Broj 297
Početna > Lepi i zdravi > Snaga pozitivnih misli

Psihičko zdravlje

Snaga pozitivnih misli

Psiholozi predlažu da osam minuta dnevno iskoristite da zamislite sliku koja vas čini srećnim – voljenu osobu, egzotičnu plažu, druženje s prijateljima

U jednom danu doživimo čak 20.000 trenutaka, tvrdi nobelovac Danijel Kaneman. Oni traju nekoliko sekundi i mozak ih registruje. Da li će naš dan biti pozitivan ili negativan zavisi i od toga na koji način beležimo trenutke - pozitivno, negativno ili neutralno.

Prevarite mozak

Život će biti lepši i uspešniji ako istrenirate mozak da se pozitivno odnosi prema problemima. Kada se osećate loše, prvi korak ka optimizmu je zahvalnost za ono što imate. Osim toga, psiholozi predlažu da osam minuta dnevno iskoristite da zamislite sliku koja vas čini srećnim (voljenu osobu, decu, egzotičnu plažu, provod s prijateljima...) i nakon toga ćete lakše sagledati svaki problem i suočiti se s njim.

Lepe misli

Lepe misli mogu da „prevare” mozak i nateraju ga da stavove „ne znam, ne mogu, ne vidim rešenje" pretvori u „mogu, znam, smem, hoću".

Ukoliko ni pozitivno razmišljanje ne može da vam popravi dan, isprobajte trik koji psiholozi nazivaju „pet pozitivnih stvari za svaku negativnu". Kada vam se nešto loše dogodi, obradujte sebe onim što volite pet puta u toku tog dana i dejstvo lošeg ćete ne samo ublažiti već i sasvim potisnuti.

 

Nov način razmišljanja

Mnoge stvari, situacije i emocije, koje čoveka dovode do „ludila", ne mogu se promeniti. Jedna, međutim, može. A to je način razmišljanja.

Psiholozi tvrde da nezadovoljstvo kod ljudi leži u tome što se ne bavimo dovoljno sobom, ne postavljamo dovoljno pitanja ili se oslanjamo na neke opšte stvari. Svu nervozu čovek sam sebi pravi. Situacija koja osobu iznervira može samo da bude povod, dok je uzrok u samom čoveku.

U dubini duše

Neko ili nešto mentalno može da vas ugrozi samo onoliko koliko to sami dozvolite, tj. do mere koju vi određujete. Za početak je najbitnije da se, kada dođe do neke situacije koja može biti povod za nervozu, definiše prava emocija koja se iza toga krije. Jer, iza nervoze možemo naći strah, krivicu, bes, očaj, iritiranost... Tek potom se može ići dalje u analizu misli koje stoje u osnovi, te eventualno menjanje nabolje.

Uzroci nemira

Različiti su problemi s kojima se ljudi susreću, od rastanka s voljenom osobom, preko kriza zbog gubitka ili neuspeha, ostajanja bez posla, raznih strahova, pa sve do težih poremećaja. Tu su najpre depresije i neuroze, gde svakako prednjači panični poremećaj sa agorafobijom. A onda, svaki strah koji se ne „uzme" u svoje ruke, lagano izjeda i uništava svog „gospodara".

Osećaj panike

Osećaj panike je čest problem i mladi se najviše suočavaju sa njim, a provokativni faktori mogu biti različiti: psihoaktivne supstance, najčešće marihuana, neprijatno iskustvo kada je telo van njihove kontrole, razni stresovi, mentalni i fizički, ali i takozvani ničim izazvani, bez vidljivog povoda nastali strahovi. Kada se strah jednom javi, ljudi „osluškuju", iščekuju ponovni napad, time ga praktično prizivaju da bi to registrovali kao uznemirenost, plaše se da će „poludeti", „umreti", svaki put kada se to ponovi samo sebi još više „pumpaju" taj strah do nivoa panike.

Pobedite strahove 

Kod ovakvih stvari najbitnije je menjati mišljenje i suočiti se sa samim strahom. Ne treba pred njime zatvarati oči, već ići ispred njega. To je i najteža metoda, ali u jednom danu tako može da se oslobodi 98 odsto straha. Problem je taj što niko ne sme do kraja da se suoči sa svojim strahom, a najviše raste kada mu okrenete leđa. Većina ljudi se u tretmanu odlučuje za varijantu progresivne desenzitizacije, odnosno postepenog suočavanja.

Žaklina Milenković