Broj 297
Početna > Intervju > Srećna i zaljubljena

Borka Tomović

Srećna i zaljubljena

Iako svoj emotivni život čuva daleko od očiju javnosti, Borka ne krije da je u dugoj i srećnoj vezi, kaže da joj ljubav donosi sigurnost i stabilnost, ali priznaje da još nije vreme za brak i decu
borka
Mlada glumica Borka Tomović, koju publika ima prilike da gleda u filmu Jelena, Katarina, Marija, ali i u nekoliko predstava u beogradskim pozorištima, kaže da je kroz brojne uloge saznala mnoge istine o sebi i o životu, objašnjava na koji način čuva svoju intimu, otkriva u kakvom je odnosu s kolegom Viktorom Savićem i priznaje da joj je ljubav glavni pokretač u životu.
Uskoro će na Prvoj srpskoj televiziji početi da se emituju nove epizode serije Žene sa Dedinja u kojoj imaš interesantnu ulogu. Reci nam nešto više o tome.
Žene sa Dedinja su doživele veliki uspeh kod publike, bez obzira na to što se ne mogu svrstati ni u jedan od naših mejnstrim televizijskih tokova. Igram jednu, u najmanju ruku, „opasnu” devojku, čije će pojavljivanje u životima glavnih junaka doneti neke vrlo iznenađujuće promene. Naravno, neću otkriti koje, jer čar gledanja serija je upravo u nestrpljivom čekanju sledeće epizode.
 
Odnedavno se u bioskopima prikazuje film Jelena, Katarina, Marija. To je tvoja prva uloga na filmu, kakva iskustva nosiš sa snimanja?
Iskustva su divna. To mi je prva filmska uloga, velika stvar u mojoj karijeri. Drugo, ekipa s kojom sam sarađivala, mislim i na one ispred i na one iza kamere, takva je kakva se samo poželeti može. I treće, snimali smo u Njujorku. Čini mi se da ne postoji grad koji toliko privlači ljude jer Njujork stvarno jeste sve ono što mislimo o njemu na osnovu filmova, serija, knjiga i maštanja, pa i još mnogo više od toga.
 
U Zvezdara teatru igraš u predstavi Boing Boing, a tvoje kolege iz predstave i ti ste uspeli da dobijete materijalnu pomoć uprkos krizi budžeta u pozorištima. Publika je odlično reagovala na ovu predstavu, koliko vam to znači?
I kada ste samo glumac, dobre reakcije publike mnogo znače, a pogotovo u ovakvoj situaciji, gde nismo imali luksuz da mislimo samo na svoje uloge već i na mnoge organizacione i operativne stvari. Predstavu smo pravili za svoje uživanje i za uživanje publike, tako da nam je smeh u punoj sali pravi pokazatelj da smo u tome i uspeli.
Od koga imaš najveću tremu?
Najveću tremu imam kada nisam do kraja sigurna u ono što sam uradila ili kada mi se čini da su nam falila ona čuvena dva dana da pred publiku izađemo potpuno spremni. Najvažnije je da pored sigurnosti, glumci imaju i radost igre, jer tu radost oseti i publika i tek tada je za nju doživljaj pozorišne predstave potpun.
Gde publika još može da te vidi ovih dana?
Pored najnovije uloge u predstavi Boing Boing, publika predškolskog i školskog uzrasta me vrlo često sreće u mom matičnom pozorištu Boško Buha. Takođe, trenutno igram i u Beogradskom dramskom pozorištu u predstavi Kelerabe su zdrave.
Nema te puno na velikom platnu, kakve uloge priželjkuješ?
Dobro napisane. To mi je zaista najvažnije, a nemam nikakve predrasude o tome da li je lik prostitutka ili svetica. Već neko vreme, čitajući intervjue mojih koleginica, nailazim na odgovor s kojim se slažem, da nema mnogo dobro napisanih ženskih uloga, bar ne onoliko koliko imamo dobrih glumica.
Publiku si osvojila kao Nadica u seriji Mješoviti brak, ali i kao Maja u popularnom sitkomu Ljubav, navika, panika. Kako danas gledaš na te uloge?
Kada gleda prethodne uloge, glumac uvek razmišlja šta bi sada odigrao bolje ili drugačije nego tada, pa ih i ja ponekad analiziram na taj način. Uvek se trudim da svoj posao radim najbolje što mogu u tom trenutku. Ali, svaka umetnost, pa i gluma, nije baš egzaktna, apstraktna je, i postoji onoliko načina da se odigra jedna uloga koliko postoji i glumaca na svetu. Zato se takvim analizama prošlosti bavim samo onoliko koliko mogu da mi pomognu da u sadašnjosti budem što bolja.
 
Za koju svoju ulogu možeš da kažeš da te je najviše oplemenila u privatnom i u profesionalnom smislu, a koja uloga ti je dosad bila najteža?
Verovatno me je najviše oplemenila ona koja mi je i bila najteža. To je uloga Alise u mojoj diplomskoj predstavi Bliskost. To je upravo jedan onih dobro napisanih i kompleksnih ženskih likova o kojima sam pričala. I kada je pred vama jedan tako ozbiljan materijal, onda nema druge do da mu sa istom ozbiljnošću pristupite i kroz analizu lika dođete i do mnogih istina o sebi i mnogih novih zaključaka o životu. A to je uvek ono što oplemenjuje.
 
Koje istine si do sada otkrila o sebi kroz glumu?
 
Otkrila sam u kakvim sve uslovima mogu da radim, kolika je moja ljubav i posvećenost glumi i na šta sam spremna, a na šta nisam. A o nekim unutrašnjim istinama o svom karakteru i ličnosti ne bih govorila, mislim da bih sve što kažem o tome zvučalo banalno.
 
Odigrala si mnogo uloga, koja je, po karakteru, bila najbliža tebi?
Ne postavljam sebi pitanje koliko je neki lik različit od mene ili sličan meni. I kada je sličan, to ne znači da ću ja na sceni igrati sebe, a i kada je potpuno suprotan, to opet ne znači da u njemu neće biti neki deo mene. Na kraju krajeva, ja mu „zajmim" svoje telo i glas, u najmanju ruku. 
 
Šta doživljavaš kao najveći kompliment u poslu, a šta u privatnom životu?
U poslu mi je najveći kompliment kada publika oseti upravo ono što sam ja želela da oseti gledajući me. A u privatnom životu me raduju svi komplimenti, bilo da su na račun pameti, bilo da su na račun izgleda, pa čak i kada neko pohvali moj izbor garderobe. Uvek je prijatno čuti lepu reč, naročito u današnje vreme kada je ljudi jedni drugima retko upućuju.
 
Nasmejana si na javnim mestima, u štampi, na televiziji. Da li je tako i u privatnom životu, šta te čini srećnom?
Rekla bih da uglavnom jesam. Mislim da je to i stvar lepog vaspitanja - biti nasmejan i ljubazan. Niko ko mi nije među najbližima nije dužan da sluša moje kukanje i gleda moje smrknuto lice. Takođe, volim i oko sebe da vidim nasmejane ljude, a još mi se nije desilo da mi na osmeh neko ne odgovori istom merom - osmehom.
 
Tabloidni novinari žele da saznaju sve pikanterije iz života javnih ličnosti. Smeta li ti kad si u njihovom fokusu?
Mislim da ne pripadam grupi javnih ličnosti koja na taj način intrigira novinare i malo je reći da mi je drago zbog toga. To, valjda, znači da je ono što pružam u svom poslu dovoljno interesantno, pa je posezanje i traženje pikanterija iz mog privatnog života potpuno nepotrebno.
 
Glumac je javna ličnost, a ljude veoma intrigira privatnost. Koliko je teško sačuvati je, kako ti čuvaš svoju intimu?
Mislim da bio neko javna ličnost ili ne, svoju intimu ne treba da daje na tacni celom svetu. Moj privatni život je sasvim normalan, kao i krugovi u kojima se krećem, što, pretpostavljam, ne prodaje novine.
 
Interesantno je da te kroz većinu uloga prati drug iz detinjstva i kolega s klase Viktor Savić. Mediji su u nekoliko navrata pisali i o vašoj navodnoj vezi, koliko vam je to smetalo, da li je uticalo na vaše druženje?
Na moje druženje sa Viktorom je sve to uticalo samo tako da smo imali jedan razlog više da se zajedno nasmejemo.
 
Kažu da je ljubav pokretač svega, da li je tako i kod tebe? Jesi li zaljubljena?
Zaljubljena sam dugo i srećno, i ta ljubav mi donosi sigurnost i stabilnost. Naravno, donosi mi i egzaltaciju i sreću, tačno onoliko koliko mi treba da me pokrene i učini svakodnevicu lepšom i veselijom.
 
Vodi li te u ljubavi i životu razum ili osećanja, kakva si kada voliš?
Vodi me i jedno i drugo, s tim što u nekim trenucima pobeđuje razum, a u nekim osećanja. Ne znam kakva sam kada volim, verovatno ista kao i uvek, samo što još i volim.
 
Šta si sve spremna da uradiš za muškarca koga voliš, jesi li činila neke male ludosti u ljubavi?
Spremna sam na razne kompromise, dok ne osetim da me ugrožavaju. Učiniću mnogo za partnera, jer to znači biti u vezi - znati primiti, ali i dati ljubav i podršku. Ne bih mogla da opstanem u drugačijem odnosu. A ako pod ludostima podrazumevate one odgovore holivudskih zvezda kako su zbog voljene osobe preletele okean samo da bi je videle na dan ili dva, to za mene nije ludost - tako nešto bih uvek uradila.
 

 
Čime muškarac može da te zadrži kraj sebe, šta ti je najbitnije u vezi?
Najbitnije mi je da se radujem kad se vraćam kući jer znam da, kakav god mi je dan bio, on može da mi pomogne da bude još bolji. I da se dosta smejemo.
 
Maštaš li o braku i deci, ili misliš da je još uvek rano za to?
Ne pravim konkretne planove o proširenju porodice, ali nisam ni od onih žena koje se ostvaruju samo kroz karijeru. Sve više mojih drugarica postaju majke, i naravno da i sebe jednog dana vidim u toj ulozi. Samo još uvek ne znam koji je to dan.
 
Kako vidiš sebe za pet godina?
Pošto ne vidim sebe van Srbije, onda ne mogu da odgovorim kako se vidim za pet godina, jer je ovde nemoguće praviti dugoročne planove. Životi su nam takvi da se ne bih začudila ni da se ništa ne promeni, ali ni da mi se već sutra život promeni iz korena. Ali, ako bi zavisilo samo od mene, u sledećih pet godina priželjkujem nekoliko ozbiljnih uloga, nekoliko ozbiljnih putovanja, nekoliko ozbiljnih provoda i mnogo neozbiljnosti.
 
Milica Prelević
 
 
Foto:Filip Shobot
ŠMINKA I POSTPRODUKCIJA: Ivana Stoilov Shobot
FRIZURA: Nikolina Radivojević Tanasi 
STAJLING: Ana Ostojić
ODEĆA I NAKIT: INES ATELIER 
CIPELE: Waggon Paris