Broj 294
Početna > Poznati > Nema više pravih boema

Dragan Živković Tozovac

Nema više pravih boema

Jedan od najvećih zabavljača i šarmera među pevačima rešio je da obraduje svoju publiku koncertom u beogradskom Sava centru 28. oktobra

S pravom ga nazivaju živom legendom naše narodne muzike. U karijeri koja traje bezmalo pola veka snimio je više od 30 singlova i 20 albuma s vanvremenskim hitovima uz koje se zaljubljuje, pati i lumpuje. Posle više od 300 koncerata u nekadašnjoj Jugoslaviji i širom celog sveta, rešio je da svoju publiku obraduje koncertom pod nazivom „Dođite da pevamo zajedno” 28. oktobra u beogradskom Sava centru.

Zbog čega ste se odlučili za Sava centar?
Gostovao sam kod Ane Bekute i kad sam doživeo da svi iz publike pevaju sa mnom to mi je bio glavni povod. Volim kafanu, to je mesto gde se ja ispevam. Ipak, shvatio sam da je vreme za jedan veliki koncert. Otkako sam zakazao koncert u Sava centru, stalno razmišljam o tome. Smatram da je dobro što sam više nego profesionalac jer samo tako mogu da pružim svoj maksimum.

Nedavno ste izjavili da nema više pravih boema.
Nema, jer boem znači biti i gospodin. A biti gospodin nije samo lepo nego i teško. Možda neko glumi boema, ali pravi boemi za mene ostali su negde u staroj Skadarliji u vreme Tina Ujevića, Đure Jakšića i Disa koji su moja pesnička inspiracija.

Ne delite mišljenje mnogih da je i Toma Zdravković bio boem?

On je bio veliki umetnik, sjajan pevač, božanstven pesnik, ali ne mislim da je bio boem. Žao mi je što je umro prerano. Bio je veliki kavaljer, čak bi se moglo reći da je bio raspusnički kavaljer. Ako je to boemština, onda ajde da kažem da je bio i boem! Samo, on je spojio dve stvari koje su opasne po život, voleo je da pije i nije imao granicu.

Da li ste kao prijatelj pokušali da ga iščupate iz poroka?
Jednom sam pokušao i on me je nokautirao. Posle jednog zajedničkog nastupa čekali su ga neki momci s kojima je on hteo silom da ode da pije. Jedva sam ga odvukao do sobe i tamo smo se potukli. Udario me je tako da sam mislio da me je nokautirao, onda sam ga tri-četiri puta dobro ošamario i on se smirio. Sedeo sam još sat i zaspao, jer je za nekoliko sati trebalo da krenemo dalje.

Povezivali su vas sa mnogim poznatim lepoticama.
Smem da pomenem samo Biljanu Ristić koja je sjajna pevačica i imitatorka i za koju znam da se neće naljutiti, jer je s ljubavlju pominjem. Divna je to ljubav bila, baš kao i sa Mirjanom, ženom kojoj sam posvetio pesmu.

Kako sada doživljavate ljubav?
Sada vodim ljubav očima, svaku devojku i ženu odgledam. Ne priliči da u ovim godinama priđem nekoj mladoj devojci, a da priđem nekoj starijoj ženi verovatno bi me pitala: „Gospodine, jeste li vi normalni?!"

Da li biste se ikad ponovo oženili?
Ne bih se više nikad ženio u životu. Jedina zbog koje bih se oženio, ako bi ona želela i na tome insistirala, jeste žena sa kojom već toliko živim. Ako budemo rešili, već imamo i kumove.

Zbog čega nikada ne spominjete vanbračnog sina?
Imam dva vanbračna sina, ali to nije za novine, to je moja privatna stvar. Neka su oni živi i zdravi, ali moji sinovi su stvoreni slučajno. Jedan živi u Americi i on već ima sina Marka. Kamo sreće da postoji sad sto Srba kojima sam otac, bio bih tad najsrećniji čovek na svetu!

Jeste li se nečeg odricali u životu?
Mnogih stvari se odričem zbog žene sa kojom živim. I u ovim godinama bih menjao žene, ne mora to da bude u seksualnom smislu. Menjao bih žene za razgovor, gledao se sa njima u oči, a možda bismo se nekad držali za ruke i ljubakali.

Dugmetara prva ljubav
Popularni Toza, za kog mnogi ne znaju da mu je pravo ime Dragan, nasledio je ljubav prema muzici od oca Svetozara i majke Budimke, a u rodnom Kraljevu je kao dete pohađao privatne časove muzike kod profesora Abrakovskog. Iako odlično svira i bubnjeve i trubu, prva i najveća ljubav mu je ipak harmonika dugmetara. Zanat je pekao po brojnim kafanama, a prekretnica u njegovoj karijeri je bio susret sa tekstopiscem Mićom Milutinovićem 1967. godine, koji mu je ponudio dve pesme s kojima snima prvu singl ploču Ispod lipe, kraj potoka. Pesma Mirjana ga je 1971. godine uvrstila među pevačke legende, a tokom sedamdesetih i osamdesetih godina snimio je narodnjačke standarde kao što su: Oči jedne žene, Prazna čaša na mom stolu, Ovamo, Cigani, Vlajna, Jesen u mom sokaku, Jeremija...

Snimio je duete s Predragom Cunetom Gojkovićem, Lepom Lukić i Miroslavom Ilićem, a oprobao se i kao glumac u nekoliko filmova i voditelj u TV emisijama.

Tekst: Miljana Vojvodić
Foto: Dado Đilas