Broj 294
Početna > Prica > Roditeljstvo je veliki izazov

Ivana Kuzmanović

Roditeljstvo je veliki izazov

Ivana kaže da se za ulogu majke pripremala decenijama, priča o privilegijama roditeljstva u zrelijim godinama i tvrdi da je majčinstvo veliki izazov

Književnica Ivana Kuzmanović, koja je pre četiri meseca postala mama, nedavno je objavila roman U ime Ljubavi i posvetila ga svom suprugu Narcisu i sinu Filipu.

Koje su, po vama, najbolje godine za porodicu, brak i decu?

Za sebe mogu da kažem da sam spremnija nego što sam to bila pre pet, deset ili petnaest godina. Naravno, mislim na psihološku i emocionalnu spremnost, a ne na fizičku - mlad organizam lakše podnosi umor, nespavanje i druge fizičke napore. Za majčinstvo se pripremam decenijama, a poslednjih nekoliko godina intenzivno i u svim aspektima. Da li je pravi momenat? Filip je toliko željeno dete da je za njegov dolazak svaki momenat pravi.

Da li je majčinstvo onakvo kako ste ga zamišljali?

Šta god da sam zamišljala - drugačije je. Samim tim što još uvek teško uspevam da odvojim vreme za sebe, moj život je u potpunosti drugačiji od onog u kojem sam imala sve vreme ovog sveta samo za sebe. Ipak, ono što mi je za funkcionisanje neophodno, a to su fizičke vežbe, meditacija i poneki pročitan redak, i dalje je deo mog dnevnog rasporeda, s tim što to radim uveče kada Filip zaspi.

Da li ste promenili neka životna načela otkad ste postali majka?

Moja načela su ista: ljubav, iskrenost, istina, duhovno stremljenje, vera... Promenili su se prioriteti: sada je Filip pre svega i svih. Na neke stvari ipak gledam drugačije. Na primer, povećalo se moje poštovanje prema svim roditeljima, zatim, bolje razumem moje roditelje, osećam veliku zahvalnost prema njima i uviđam da sam mnogo puta bila nepravedna u prosuđivanju. Jer, roditeljstvo je sve samo ne lako, to shvatam već sada kada moj sin ima tek četiri meseca.

Kako se snalazite u prvim mesecima majčinstva?

Ne onako kako sam mislila da ću. Očekivala sam da ću biti manje zbunjena, manje nemoćna. Na zbunjenost su dosta uticali potpuno oprečni saveti pedijatara. Neverovatno koliko su njihovi stavovi o najvažnijim pitanjima neujednačeni, čak opozitni. Nemoć sam intenzivno osećala u vreme Filipovih jakih grčeva. Bože, koliko je to užasan osećaj: tvoje najvoljenije biće plače, trpi bolove, traži pomoć, a ti ne možeš baš ništa osim da ga čvrsto priviješ uz sebe i nosiš tamo-amo, nadajući se da će mu tvoja ljubav makar malo ublažiti tegobe. Iskusniji roditelji nisu me tešili. Rekli su: čekaj samo da krenu zubići, pa prehlade, pa dečje bolesti... Moja draga prijateljica, doktorka koja me je porodila, stalno ponavlja: ma čekaj dok položi vozački. Tek onda ćeš da svisneš od brige...


Šta je ono što je iscrpljujuće, a šta su privilegije roditelja koji u zrelijim godinama dobiju dete?

Moja privilegija je pre svega u tome što sam čekala, čekala i dočekala najdivnijeg supruga na svetu. Da sam mlađa i nezrelija, on ne bi bio moj izbor. Tada sam se zaljubljivala u vagabunde i mačo mene. Zatim, proživela sam toliko toga da mirne duše mogu da se posvetim roditeljstvu, a da nemam osećaj da „život prolazi". Moja emotivna zrelost je daleko veća nego pre, ali to nije zasluga godina, već mog rada na sebi kroz duhovnu praksu i psihološka istraživanja i suočavanja. Iscrpljujuće je nespavanje, tim pre što sam ja velika spavalica. Potroše me dosta i dani u kojima Filip više plače, a ja pokušavam da iznađem razlog i udovoljim potrebi. Onda me iskusniji posavetuju da ga pustim, da beba mora da plače i da tako „širi pluća". E, to širenje pluća me iscrpi skroz...

Koliko vam je teško da se sada posvetite pisanju?

Trenutno ne pišem, ali razlog tome nije samo Filip. Obično ne pišem jedno vreme nakon objavljivanja knjige. Roman U ime Ljubavi objavljen je pre samo dva meseca, još uvek sam u toj temi. A tema je, između ostalog, i roditeljstvo. Pisala sam o tome kako ljubav koju dobijemo od roditelja na različite načine određuje naš put. Volela bih da napišem nešto za decu jer se često zgražavam nad bajkama i pričama namenjenim deci. Toliko negativnih programa, agresije, zastrašujućih informacija koje u dečjoj mašti narastaju.

Kakva je beba Filip?

Filip je predivna beba: ima taj zreo, skenirajući pogled još od rođenja. Veoma je zahtevan, radoznao i dinamičan. Snažnog je glasa. Čini mi se da nijedna beba ne plače toliko glasno. Smeje se zarazno. Obožava svog oca. Kad nešto hoće - hoće to odmah i sad. Jedan od najtežih zadataka biće nam da ga naučimo kako baš to nije moguće i kako je upravo to izvor najveće patnje čoveka.

Čime vas sin najčešće nasmeje i razneži, u kojim ritualima uživate?

Smejem se kada se on smeje, smejem se grimasama koje pravi. Potpuno se istopim dok ga dojim, a on mi ručicama dodiruje dojku. Zaustavljam dah u pokušaju da zaustavim vreme dok mi spava na grudima i diše za vrat.

U kojoj meri je vaš suprug uključen u svakodnevne aktivnosti oko bebe?

Moj suprug Narcis je najbolji otac na svetu. Često mi se čini da je u mnogim aktivnostima spretniji. On me teši time da je to zato što ima veće šake i što može duže da nosi Filipa. Nežan je, pažljiv, posvećen i brižan. Ništa mu nije teško i ni na šta se ne žali. Obožava svoga sina pa ipak nikada ne propusti da i mami pokloni pažnju, lepu reč, zagrljaj...

Čemu ćete učiti svoje dete?

Pružaću mu ljubav, davati slobodu, govoriću istinu, biću iskrena, pokazivaću osećanja, razumeću, prihvataću, neću biti savršena, već samo ljudska. Najvažnije je da dobije mogućnost da svoje puteve bira.

Želite li još dece?

Imam 46 godina i svesna sam da je Filip božji dar, pristigao u poslednjem času. Filip ima brata i sestru po ocu. Mami će ostati jedinac.

Uputite savet mamama.

Posle četiri meseca roditeljstva u situaciji sam da potrebujem, a ne da dajem savete. Poruka roditeljima je poruka Mike Antića: „Samo onaj ko rađa roditelje može se nazvati istinskim roditeljem". A ja dodajem da roditelj nije samo osoba koja rodi dete već ona koja stvori svesno biće. Molim se bogu da budem takav roditelj.

Milica Prelević