Broj 295
Početna > Lepi i zdravi > Napadi astme češći u jesen

Bolesti disajnih organa

Napadi astme češći u jesen

Jesen uveliko počinje, a sa njom i sezona bolesti disajnih organa. Posebne probleme stvara bronhijalna astma zbog toga što u jesen cvetaju korovi koji izazivaju alergijsku reakciju kod bolesnika

Bronhijalna astma je hronična zapaljenska bolest praćena spazmom (sužavanjem), oticanjem bronhija i stvaranjem velike količine sluzi u njima. Najčešće se sreće alergijska i infektivno-alergijska astma.

- Alergijska bronhijalna astma se odlikuje iznenadnim napadima gušenja, koji nastaju kao posledica preosetljivosti na činioce iz spoljašnje sredine (alergene), koji udisanjem dospevaju u bronhije. To su najčešće kućna prašina, polen, perje, životinjske dlake i duvanski dim. Infektivno-alergijsku astmu odlikuju napadi gušenja izazvani hroničnim upalnim procesima bronhija i pluća. I taj tip astme se pogoršava u jesen jer su respiratorne infekcije česte - kaže Dinko Zović, doktor medicinskih nauka.

Sve veći broj astmatičara

Prema njegovim rečima, bronhijalna astma je postala izuzetno česta bolest u svetu poslednje dve decenije, a jedan od njenih najčešćih izazivača, alergijska kijavica, već ima razmere pandemije. Bronhijalna astma je zapaljenje disajnih cevi koje može biti izazvano osetljivošću ili alergijom na određene inhalacione alergene - polen drveća, trave, korova ili grinjama koje se nalaze u kućnoj prašini. „Okidači" za ovu neizlečivu bolest mogu da budu i buđ, perje, ali i neke nespecifične iritabilne supstance koje u svojoj osnovi nisu alergeni. Velika vlažnost vazduha, u jesen i zimu, dodatno pogoršava tegobe astmatičara.

Uzroci bolesti

- Bronhijalna astma nije nasledna kao bolest, ali je nasledna predispozicija za njen nastanak, odnosno promena u genomu same ćelije. Ipak, to ne znači da ako imamo predispoziciju za dobijanje ove bolesti, da ćemo od nje i oboleti. Da li će se bolest razviti, zavisi od brojnih faktora: klimatskih, higijenskih, zatim da li živimo u urbanoj ili ruralnoj sredini, socijalnog miljea i slično - kaže naš sagovornik.

Borba za vazduh

Astma se prepoznaje po sledećim simptomima: osećajem nedostatka vazduha, gušenjem, borbom za vazduh, što pacijenti vrlo dramatično doživljavaju. Ukoliko je kašalj suv, nadražajan, prisutan naročito noću i pri fizičkom naporu, radi se o astmi. Ove simptome mora pre svega da prepozna porodica, posebno ako se radi o deci, i odmah obrati lekaru. U praksi su veoma prisutni slučajevi da se pacijenti javljaju i po nekoliko meseci ili čak godina od pojave ovakvih simptoma, u takozvanoj zapuštenoj fazi.

Stres i astma

Postoje simptomi na osnovu kojih možemo da pretpostavimo da su se astmatične tegobe pojavile na nervnoj bazi. Morate da analizirate u kakvim okolnostima se desio napad: da li je to imalo veze s nekim teškim trenutkom u životu pacijenta. Psiholozi su u jednom istraživanju anketirali 1.500 osoba koje su se razbolele od astme kao već odrasli ljudi. U otprilike 30 odsto slučajeva njihov prvi napad dogodio se kad su imali porodične probleme: razvod, bolest bližnjih i slično. A 20 odsto ispitanika su postali astmatičari zbog problema na poslu - otkaza ili prevelikih obaveza.

Žaklina Milenković