Broj 297
Početna > Intervju > Zbog nje se venčanja pamte

Gordana Zorić

Zbog nje se venčanja pamte

Matičarka Gordana Zorić za dve decenije rada venčala je više od 10.000 parova. Pred njom su mladenci izgovarali sudbonosno „da” u Savskom jezeru, pod oblacima u panoramskom balonu i skačući padobranima

Gordana Zorić duže od trideset godina radi u opštini Stari grad, a dvadeset kao matičarka. Venčavala je na nebu, na ledu, pod vodom, na snegu, u ponoć, pred zoru, u vreme pomračenja sunca, sve u želji da mladencima omogući da ostvare svoje snove.


Kako je sve počelo?

Kada su me pozvali na razgovor za ovaj posao, oduševljeno sam pristala jer sam to sam želela više od svega na svetu. Danas, kada polako zaokružujem svoju radnu karijeru, zahvalna sam Bogu što sam imala prilike da se bavim baš ovim zanimanjem. Kada se pogledam iza sebe, vidim više od 10.000 parova koje sam venčala, pamtim njihova nasmejana lica, okićene svatove...

Kada sam počinjala da radim, doajen u ovom poslu bila je moja koleginica Mira Milutinović, od nje sam naučila da je duša najvažnija u ovom poslu - seća se svojih početaka Gordana Zorić.

Uz tekst Duška Radovića

Venčavajući ljude, matičari sreću osobe iz različitih profesija, poznate glumce, pevače. Kod njih dolaze svi, od čistača ulica do predsednika države.

- Sećam se kada sam venčala gospodina Tadića i njegovu suprugu, tada nije bio predsednik, već ministar telekomunikacija. Sam je došao da zakaže svoje venčanje, uplatio taksu, prikupio potrebnu dokumentaciju, sve mi je to dovoljno govorilo kakva je osoba u pitanju. Sećam se i prvog venčanja. U to vreme, radio je sa mnom i tadašnji odbornik Živorad Anđelković, koji je čitao tekst Duška Radovića. Bilo je to prvo vatreno krštenje, venčanje jedne naše poznate pevačice, kamere svuda oko mene, foto-reporteri, ali je na sreću sve dobro prošlo. Posle svih ovih godina, nema više treme, samo i dalje naviru suze - priča naša sagovornica.


U vozu i avionu

Mladenci danas u bračne vode žele da uplove na najluđim mestima. Zbog njihovih maštovitih prohteva ponekad nije lako matičarima, gostima, kumovima, ali ni svatovima.

Kao matičar venčavala je parove pod vodom, na ledu, u vazduhu, vozu, brodu, avionu... Pred njom su mladenci izgovarali sudbonosno „da” u Savskom jezeru, pod oblacima u panoramskom balonu, skačući padobranima, u zoološkom vrtu, ledenoj dvorani, kada je bilo pomračenje Sunca...

Za sve ove godine službovanja, matičarka nikada nije rekla „ne” njihovim ludorijama.


Samo reci „da”

- Venčala sam i prvi par pod vodom, na Savskom jezeru. Umesto venčanice i svečanog odela zavetovali su se na večnu ljubav u ronilačkim kombinezonima - priča Gordana Zorić. - Bila sam na obali, a sa njima komunicirala preko radio-veze.

„Njeni" mladenci izgovarali su „da" i skačući padobranima, tik pre nego što bi dotakli zemlju. Ne zbog adrenalina, već zato što se mlada bavila padobranstvom. Matičarka je zaljubljeni par sačekala ispod Kule Nebojše, a kada su bili blizu zemlje, viknuli su „da". Sve je više onih koji bračni zavet potpisuju na klupi u parku gde su se upoznali ali i na novom mostu preko Ade Ciganlije.


Venčanje iznenađenja

Gordana Zorić kaže da sve više mladih pravi i „venčanje iznenađenja”. Obično je mladoženja inicijator, siguran u ljubav svoje drage, pa tajno prikupi rodbinu i matičara, a za svadbu poslednja sazna - mlada. Ima i obrnutih slučajeva.

- Sećam se venčanja na aerodromu, kada je mladoženja pratio svoju devojku na specijalizaciju i nije ni sanjao šta ga čeka - kaže matičarka. - Ljubili su se i opraštali, a onda ga je devojka pitala da li želi sa njom da provede ostatak života.


Suze i smeh

Na venčanjima ima svega, treme, nervoze, suza, smeha... 

- Često me zamole da sakrijem mladu u sobi pored svečane sale. Već dolaze svatovi, svi se pitaju gde je mlada, mladoženja se već nervozno vrpolji, zove je telefonom, ona se ne javlja.

Kada se mlada konačno pojavi, nastaje pravi haos, a na mladoženjinom licu, konačno, osmeh olakšanja. Kada počne ceremonija venčanja, svatovi obično ne slušaju pažljivo, ali kada dođemo do dela kada pitam mladence ko će čije prezime da preuzme, nastaje mrtva tišina, sve tetke i strine poprilično „načulje uši” - priča kroz smeh naša sagovornica.


Sve za ljubav

Najlepša su, kaže, venčanja u letećem balonu, sve je veličanstveno, nebo iznad Beograda, poljubac na hiljadu metara, sve se to nikad ne zaboravlja. Venčanja na Kalemegdanu su, takođe, posebna, s pogledom na Ušće gde se simbolično ulivaju dve reke, a tu su i stare crkve, zidine tvrđava.

Seća se i jednog venčanja u emisiji Sve za ljubav. Ona je radila kao trgovac, za kasom, kada su se odjednom svi pojavili, kumovi, roditelji, matičar. Sama ceremonija bila je obavljena na vrhu jedne zgrade u Knez Mihailovoj ulici...

Pričama o zanimljivim venčanjima, čini se, kao da nema kraja. Beograd je, kažu, imao nekoliko matičara koji se pamte, Gordana Zorić sigurno će biti jedna od njih.


Samo je ljubav večna

Da ljubav ne poznaje granice, potvrđuje i neobična životna sudbina bračnog para koji je pred matičara stao u osmoj deceniji života.

- Bio je to možda najstariji par koji sam venčala. Priča je neverovatna, kao mladi njih dvoje su se upoznali u Sarajevu na studijama, pre Dugog svetskog rata. Ona se seća da je njen Braca tada bio najlepši momak na fakultetu. Rat ih je razdvojio, svako je otišao svojim putem, ona se udala, on oženio, izrodili su decu, godine su prolazile. Jednog dana, na televiziji je prepoznala njegov glas, kako su tada oboje bili sami, uspela je da ga pronađe i ubrzo su se venčali. Svake godine, na godišnjicu braka dolazili su kod mene donosili kolače i obavezno smo se fotografisali za uspomenu - seća se matičarka Gordana Zorić. 


Žaklina Milenković


Foto: Zorana Jevtić