Broj 299
Početna > Intervju > Moja životna priča

Svetlana Ceca Ražnatović

Moja životna priča

Folk diva Svetlana Ražnatović radi na novom albumu koji će biti objavljen u junu i najavljuje nove hitove za dugo toplo leto. Priznaje da nikada ne planira sutrašnji dan i da je ne privlači određeni tip muškaraca, već energija kojom zrače nečije oči
Prvi put je nastupala na Ilidži 1988. godine, njena životna priča slična je holivudskom filmu, pa su se mediji uvek više bavili njenom intimom nego brojnim hitovima, zahvaljujući kojima je stekla milione obožavalaca. 
U pripremi je vaš novi album, da li vaši brojni obožavaoci mogu da očekuju i solističke koncerte?
Uveliko radimo na novom projektu, doteruju se tekstovi, a kako novi album treba da se pojavi u junu, ne žurim, ima vremena da se sve završi u roku. Tada, naravno, slede promocije i koncerti. Očekujem da ću krajem februara ili početkom marta ući u studio.
  •  Vedrog sam duha i mislim da me je to održalo svih ovih godina, a posebno u vremenu kada sam prolazila neke životne neprilike
Šta vam je na putu ka uspehu bilo najteže, a šta vam je pričinjavalo istinsko zadovoljstvo?
Imala sam sreće da odaberem posao u kome iskreno uživam, sve što je u vezi s muzikom i pevanjem nije mi nikada predstavljalo teret. Najvažnije je da čovek ima jasan cilj u životu, da zna šta želi. Kada tome podredite svu svoju energiju i pozitivne misli, verujte, uspeh je garantovan. Postoji, naravno, i druga strana - kada se bavite javnim poslom, gubite privatnost. Meni je pesma mnogo dala u životu. Pomogla mi je da prevaziđem teške trenutke, ali nije to samo moj slučaj, mnogi ljudi traže utehu u pesmi. Ona daje snagu da uprkos svemu što nam se dešava uvek ustanemo i odlučnim korakom krenemo dalje. S pesmom delimo sve, tugu i radost, ona je lek za sve naše patnje. 

 
Kako danas, posle dugo godina na estradi, reagujete na komplimente, a kako na zlurade komentare?
Kod mene važi jedno jednostavno pravilo, nije bitno šta je neko rekao, već ko je rekao. To primenjujem u jednom i u drugom slučaju, i kad me hvale i kada raznim izjavama pokušavaju da me povrede. 
Da li postoji neki recept za uspeh?
Mislim da ne postoji, od mnogo faktora zavisi da li ćete biti uspešni. Potreban je talenat, ali i da vas u svemu što radite prati neka srećna zvezda, neki ljudi su za popularnost jednostavno rođeni. 
Da li se sećate svog prvog nastupa?
Naravno, bilo je to na Ilidži 1988. godine sa prvim albumom Cvetak zanovetak. Bila sam devojčica, to je bio za mene veliki događaj, uspeh se vrtoglavo dogodio i već tad mi je ostvarena najveća životna želja. Brzo sam shvatila da svoj dalji život moram tome da podredim, moje detinjstvo je bilo prekinuto, posvetila sam život svom cilju. I kada danas razmišljam o tome nije mi nimalo žao, jer sam uspela da ostvarim sve svoje snove. Te godine su zahtevale mnogo odricanja, rada, truda, nije moglo uz pomoć igre da se dođe do uspeha.
  • Dok sam bila mlađa, mislila sam da imam određeni tip muškarca koji me privlači, a danas verujem da je sve to samo stvar energije, nije bitno da li su oči crne, zelene ili plave, već energija kojom zrače 
Vaši koncerti su svojevrsni scenski spektakli, da li pamtite neke od njih?
Najveće fascinacije izazivaju najmasovniji koncerti, nema spektakla bez prave publike. Svaki koncert pamtim po nekoj svojoj emociji i energiji. Kada sam u tom trenutku na sceni, to je najlepši osećaj na svetu. 
Imali ste prilike da putujete po svetu, da li postoji neka zemlja u kojoj se osećate kao kod kuće?
Tačno je da sam obišla veliki deo sveta, pred lepotom nekih velikih starih evropskih gradova ne možete da ostanete ravnodušni. Kada bi međutim, trebalo da odaberem, posle Srbije i Beograda, bio bi to Kipar. Tamo godinama odlazim, upoznala sam mnogo ljudi, imam brojne prijatelje. Ali nikada nisam razmišljala da se negde preselim zauvek, moj život je, ipak, ovde.
Kada su u pitanju muško-ženski odnosi, koji je vaš glavni savet ćerki Anastasiji i sinu Veljku?
O svemu, pa i o tome otvoreno razgovaramo, kod nas ne važi pravilo da probleme guramo pod tepih, već ih odmah rešavamo. Insistiram da mi kažu sve i kada urade neke ludosti koje prate njihove godine. Uvek im govorim da se sve to može lakše rešiti kada se na vreme reaguje. Kod Veljka odmalena insistiram da bude džentlmen, najlakše je biti prost, vulgaran, primitivan, nevaspitan, to može svako i to je najlakše. Mnogo je važnije da radite na sebi, svom obrazovanju i vaspitanju. Neznanje vodi u problem, bilo da se odnosi na seks, drogu, alkohol, i zato je veoma dobro što su danas mladoj generaciji, zahvaljujući internetu, dostupne mnoge informacije. Anastasija mi, naravno, priča kad joj se neki mladić dopadne, zna da ću je uvek saslušati, pomoći nekim savetom i da nema tabu tema.  
Šta je to što vas pokreće i daje vetar u leđa?
Morate prvo da budete osoba koja ima jaku energiju da biste mogli da pokrenete i druge. Vedrog sam duha i mislim da me je to održalo svih ovih godina, a posebno u vremenu kada sam prolazila neke životne neprilike. Nisam sklona povlačenju pred problemima, depresiji i slabosti. I u najvećim životnim problemima pronalazim svetlu tačku koja mi pomaže i daje snage da nastavim dalje. Trudim se da budem okružena ljudima koji slično razmišljaju, iskrenim prijateljima, porodicom, sve vam to daje dodatnu snagu. 
Koju osobinu najviše cenite kod sebe, a šta biste najradije promenili?
Lojalnost je moja najbolja osobina. Ne postoje savršeni ljudi, uvek ima nešto što biste mogli da promenite kod sebe. Loše osobine u mom slučaju sigurno ne potiskuju i ne umanjuju pozitivnu stranu moj ličnosti.
Da li razmišljate o budućnosti?
Nikad ne planiram sutrašnji dan. Živimo u nekom brzom, nepredvidivom vremenu, ne znamo šta nam donosi život i ne možemo da dopustimo sebi to pravo da dugoročno isplaniramo svoj život. Donosi neke ljude, situacije i potrebno je samo da se prilagođavamo onome što život donosi. 
Šta je za vas ljubav?
Bez obzira na to da li je ljubav prema partneru, porodici, deci, ljubav je uvek glavni životni pokretač. Biti voljen i dati ljubav je najlepša emocija koja nam se događa u životu. 
Šta prvo primetite na nekom muškarcu?
Fizički izgled muškarca uvek skreće pažnju, ne kažem da je presudan, ali kada neko kaže da mu to nije bitno, mislim da nije potpuno iskren. Dok sam bila mlađa, mislila sam da imam određeni tip muškarca koji me privlači, a danas verujem da je sve to samo stvar energije, nije bitno da li su oči crne, zelene ili plave, već energija kojom zrače.  
Žaklina Milenković 
Foto: Miloš Nadaždin