Broj 294
Početna > Lepi i zdravi > Promenite sliku o sebi

Emocionalno zdravlje

Promenite sliku o sebi

Slika koju imamo o sebi utiče na to kako nas drugi vide, tvrde psiholozi. Ako sebe vidimo u pozitivnom svetlu, i govor tela to pokazuje

Osobe koje imaju dobru sliku o sebi i svom telu, imaju osećanje lične vrednosti, osećaju se sposobnim da se suoče sa životnim izazovima, da uče i da donose odluke, imaju veću otpornost na stres i zadovoljnije su svojim životnim okolnostima.

Kako neko „zrači", zavisi od mnogih faktora. Najvažnija je slika koju imamo o sebi. Poznata je mudra izreka da na druge delujemo pozitivnije ako imamo prihvatljivu sliku o sebi. Mnogi imaju podeljen odnos prema sebi. Često na sebi primećujemo mane koje drugi uopšte ne vide.

Pod lupom

Psiholozi tvrde da ni druge ne gledamo uvek kao pod lupom i da je važniji opšti utisak koji osoba ostavlja na nas. Sastoji se od statičnih kamenčića mozaika kao što su odeća, visina, frizura. Ali prava čarolija zračenja nastaje pokretnim elementima: mimikom, tonusom mišića, prokrvljenošću kože, veličinom zenica, glasom, načinom smeha, gestovima i držanjem.

Egomanija - centar sveta

Egomanija predstavlja tendenciju da sebe stavljamo u centar svega, očekujemo da uvek budemo u centru pažnje i da nam se drugi dive. Za razliku od onih koji se od stida brane povlačenjem i nastojanjem da budu nevidljivi, egomanija predstavlja težnju da budemo centar svačijeg sveta i na taj način dokažemo sebi da kao osoba vredimo. Na ovaj način branimo se od ideje da s nama nešto suštinski nije u redu kroz prikupljanje tuđe pažnje koja nam pomaže da se osećamo dobro u svojoj koži. Egomanija počiva na ideji „ako sam ja uvek u centru pažnje i ako uvek drugima pokazujem kako neke stvari bolje znam, time dokazujem i da vredim".

Autodestrukcija

Autodestrukcija je još jedan od problema s kojim se suočavaju osobe koje o sebi misle loše. Uverene da ne vrede i da su neadekvatne, one su sklone da odustaju od svojih ciljeva i da sabotiraju sebe u ostvarenju životnih planova. Ovaj vid ponašanja počiva na ideji „ja kao osoba ne vredim i ne valjam i verovatno čega god da se latim ni to neće valjati, tako da ne vredi ni da se trudim”.

Kompulsivno ponašanje

Kompulsivno i zavisno ponašanje u vidu prejedanja, konzumiranja droga i alkohola jedan je od načina da se osoba oslobodi tenzije koja je vezana za negativno poimanje sebe i osećanje stida s kojim se bori. Brojna istraživanja pokazala su da je osećanje stida i neadekvatnosti vrlo često udruženo s različitim vidovima zavisnog ponašanja.

Preterano glumatanje

Glumatanje i preterano udovoljavanje drugima počiva na ideji „moram da budem ono što drugi očekuju od mene i da kreiram onu sliku o sebi koja će osigurati da se drugima dopadnem jer kada bih pokazao svoju pravu stranu, oni bi me sigurno odbacili". Nastojimo da se drugima dopadnemo tako što kod njih stvaramo onu sliku za koju verujemo da je poželjna. Problem koji se, međutim, stvara na ovaj način jeste da kada uspemo druge da privolimo, osećamo se kao foliranti jer znamo da nas ti drugi nisu zavoleli onakvim kakvi mi stvarno jesmo, već su zavoleli onu masku koju im prezentujemo iz straha da ne uvide našu pravu stranu i ne odbace nas.

Vežbajte promenu slike

Ako ne možete spontano da prizovete pozitivnu sliku o sebi, pogledajte nekoliko svojih fotografija. Izaberite jednu koja odgovara tvrdnji u prvom licu: „Takvu se volim" ili „Tu sam dobro ispala." Ako nemaš takvu sliku, potraži dobrog fotografa za portrete kako bi napravila niz „pozitivnih slika". Ovo se ulaganje isplati koliko i poslovno odelo po meri.

Neverbalni signali

Lične karakteristike nastaju u mozgu. Njihova unutrašnja struktura upravlja neverbalnim pokretima. Ako imate pozitivnu sliku o sebi, i neverbalnim signalima koje šaljete izražavaćete upravo takav stav: isijavaćete samopouzdanje i automatski delovati samouvereno. U prvim sekundama kontakta s drugima šaljete znak kako će izgledati atmosfera prilikom kontakta.

Žaklina Milenković