Broj 292
Početna > Intervju > Drugo lice paklenog kuvara

Saša Mišić

Drugo lice paklenog kuvara

Kada Saša Mišić drugima uđe u kuhinju, najčešće nije nimalo prijatan, ali kada sam stane za šporet i govori o umeću pripremanja hrane, otkrivamo drugu, manje poznatu stranu njegove ličnosti

Popularni kuvar Saša Mišić, zvezda rijalitija Paklena kuhinja na Prvoj televiziji, koji je osvojio velike simpatije publike, tvrdi da je da je hrana simfonija svih čula i najrazličitijih ukusa. Kao sastavni deo porodičnih skupova, hrana održava i našu tradiciju, slaveći život i osmeh.

Iza vas je 20 godina rada u ugostiteljstvu, da li se sećate početaka i kako ste otkrili svoj talenat?

Sećam se raznih restorana, hotela i kolega s kojima sam prošao lepe ali i teške trenutke rada u ugostiteljstvu. Imao sam prilike da učim od dobrih majstora, sve u svemu, opet bih odabrao isti životni put, baš takav kakav je bio, interesantan i nepredvidiv. Talenat za kuvarstvo nisam odmah prepoznao, to je pošlo za rukom mom prvom mentoru koji me je odmah izdvojio od ostalih. Na tome sam mu danas vrlo zahvalan.

Da li se iz tog perioda sećate i nekih anegdota i (ne)uspelih kulinarskih pokušaja?
Prvih godina neuspeha je bilo na svakom koraku. Trudio sam se da svaku grešku što pre razumem i da je ne ponovim. Bilo je svega, od izgorelih namirnica u tiganju, prosute supe preko šporeta. Jednom sam na kolenima jurio jegulju po kuhinji. Na kraju je, ipak, završila tamo gde treba.

Kulinarsko zvanje sticali ste u mnogim svetskim metropolama, u kakvom vam je sećanju ostao taj period života?

Sticanje kulinarskog zvanja podrazumeva putovanja u raznorazne krajeve sveta i u tome sam uživao. Video sam mnoge gradove, upoznao ljude, strane kulture. Kuvari su, ne znajući to, u velikoj meri ambasadori svojih zemalja. Nesvesno se razmenjuju ne samo tehnike rada ili recepti već i način života, običaji i tradicija.

Kako izgleda „pakleni kuvar" privatno?

Najlepše je i najiskrenije ako ostanete svoji, i na poslu i kod kuće, samo tako možete da ostvarite svoje potencijale. Zahvaljujući takvom stavu, uspeo sam da ostanem samo svoj.

Ko je u vašoj porodici zadužen za kuhinju?
Zajedno kuvamo, uglavnom svako ono što voli i najbolje zna. Smatram da je zajedničko kuvanje veoma važno jer sam čin pripremanja hrane, kuvanje i druženje predstavlja doživljaj za sebe i za celu porodicu. Zato svima savetujem da što češće organizuju zajednički ručak. Ne da bude samo puka obaveza već da od toga napravite pravi porodični događaj.

Danas brzo živimo, još brže se hranimo ali loše životne navike uzimaju svoj danak, koja je vaša preporuka zdrave ishrane?
Ne dozvoljavam sebi žurbu pri obedovanju, trudim se da uživam u samom činu pripremanja hrane s porodicom i dragim, bliskim osobama. Probajte i vi pa ćete videti koliko je lepše i ukusnije.

Kao vrhunskom kuvaru otvorena su vam sva vrata svetskih restorana i hotela, zašto ste izabrali baš Srbiju?
Nije to bilo slučajno, kuvar se svaki put dokazuje iznova na svakom novom radnom mestu i zadatku. Moguće je da se vrata nekome lakše otvaraju, ali od kuvara sa zvanjem ili titulom uvek se očekuje više. Sama ta činjenica iziskuje i veliku dozu hrabrosti u novim izazovima. Dolaskom u Srbiju samo sam nastavio život u svojoj zemlji koja mi je svih ovih godina bila u srcu.

Na kraju, vaša preporuka za jedan zdrav i ukusan obrok?

Majka priroda nam je namenila zdravu i čistu hranu koju su naša tela davno naučila da iskoriste kako bi dostigla pun potencijal. Imali smo vekove evolucije da bismo usavršili ovaj naizgled jednostavan sistem funkcionisanja. Znamo da hrana koju unosimo postaje sastavni deo nas, utiče na naše raspoloženje, zdravlje, misli i seksualnost. Ishrana je više nego hranljiva vrednost, više nego lek i prevencija oboljenja. To je svakodnevni izbor, čin ljubavi prema drugima i nama samima, neraskidivi element naše svakodnevice koji postaje stil života. A to je ukusan obrok.

Žaklina Milenković