Broj 296
Početna > Prica > Ponosna sam na svoju decu

Maja Volk

Ponosna sam na svoju decu

Maja objašnjava kako je izgradila bezuslovan odnos pun ljubavi sa svojom decom i kaže da kod njih nema emotivnih ucena, nagrada i kazni

Multimedijalna umetnica Maja Volk smatra da bi  svet bio siromašan da nema njene dece, dvadesetdvogodišnje Teodore, dvadesetjednogodišnje Milene i šesnaestogodišnjeg Mihaila i opisuje svoj put od ambiciozne majke do osobe pune razumevanja i ljubavi.

Pored svega što ste postigli i sa čime ste se izborili, smatrate li ipak decu svojim najvećim životnim uspehom? 

To što su divna, plemenita, duhovita i radosna deca njihov je uspeh, a ne moj. Tek ako uspem da pomognem u odgajanju unuka koji će biti rođeni prirodnim putem, kod kuće, nenasilno, odgajani na biljnoj ishrani, edukovani u veštinama i umetnostima življenja, onda ću možda imati pravo da kažem da su moj najveći uspeh, sad sam tek na početku.

Da li je želja za brojnom porodicom bila uslovljena time što ste vi odrastali kao jedinica? 

Moja usamljenost, čežnja za društvom, za nekim bliskim bila je toliko jaka da nisam htela svom detetu da pružim takvo osećanje očaja. Htela sam četvoro i da napravim orkestar, ali kada sam saznala za Teodorino oštećenje sluha, onda smo čvrsto rešili da joj omogućimo veliku porodicu, da budu uz nju kao podrška kad nas ne bude. Svet bi bio siromašan da nema Teodore, Milene i Mihaila. 

Kao nekonvencionalnoj Vodoliji, koliko vam je polazilo za rukom da budete autoritet deci?

Pogrešila sam jer sam želela isto što i moji roditelji - dobru i poslušnu decu, a ona se stvaraju jedino disciplinom i autoritetima. Srećom, razvila sam se i naučila mnogo toga posle epizode s rakom, tako da tek sada imam ravnopravan, istinit, bezuslovan, obostrane ljubavi pun odnos sa svojom decom.

 

Koliko je teško biti samohrana majka na Balkanu?  

Kada bih mogla da vratim vreme, sve bih drugačije uradila. Sada je to divno, jer su oni dovoljno veliki da mogu i da raduckaju i zarade sebi neki dinar, da brinu o sebi. Tu sam položila ispit dobre majke. 

Teodora piše knjige, Milena peva, a Mihailo svira gitaru. Nasledili su deo vaših talenata i interesovanja, a koliko su vam po karakteru slični? 

Teodorin prvi roman, koji je nagrađen na konkursu Beobuka i koji uskoro izlazi iz štampe, pisan je sasvim drugačijim stilom od mojih romana, a Milenin prvi singl Leptir, latino-pop žanra, sasvim je različit od onoga što ja pevam. Prepoznajem u njima nekad i svoju majku i njihovog oca i neke deliće sebe. Vrlo smo različiti a istovremeno bliski. Ta raznovrsnost je valjda najlepša. Milena je Vodolija, s njom sam imala i najviše sukoba i u njoj najviše vidim svoju mamu. Teodora je nežni a tvrdoglavi Rak, sklona traganju, eksperimentu i intelektu dok je Mihailo duhoviti Blizanac i sve bolji gitarista, ali svira bluz i električnu gitaru. 

Šta je to što vam je bilo najbitnije da ih naučite da bi lakše savladali životne lekcije, a čemu su oni naučili vas?

Naučili su me da ih ne gnjavim i da prestanem da budem ambiciozna i borbena majka, a postanem biće razumevanja, istine i ljubavi. Nema više u našem odnosu emotivnih ucena, nagrada i kazni. Najbitnije mi je bilo da ih osamostalim, a to nisam umela da radim na pravi način. Zato su oni to postigli bez mene. Od sina sam naučila da sportski gledam na život. Kada god bi došao sa plivačkog takmičenja, a ja naivno pitala 'Kako si prošao?', on bi rekao 'Odlično, popravio sam vreme'. Ja ne znam da li je stigao prvi ili poslednji, ali me je on tom rečenicom naučio da ne postavljam glupa pitanja i ukazao na suštinu. 

 Veliki ste pobornik veganske ishrane. Jeste li uspeli da privolite decu da jedu isključivo presne namirnice? 

Protiv svake prisile sam, oni imaju pravo da unište svoj život, kao i da ga osmisle korisno. Ipak, nisam mogla ni htela da budem licemer i njima spremam nezdravu hranu da bih im ugodila, ali ih takođe nisam sprečavala da oni to čine u svom prostoru ako žele. Kad su se devojke razbolele od brze hrane, onda su probale ishranu živom hranom, izlečile se i sad su negde na 60-70 posto sirove hrane i ostatak šta stignu. Kada Mihailo dođe na nedeljni ručak, on jede moje salate, kao uostalom i svi gosti koje zovem u svoj dom, ali u jednom se svi slažu: 'Ti ćeš, mama, brinuti o ishrani naše dece'. To je veličanstveno.

Na šta ste najponosniji kada su vaša deca u pitanju?

Na to što postoje i što su mudriji, zreliji, radosniji nego što sam ja bila u njihovim godinama. U bezuslovnoj ljubavi niko ne treba da zasluži ni ponos ni ljubav. Za mene je dovoljno to što postoje. 

 Milena je Vodolija, s njom sam imala i najviše sukoba i u njoj najviše vidim svoju mamu. Teodora je nežni a tvrdoglavi Rak, sklona traganju, eksperimentu i intelektu dok je Mihailo duhoviti Blizanac i sve bolji gitarista

Maja Čanović 

Foto: Privatna arhiva