dozvolite da izrečeno prođe neopaženo.

- Recite detetu da su izgovorene reči potpuno neprihvatljive.

- Objasnite mališanu koje reči bi mogao da koristi kao zamenu za ružne reči koje koristi.

- Ako razgovor ne daje nikakav efekat, odredite mu prostor za psovanje, na primer u kupatilu ili kuhinji. Čim počne da psuje, pošaljite ga tamo sa obrazloženjem da ne želite da slušate nepristojne reči i da očekujete da će pričati uobičajeno kad se vrati.

 

Maja Čanović