Broj 294
Početna > Intervju > Stvaram muziku za srce

Nina Badrić

Stvaram muziku za srce

Iako se trudi da svoj ljubavni život sačuva daleko od očiju javnosti, Nina objašnjava zašto ne postoji recept za dobar brak i priznaje da bi bila presrećna kada bi se u budućnosti ostvarila u ulozi majke, ali ako se to ne bi desilo, otkriva da bi usvojila dete

Jedna od cenjenijih pevačica iz regiona, Nina Badrić, održaće beogradski koncert 26. oktobra u Kombank areni, a svi ljubitelji njene muzike uživaće u izvođenju njenih najpoznatijih hitova Ja za ljubav neću moliti, Takvi kao ti, Nek ti bude kao meni, Ti si mene i Čarobno jutro. Nina kaže da za ovaj dan ne priprema spektakl, već publici želi da prenese emociju jer pravi muziku za srce, a ne za oči.

Koncert u Kombank areni zakazan je za 26. oktobar. Šta spremate publici tog dana?

Koncert u Kombank areni mi je ostvarenje jednog velikog sna, to je prostor koji je svakom muzičaru izazov. Tokom dve decenije duge karijere nastupala sam u brojnim dvoranama, ali ovom koncertu se posebno radujem jer je najveći prostor u kojem ću pevati. Ja sam, pre svega, muzičar koji muziku pravi za slušanje, a manje za gledanje. Ne mislim da pravim spektakl, stvaram muziku za srce i želim da ljudima prenesem tu emociju.

Koga biste voleli da vidite u prvom redu?

Sve one ljude koji mi pišu, koji se raduju uz moje pesme, koji plaču uz moje pesme, koji prebolevaju razvode uz moje pesme, koji otkrivaju neke nove ljubavi uz moje pesme. Većinom su to žene, ali ima i muškaraca.

Kako sa ove distance gledate na svoje profesionalne početke, na šta ste najponosniji?

Najviše sam ponosna na hrabrost. Ali, to je bila mladost, pa može biti i ludost. Inače sam tvrdoglava žena, kroz život me je vodio pozitivni inat. Krenuti od nule, tih devedesetih godina, u to nezgodno vreme bila je sumanuta priča. Ali, vredno sam radila sve moguće poslove da bih zaradila lovu za svoje snimke i za albume i ništa mi nije bilo teško. Sećam se da je na mom prvom koncertu na Krku bio samo jedan čovek, konobar koji je tamo radio. Bila sam u šoku, ali kad sam već došla, htela sam da uzmem mikrofon i otpevam bar dve pesme. Nisam mogla ni da zamislim da 
ću jednom pevati u punoj sali, nisam mislila da će se meni to desiti.

Koji period svog života smatrate najlepšim, kada ste bili najsrećniji, a kada najtužniji?

Najlepši period mi je detinjstvo. Tada sam bila najbezbrižnija. To shvatiš tek kako život prolazi. Posle toga je borba. Bilo je dosta teških trenutaka u mom životu i karijeri, ali ne bih to nazvala najtužnijim.

Šta doživljavate kao najveći kompliment u poslu, a šta u životu?

Kada mi kažu da sam normalna žena. Ljudi su šokirani načinom na koji funkcionišem, koliko sam jednostavna. Valjda kada se izboriš za nešto, naučiš da ceniš mnoge stvari i slava te ne zanima. Ovaj posao je jako težak, pogotovo za ženu u muškom svetu i on me je formirao na mnoge načine. Ponosna sam na taj status koji imam, a koji se zove ljudski status pun poštovanja. Najlepši kompliment sam dobila od jedne novinarke koja mi je rekla da ono što je Toma Zdravković bio za muškarce, to sam ja za žene.

Šta je najvažnije što ste naučili o sebi u protekloj deceniji, kakve su bile vaše tridesete, a šta želite u svojim četrdesetim?

Dvadesete su mi bile potpuno turbulentne, nigde si, želiš nešto, sanjaš nešto, nemaš ništa, krenuo si u neku neizvesnost i ideš tim putem. Tridesete su mi donele još veću odgovornost, veći kurcšlus u glavi, a trudila sam se da zadržim čistu glavu. Nedavno sam napunila četrdeset, osećam neku smirenost i mislim da je ovo početak najlepšeg perioda u mom životu. Osećam to. Ne trčim više za slavom, za lovom, za dokazivanjem, nemam više taj neki grč, počela sam da istinski uživam u životu, posebno u karijeri.

Početkom ove godine izjavili ste da želite da usvojite dete. Da li se realizacija tog plana bliži?

Nisam to izjavila nikada. Na pitanje da li bih usvojila dete, rekla sam da bih i da mislim da je to ozbiljna stvar. To ne sme da bude pomodarski momenat u životu. Mislim da je roditelj onaj ko te voli, a ne nužno onaj koji te je rodio. Nažalost, puno je majki koje su ostavile decu pa su ih odnegovali neki predivni ljudi. Majka možeš da budeš detetu i koje nije biološki tvoje jer ti si majka po ljubavi koju daš. Ako ne bih mogla da imam svoje dete, usvojila bih dete. I kad bih imala svoje dete, usvojila bih dete.

Kako danas gledate na majčinstvo, maštate li o toj ulozi?

Maštala sam da budem mama sa 20 godina, to mi je bila najveća želja. Ali, život je nešto drugo i to naučiš vremenom. Ne dešavaju se uvek stvari kad ti želiš i kada si to zamislio. Sada, kada bi mi se majčinstvo dogodilo, mislim da ne bi postojala srećnija žena od mene.

 

Kako ste uspeli da sačuvate brak s Bernardom, kako čuvate svoju ljubav?

O privatnom životu ne volim da pričam, ne zato što nešto skrivam, već sam jednom bila iskrena i opekla sam se. Onda sam shvatila da u poslu koji se zove šou-biznis iskrenost ne pali. Trudim se da to sačuvam sa strane, samo za sebe. Ne znam tajnu zašto neke veze uspevaju. Moji roditelji su 45 godina zajedno i danas čuvaju jedno drugo i tome sama težim.

Verujete li u ljubav do kraja života?

Samo u to verujem. Verujem u ljubav, ali ne znam šta će se dogoditi, to niko ne zna. Naučila sam da u životu ne smeš da kažeš nikada. Za sve što sam rekla nikada, to mi se i dogodilo. Verujem u tu ljubav do kraja života, da se u životu dve duše sretnu, to tako mora da bude. Ako to neću imati, radije biram da budem sama, nego da pristanem na nešto manje ili da budem s nekim samo da bi mi popunio vreme ili zbog neke obaveze, navike ili krivice.

Mislite li da biste pevali sa istom emocijom da nemate ljubav u životu?

Isto pevam od svoje devete godine. Kad sam bila dete, rekli su mi da imam tu neku toplinu i da iz mene prosto izlazi emocija. To ili imaš ili nemaš. Mislim da to ljudi kod mene najviše vole.

Koje male radosti vaš život čine lepšim?

Ljudi. Volim dobre ljude i dobro društvo. Veliki sam hedonista, volim pozitivne ljude, što je danas retkost, volim iskrene ljude, iskrene prijatelje. Sve ostalo, lova, vile i crveni tepisi, svega toga sam se nagledala, upoznala sam mnoge bogate i fantastične ljude, ali malo sreće sam tamo videla.

Nedostaje li vam nešto da biste bili potpuno srećni? 

Ne, trudim se da uživam u onome što imam. Dan za danom. Život je nepredvidiv. Više ne pravim nikakve dugoročne planove u životu, ali bih volela da mi se dese moja deca, volela da bih da otvorim muzičku školu i da edukujem klince, volela bih da snimim film, da snimim džez album, kao i album sa velikim orkestrom.

Milica Prelević