Broj 296
Početna > Intervju > Sve je lakše uz osmeh

Sanja Marinković

Sve je lakše uz osmeh

Sanjinom literarnom prvencu najviše se obradovao sinčić Strahinja koji je, pošto je odvežbao po maminim savetima, zaspao s njenom knjigom u naručju
sanja
I pored brojnih angažmana na televiziji, voditeljka i autorka emisije Magazin in stigla je da uplovi i u spisateljske vode. U knjizi Moja tajna - ljubav, vežbanje, kuvanje, harizmatična voditeljka ženama otkriva formulu za dobro raspoloženje i odličan izgled, kao i recepte koji će istovremeno sačuvati liniju i obradovati sva čula.
 
Kako vam polazi za rukom da vam osmeh ne silazi s lica bez obzira na more svakodnevnih poslovnih obaveza?
Da budem iskrena, teško. Bez obzira na to što uživam u snimanju i radu i što je osmeh nekako i sastavni deo mog posla, dešava mi se ponekad da se sutradan probudim s temperaturom. Tako da svako angažovanje ima svoju cenu.
 
Šta vas je podstaklo da napišete knjigu?
Na knjizi sam radila tokom leta kada se završila televizijska sezona i potpuno sam joj se posvetila puna dva meseca. Nije bilo naporno, ali je bilo veoma zabavno. Pošto nisam napisala neku svoju romansu, biografiju ili roman nije bilo potrebe da se okrenem nekom istraživačkom radu i da budem posebno kreativna. U knjizi sam samo opisala svoj stil života koji podrazumeva zdravu ishranu i redovan trening, ali i to kako sam u poslednjih dvadeset godina uspela da uskladim svoje privatne i poslovne obaveze. Knjiga je potpuno iskrena. Za neke oblasti za koje nisam bila dovoljno stručna angažovala sam eksperte. Vežbe za oblikovanje tela su zaista one koje ja upražnjavam dugo godina, a publici je to najbolje objasnila Marija Savić Srećković, moj lični trener. Kada je reč o savetima iz domena dermatologije i ginekologije, pomogle su mi doktorka Nevenka Dokmanović i Mima Fazlagić. Obe ih izuzetno cenim i često su gošće u mojim emisijama. Kuvar Boki Gvozdenović iz restorana Šeher dao je poseban pečat receptima u knjizi, jer kao i sve domaćice, često odokativno začinjavam jela, pa nekada znam i da preteram. On nam je savetovao kako to da radimo kao pravi profesionalci. Kolumne koje prate svaki dan u nedelji su vrlo duhovite i sadrže anegdote iz mog svakodnevnog života, ali i iz života poznatih koje su mogle da se čuju u mojim emisijama, između ostalih i Lepe Brene, Nede Ukraden, Suzane Petričević, Tanje Bošković, Mime Karadžića, Vesne Dedić...

Život pruža izazove bez obzira na to koliko godina napunite i treba ih prihvatiti kao nešto novo i lepo 

Na malim ekranima izgledate kao vedra osoba puna optimističkog duha, ko je u stvari Sanja Marinković kada se kamere ugase?  

Moj karakter se ne menja ni kada se ugase kamere. Za osmeh ne mogu da garantujem da će biti isti pre i posle emisije. Na početku snimanja usredsređena sam na goste i trudim se da sve ispadne što bolje, jer imam veliku dozu odgovornosti prema publici koja me gleda toliko godina. Po završetku snimanja nekada i po dve-tri emisije u toku dana toliko sam iscrpljena da jedva čekam da dođem kući da se odmorim. Ali dok radim montažu, slatko se zabavim i nasmejem s montažerkom kad vidim čega je sve bilo u emisiji. Inače mislim da je poruka koja treba da se pošalje ljudima: treba uživati u životu! I slažem se sa onim kada kažu da je biti srećan stvar odluke! Zato se i trudim da u emisije dovedem poznate ličnosti koje će sopstvenim primerima iz života pomoći gledaocima u rešavanju svakodnevnih nedoumica.
 
Koji je vaš recept za sreću? 
Nekako s godinama shvatam da u životu ne treba toliko da se preispituješ. Da ne postavljaš sebi ona čuvena pitanja sa da li, jer nam upravo ta pitanja sreću kvare, pa čak i na dnevnom nivou. A to su recimo: da li sam dovoljno bogat, da li sam dobro vaspitao dete, da li sam izabrao dobar poziv? S obzirom na to da uskoro punim 39 godina, mislim da svaki period života ima svoje prednosti i mane i da mi u Srbiji više ne treba da posmatramo te zrele godine kao konačne. Život pruža izazove bez obzira na to koliko godina napunite i treba ih jednostavno prihvatiti kao nešto novo i lepo.
Ko vam je najveća podrška? 
Pored roditelja, suprug i brat su moja najveća podrška. Iako je mlađi od mene godinu dana, moj brat je mnogo racionalniji. Dvadeset godina živi u Londonu i ima drugačije poglede na svet u odnosu na nas koji živimo u Srbiji, zato mi i znači njegovo mišljenje. Sin nam je još uvek mali pa sam ja njemu najveća podrška. Pre nekoliko dana, kada je stigla moja knjiga, bio je toliko oduševljen njome da je tražio da taj primerak bude samo njegov. Odradio je nekoliko vežbica iz sadržaja i zaspao sa maminom knjigom u naručju. Morala sam to da slikam. S obzirom na to da i suprug i ja redovno treniramo, Strahinji je postala sasvim normalna stvar da vidi tatu kako ide na plivanje, a mamu na trčanje. Mislim da je za decu veoma dobro da sport postane sastavni deo njihovih svakodnevnih aktivnosti.
 
Na koji način usklađujete poslovne i privatne obaveze? 
Moj radni dan počinje tako što odvedem dete u obdanište pa odem na trening. Pošto kolege i gosti najčešće počinju da funkcionišu negde oko 11, taj deo dana nakon sporta iskoristim za sebe, mislim na masaže, obaveze oko ručka i drugo. Kasnije odem na posao gde me čeka gomila sastanaka. Kada pokupim sina iz školice, dok se tata igra sa njim, ja već pišem pitanja za goste za narednu emisiju. Da budem iskrena, smatram da imam privilegiju jer nemam standardno radno vreme. Mislim da uz dobru organizaciju sve može da se postigne.
 
Kada biste bili u prilici da sednete pred bračne sudije, da li biste imali nešto da zamerite svom suprugu?
Imamo sitnih razmirica na dnevnom nivou, kao gotovo svaki par koji živi zajedno. Velikih zamerki nemam. Ponekad mi možda zasmeta što je neuredan, ali isto toliko sam i ja. On bi verovatno to mogao da zameri meni onoliko koliko i ja njemu. Sličnog smo karaktera i temperamenta, čak su nam i mane slične. 
 
I pored karijere koja se prilično zahuktala, planirate li svom sinčiću da podarite brata ili sestru uskoro?
Poslednjih šest meseci to je njegovo najčešće pitanje. Pre neki dan je rekao: 'Ovo ću da sačuvam za sestru, a ovo za brata'. Sećam se kada su mi koleginice govorile: 'Čekaj kada Strahinja napuni četiri-pet godina, tražiće brata ili sestru'. Tada sam im odgovarala da on već ima dva brata od ujaka koji su približno istih godina, a tu je i brat od strica pa mu sigurno neće nedostajati. Međutim, baš zbog toga što sva braća imaju svoju rođenu braću i Strahinja želi i traži seku ili batu. Tako da ozbiljno razmišljamo u tom pravcu. 
Dragana Rodić
Foto: Mika Knežević