Broj 294
Početna > Lepi i zdravi > Srce u stezi

Angina pektoris

Srce u stezi

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji godišnje umre 55.514 ljudi usled bolesti sistema krvotoka

Ishemijska bolest srca jedan je od najčešćih uzroka ne samo invalidnosti već i smrtnosti širom sveta. Procenjuje se da u našoj zemlji od ove bolesti, poznatije kao angina pektoris, godišnje oboli oko 23.000 ljudi. Docent dr Arsen Ristić s Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije kaže da su zbog efikasnih mera prevencije i čitavog niza prodora u dijagnostici i lečenju u poslednje dve decenije kardiovaskularne bolesti u padu u Zapadnoj Evropi i SAD.

- U nerazvijenim, siromašnim i zemljama u tranziciji, pad nije zabeležen zbog manjih ulaganja u preventivu, manje razvijenog zdravstvenog sistema i brojnih faktora rizika kojima su naši bolesnici izloženi. U našoj sredini su kardiovaskularne bolesti u porastu u ukupnoj populaciji - objašnjava dr Ristić.

Znaci upozorenja

Na ishemijsku bolest srca prvo treba posumnjati na osnovu tegoba kao što je bol u grudima prilikom napora koji traje po nekoliko minuta i prolazi posle odmora ili upotrebe nitroglicerina.

- Bolest se dijagnostikuje tako što se snimi EKG dok bol traje ili se uradi test opterećenja. Pacijent hoda po pokretnoj traci ili vozi ergobicikl sve dok se ne postigne brzina srčanog rada od 220. Ako na krvnim sudovima koji hrane srce postoje tesna suženja, u EKG-u, za vreme testa opterećenja, videće se da srce ne dobija dovoljno krvi u naporu i da obolelom preti infarkt. Kada se nešto tako ustanovi, pacijent se prima na bolničko lečenje, radi se kateterizacija srca i selektivna koronarografija - kaže naš sagovornik.

Dijagnostika i terapija

Prema rečima dr Ristića, u slučajevima kada se nađu tesna suženja preko 70 odsto pristupa se ugradnji stentova ili hirurškom premošćenju ako su svi krvni sudovi na srcu oboleli ili su suženja nepovoljna za lečenje stentovima. Metabolički pristup u lečenju angine pektoris pokazao je odlične rezultate.

- Pre i posle intervencije, posebno kod obolelih koji imaju tegobe ali im nije potrebna ili nije moguća revaskularizacija stentovima ili hirurškim bajpasevima, svim pacijentima se određuju odgovarajući lekovi. Posebno dobra pokazala se terapija metaboličkim lekom trimetazidinom, jer menja energetske tokove u srčanom mišiću. Srce tako ima više energije, a manje trpi zbog nedostatka kiseonika. Generalno, smanjuje se oštećenje u ishemiji i srčanoj slabosti - ističe dr Ristić.

Misliti o srcu svakodnevno

Prevencija je izuzetno važna i moguća, ali na nju treba misliti na vreme, tvrde stručnjaci.

- Postoji primarna prevencija, koja je najbolja jer se primenjuje pre nego što se čoveku bilo šta loše desi. Sa sekundarnom se počinje kada je bolesnik već imao infarkt, šlog ili neku intervenciju na srcu ili krvnim sudovima - naglašava dr Ristić.

Posle menopauze, srce na udaru

Mlađe žene pre menopauze znatno ređe obolevaju od kardiovaskularnih bolesti nego muškarci. Međutim, kasnije sustignu, a u odmakloj starosti i prestignu muškarce, ne samo po učestalosti velikih kardiovaskularnih oboljenja, kao sto su infarkt i šlog, već i po težini, jer su ženski krvni sudovi manjeg kalibra, skloniji su difuznoj bolesti i teži su za lečenje.

Mere preventive

- prestanak pušenja

- redukcija masti u ishrani

- redovna fizička aktivnost

- smanjenje prekomerne težine

Dragana Rodić