Broj 293
Početna > Putovanja > Obraše se vinogradi

Oplenačka berba

Obraše se vinogradi

Ovog vikenda održava se tradicionalna 49. oplenačka berba grožđa koja će okupiti brojne ljubitelje božanskog pića

Topola će ovog vikenda okupiti brojne turiste na najvažnijoj manifestaciji posvećenoj vinu, 49. Oplenačkoj berbi. Istog dana biće organizovan i 40. sabor narodnog stvaralaštva Srbije, kao i Međunarodni festival „Prva harmonika Srbije". Šumadinci ovu manifestaciju, koju poseti više od sto hiljada ljudi, jednostavno zovu Vašar u Topoli.

Kako je sve počelo
Od 1958. godine u Topoli se svakog oktobra održava Oplenačka berba. To je prilika da se kupi grožđe, sazna koje je vino najbolje, nabavi autentičan suvenir, ali i zaigra kolo, upoznaju stari zanati i srpsko nasleđe, pogleda nastup folklornih grupa, pojede dobra pljeskavica i popije dobra rakija.
Održavanje vašara, odnosno panađura, u Topoli datira još iz vremena Aleksandra Karađorđevića. O topolskom vašaru pevao je pesnik Dobrica Erić, a pre njega su narodni pevači svedočili da je to u ovom kraju najvažniji događaj u godini. I danas je moto Oplenačke berbe stih Obraše se vinogradi, dole kraj Topole.

Slava oplenačkih vina

U okviru svetkovine organizuje se nekoliko međunarodnih takmičenja u ocenjivanju vina i rakija. A ovaj kraj se još u srednjem veku pročuo po dobrom vinu. Despot Stefan Lazarević je, često dolazeći u lov u ovaj kraj, upoznao delikatni buke pavlovačkih, a danas koraćičkih vina. U doba kneza Miloša vinova loza u ataru Topole je tako obilato rađala da grožđe i vino nisu imali gde da smeste. Podrum vina kralja Petra Prvog Karađorđevića osnovan je 1903. godine, i kraljevska porodica je zaslužna što se slava oplenačkih vina proširila širom Evrope.

Obavezno posetite
Tradiciju vinogradara i kraljevskih podruma danas nastavljaju vrhunske male vinarije. U podrumu „Aleksandrović", po receptu glavnog podrumara porodice Karađorđević, obnovljena je proizvodnja nekih vina.
Poseta Topoli je i prilika da se upozna vredno srpsko nasleđe. Mauzolej porodice Karađorđević, Crkva Svetog Đorđa je autentične i rafinirane lepote, jer se savršeno uklapa u okolinu. Izgrađena je u srpsko-vizantijskom stilu i u njoj se nalaze kopije iz 60 srpskih manastira. Ukupna površina crkvenih mozaika je 3.500 metara kvadratnih, a 40 miliona staklenih kockica urađeno je u 15.000 nijansi boja. Masivni polijelej je naopako postavljena kruna koja simbolizuje tugu za izgubljenim srpskim carstvom na Kosovu. U kripti se nalazi 20 članova dinastije.
Pored Vinogradareve i Petrove kuće, kao i Kraljevog podruma, posetioci mogu da vide i kraljevu vilu i vilu kraljice Marije, u kojima i danas povremeno borave članovi Kraljevskog doma Karađorđević.
Deci je svakako najzanimljivija poseta Karađorđevom gradu, gde mogu da vide lične predmete vožda Karađorđa i top „aberdar", kojem nedostaje desna ručka jer ju je Petar Prvi pretopio u svoje krunidbene insignije.

Vino i hajdučki ćevap
U ovom kraju se uvek dobro jede uz pršutu i kajmak, čvarke i pogaču, dobro ide roze vino uz prasetinu - smederevka, uz hajdučki ćevap pristaju vranac i prokupac, a svadbarski kupus se slaže i sa belim sovinjonom.

Žaklina Milenković