Broj 292
Početna > Lepi i zdravi > Fenomen a ne bolest

Daltonizam

Fenomen a ne bolest

Poremećaj prepoznavanja boja je nasledno stanje koje češće pogađa muškarce nego žene. Sa problemima raspoznavanja boja susreće se otprilike osam odsto muškaraca i manje od jednog procenta žena

Većinu informacija iz spoljašnjeg sveta čovek usvaja čulom vida, a veliki deo tog sveta čine boje.
Kod nekih ljudi, međutim, slike su drugačije obojene, pa je i njihov doživljaj boja različit. Nesposobnost razlikovanja boja onako kako one zaista izgledaju predstavlja fenomen a ne bolest.
Engleski hemičar Džon Dalton objavio je još 1798. godine prvi naučni rad na tu temu: „Izvanredne činjenice o viđenju boja" nakon što je uočio da i sam pati od tog poremećaja. Zbog njegove publikacije danas se to stanje katkada naziva daltonizam.

Urođen problem
-Poremećaj raspoznavanja boja najčešće je urođen, mada nekada može da se javi i kao posledica oboljenja oka, očnog živca i mozga. Prisutniji je kod muškaraca nego kod žena, jer se geni za čepiće koji detektuju zeleni ili crveni deo spektra nalaze na iks hromozomu. S obzirom na to da žene imaju dva iks hromozoma, a muškarci samo jedan, to je i poremećaj prepoznavanja boja znatno učestaliji kod jačeg pola. I to, upravo za zeleni i crveni deo spektra - kaže Nevena Bjelović, oftalmolog.

Najčešći poremećaj

Anomalna trihromazija je najčešći poremećaj raspoznavanja boja, gde zelenu boju nije u stanju da detektuje pet odsto muškaraca i 0,35 odsto žena. Zanemarljiv je postotak žena koje ne raspoznaju i crvenu boju - 0,02 odsto u odnosu na 1,3 odsto muškaraca.
Ove osobe zelene predmete u sumrak vide kao crne i često greše u nazivu nijansi žuto-crvenih boja. Međutim, to ne znači da osoba greši i, recimo, travu vidi crvenom. Na sreću, potpuno odsustvo osećaja za boje javlja se tek kod jedne osobe u sto hiljada ljudi.

Išihara tablica

Modernija testiranja obavljaju se pomoću Išihara tablica i aparata anomaloskopa. Princip rada anomaloskopa je da osoba koja se testira meša zelenu i crvenu boju u odgovarajućem odnosu da bi dobila nijansu žute. Postoji i Išiharin test, gde u krugu s tačkama različite boje i veličine treba da se prepozna određeni broj. Na primer, osobe s normalnim raspoznavanjem boja vide broj 74, a s poremećajem kolornog vida 21. Osobe bez osećaja za boje broj i ne vide.

Otkrijte poremećaj na vreme
Ovaj poremećaj može da se otkrije posle treće godine, kada deca uglavnom raspoznaju osnovne boje. Pre treće godine prepoznavanje boja je neprecizno i ne može se zaključiti da li dete ima ovaj problem. Mališani boje najbolje detektuju kroz učenje i svakodnevno posmatranje okruženja, a crvena im je najprivlačnija i boja koju prvo uočavaju. Najčešće se poremećaj prepoznavanja boja otkriva u školskom uzrastu ili prilikom sistematskih pregleda.

Novi testovi

-Posle treće godine oštrina vida i osetljivost na boje mogu da se ispitaju pomoću posebnih tablica. Nedostatkom Išihara testa smatra se to što se prepoznaju brojevi, te nije koristan kod dece koja još nisu naučila brojeve. Zbog toga su napravljeni novi testovi u kojima se nalaze samo simboli (kvadrat, krug, automobil) - kaže naša sagovornica.

Oboljenje vidnog živca
Osim genetskih predispozicija, uzroci poremećaja prepoznavanja boja mogu biti:
- katarakta (može da pogorša viđenje boja i učini da boje vidimo bleđim),
- oboljenja makule ili žute mrlje i vidnog živca,
- neurološka oboljenja.

 

Žaklina Milenković