Broj 296
Početna > Intervju > Čuvari tradicije

Mario Điković

Čuvari tradicije

Mario Điković, akademski slikar i magistar grafike, nedavno je obeležio četiri decenije rada. Iza njega je veliki broj samostalnih, kolektivnih izložbi i značajna likovna priznanja

Koji je likovni događaj obeležio vašu umetničku karijeru?

Najznačajnija izložba bila je u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu 1985. godine, koja je ujedno bila i moj prodor u svet likovne umetnosti. Izložba je bila među uspešnijima te godine, kritike su bile sjajne. Muzej je otkupio sliku koja je bila u njihovoj stalnoj postavci, a priznanje je došlo i u vidu novčane nagrade za ovu samostalnu izložbu.

Koji su najčešći motivi vaših grafika?

Postoji staro pravilo da slikar, ukoliko se bavi grafikom, metodološki mora da ima grafički pristup stvaranju likovnog dela u oblasti grafike i ne može grafikom da imitira sliku. Kod svih velikih slikara, poput Fransiska Goje i Albrehta Direra, to su potpuno dva različita sveta u pristupu i tematici. Grafika se, po mom mišljenju, nalazi između temeljnih likovnih i primenjenih oblasti. 

Da li i grafika ima određenu simboliku, priču i poruku?

U modernoj umetnosti od impresionizma do danas ta priča se sve više subjektivizuje. Slikari su neka vrsta čuvara tradicije. Kada pogledate srednjovekovno srpsko slikarstvo, vidi se jasno da se velikim delom temelji na slikarskim tehnikama. 

Kakav je proces izrade grafike?

Grafika je velikim delom zasnovana na zanatskoj osnovi. Postoje direktne i posredovane tehnike u okviru koje se radi najpre matrica, na primer u bakoropisu, i zahteva manuelan proces.

 

Poznati ste i po određenim inovacijama u grafici?

Pripisuju mi se četiri inovacije, od kojih je najvažnija algrafija, direktna tehnika na aluminijumskoj ploči. Ploča je zamenila kamenu podlogu kojom je bilo vrlo teško manipulisati.

 

Da li postoje dobre i loše strane ovog zanimanja?

Dobro je što je umetnik u svom ateljeu i radnik i direktor, nema nadređenih, podređenih. Sam organizuje svoje vreme i rad. Loša strana je to što je zamrlo tržište poslednjih decenija i umetnička dela se mnogo manje prodaju. Jedino dobro prolaze slikari-grafičari koji su uspeli da plasiraju svoja dela na stranom tržištu.

Žaklina Milenković