Broj 29
Početna > Zanimljivosti > OPREZNO NA SUNCE

Sve o zaštitnim faktorima

OPREZNO NA SUNCE

Godinama stručnjaci upozoravaju da je preterano izlaganje ultravioletnom zračenju štetno po zdravlje, ali moda tamnog tena uporno odoleva apelima lekara.

Saveti lekara i kozmetičara su da se ne izlaže suncu između 11 i 16 časova, kada su njegovi zraci najjači pa su i degenerativne promene na koži veoma izražene. Koža mora da se zaštiti i preparatima za sunčanje sa zaštitnim faktorom. Tamnjenje kože predstavlja odbranu organizma od sunca, čime se slabi imunitet organizma. U zavisnosti od tipa kože, a po boji razlikujemo četiri, zavisi i koliki zaštitni faktor je potreban. Postoji trideset pet nijansi crne, a samo sedam nijansi bele kože. Boju kože određuju količina, veličina, oblik i raspored granula u kojima se nalazi pigment melanin (tzv. melanozomi). U koži crnaca nalaze se veći i brojniji melanozomi nego kod belaca, što omogućava četiri puta veću sintezu melanina, nego kod belaca. Međutim, u najtamnijoj koži afričkih crnaca nalazi se samo nekoliko stotina miligrama više melanina nego u najsvetlijoj koži ljudi iz severne Evrope. Svaka koža sadrži dve vrste melanina: eumelanin i feomelanin. Zastupljenost jednog od ova dva pigmenta, stepen oksidacije i raspored određuju nijansu boje kože.
 
  Tip kože
  Konvencijom iz 1975. godine određeno je šest tipova kože. Podela je izvršena prema načinu i brzini reakcije na sunčevo zračenje:
  - Tip I, keltski tip kože: lako gori, nikada ne tamni. Svetle oči, beo ten sa pegama. Najčešće zastupljen u Kanadi i na krajnjem severu Evrope.
  - Tip II, germanski tip kože: lako gori, vrlo malo tamni. Oči plave, smeđe ili boje lešnika, kosa riđa ili svetla, a ten svetao.
  - Tip III, srednjoevropski, kavkaski tip kože: umereno gori, postepeno i ravnomerno tamni, ne mnogo. Ten je srednje svetao.
  - Tip IV, mediteranski, mongolski, orijentalni ili hispano tip kože: minimalno gori i uvek dobro tamni do srednjetamne nijanse. Koža je svetla ili umereno tamna, oči i kosa su tamnosmeđe boje.
  - Tip V, hispano, indijanski (američki i istočni Indijanci) tip kože: retko gori, dobro tamni do tamnobraon nijanse. Neosunčana koža je vrlo tamna.
  - Tip VI, crni (afrički i američki crnci, australijski i južnoindijski Aboridžini): koža nikad ne gori, ima veliku količinu pigmenta, potpuno je crna i bez sunčanja.
 
  Šta su zaštitni faktori, koja im je svrha i kako se nanose?
  Da bi se razumeli zaštitni faktori, pre svega treba objasniti šta je uslovilo njihovo korišćenje. Da je sunce opasno za kožu, ljudi oduvek znaju. Međutim, tek poslednjih decenija dvadesetog veka, znaju se precizni odgovori o tome koliko je ono štetno, a koliko korisno. Njegov jedini pozitivan efekat je pretvaranje provitamina u vitamin D3, važan za pravilan rast i razvoj kostiju. A da bi se stvorila dnevno potrebna doza ovog vitamina, dovoljno je samo 10 do 15 minuta sunčanja, i to zimi. Znači, sunčanje samo otkrivenih delova tela - lice i ruke.
  Svako duže izlaganje suncu može da izazove neželjene posledice po zdravlje ljudi, i to pre svega kože. Kad i koliko, potpuno je individualno, i zavisi od niza drugih pratećih negativnih faktora (klimatski faktori, tip kože...). Negativne posledice, pre svega nastaju od UVB zračenja. Ali, od pre 15 godina zna se da zrače i UVA zraci, koji posledice izazivaju posle dužeg vremena. Iako slobodno prolaze do zemljine površine, UVA zraci su 1.000 puta slabiji od UVB zraka. Ali, isto mogu da izazovu opekotine, i kasnije na zdravlje ozbiljne posledice. UVA zračenje je prisutno u solarijumima, kod kuće, ukoliko ste pored prozora, u automobilu... Dakle, oni bez problema prodiru kroz staklene površine i takođe zrače. UVA zračenje je čak opasnije jer ga u UV spektru ima 98 odsto. Preostala dva procenta otpadaju na UVB zračenje, koje je pojačano, kao što se zna, narušavanjem ozonskog omotača. Iako UVA zraci nemaju jačinu UVB zraka, oni prodiru u dubinu kože i deluju na njen živi sloj kolagena i elastina, odgovornih za mladost, zategnutost i svežinu kože. Za razliku od njih UVB zraci se zadržavaju u površinskim slojevima kože.
 
  Šta znači zaštitni faktor na preparatima za sunčanje?
  Delovanje zaštitnih preparata na kožu je individualno. Da bi se sredstva za zaštitu od sunčevog zračenja pravilno koristila potrebno je znati vreme za koje koža pojedinca pocrveni kada je izložena UV zračenju podnevnog Sunca. Množenjem ovog vremena izlaganja sa brojnom vrednošću zaštitnog faktora, koja je označena na ambalaži preparata, svaki pojedinac može izračunati koliko dugo je njegova koža zaštićena preparatom određenog zaštitnog faktora. Što je koža osetljivija brže gori na Suncu, pa je poželjno da osobe sa ovim tipom kože koriste preparate sa visokim zaštitnim faktorom (SPF 20 i više).
  Faktor 30 ne nudi pouzdaniju zaštitu u odnosu na faktor, recimo 15, već samo mogućnost dužeg izlaganja suncu bez ponovnog mazanja!
 
  Koliko je zaštitni faktor zaista bitan?
  Veoma je bitan jer kožu štiti od pojava opekotina. U sebi treba da sadrži filtere koji sprečavaju UVA, infracrveno i svetlosno (vidljivo) zračenje. Određeni faktor se i dobija kombinacijom zaštitnih filtera, odnosno supstanci koje mogu da upijaju ili odbijaju zračenje sa površine kože.
 
  Kakve su to supstance, i mogu li biti potencijalno opasne za onoga ko ih koristi?
  U proizvodnji preparata koriste se precizno dozirane hemijske supstance, koje u nekom trenutku mogu postati opasne. Kod onog ko ih koristi mogu da izazovu proces fotosenzibilizacije, odnosno alergiju na sunce, svrab, otok i peckanje kože. U dubinu kože njihovi molekuli prodiru samo pod određenim uslovima, što zavisi od vrste podloge, stanja kože... Bitno je napraviti što veći faktor sa što manje tih supstanci.
 
  Kako se određuje brojka faktora?
  Bez obzira da li je zaštitni faktor sa oznakom SPF (engleska varijanta) ili LSF (nemačka) broj faktora se određuje u zavisnosti od vrste supstanci, u kojim koncentracijama su one zastupljene i koji je tip podloge. Postoje alkoholne, uljane, u vidu emulzija i mleka, pri čemu su najbolje emulzione. Ali, i ovde treba praviti razliku u zavisnosti od toga da li je podloga voda u ulju ili obrnuto. Najbolje su uljane, koje se teže nanose, ali se teže i spiraju.
 
  Kako se bira zaštitni faktor?
  Na osnovu tipa kože, odnosno trenutka kada se javi prvo crvenilo. Ako je to posle deset minuta, onda se deset množi sa određenim brojem faktora (recimo 20) i dobije minutaža bezopasnog boravaka na suncu. Što znači, faktor 30 ne nudi pouzdaniju zaštitu u odnosu na faktor, recimo 15, već samo mogućnost dužeg izlaganja suncu bez ponovnog mazanja.
 
  Kako negovati kožu u toplim danima?
  Problem obično predstavlja to što se leti mnogo više znojimo, pa je vlažna koža dobra podloga za razvoj mikroorganizama. Da se na njoj ne bi pojavile infekcije, treba je dobro očistiti, posebno kožu lica, jer je ona tokom celog dana izložena atmosferskim prilikama, prašini, smogu... Pored stručnog, dubinskog čišćenja, negu i čišćenje kože treba redovno sprovoditi i u kućnim uslovima. Savetuje se svakodnevna upotreba mleka za čišćenje, losiona i kreme prilagođene tipu kože.
 
  Prvi preparati za zaštitu od sunca pojavili su se pre 80 godina. Nanosili su se da bi sprečili pojavu opekotina. Tek kasnije preparati se razvijaju u više pravaca sa proširenim spektrom zaštite, sa različitom zaštitnom podlogom i različitim faktorom. Pre 34 godine prvi preparati su nosili oznake dva i tri, da bi danas, na primer u Japanu, faktor zaštite iznosio 123. U svakom slučaju proizvodnja ovih preparata kreće intenzivno kada je čovečanstvo postalo svesno razornog delovanja UVB zraka. Praktično, otkako ozonski omotač sve više nestaje.
 
  Uživaj u suncu, ali bezbedno!
  Suzana Miljković mr farmacije
  UV indeks predstavlja meru intenziteta zračenja na nivou mora i izražava se vrednostima od 1 do 11. Vrednosti iznad 8 su znak da su potrebne maksimalne mere opreza i zaštite od sunca. UV indeks je od 1995. godine prihvaćen širom sveta kao neophodno sredstvo za jačanje svesti o štetnosti UV zračenja. U okviru vremenske prognoze saopštava se svaki dan koliki je indeks UV. Kod nas tokom leta UV indeks je često 9 ili 10.
 
  UV indeks 1 i 2 - Nije potrebna zaštita. Bićeš bezbedan na suncu.
  UV index 3, 4, 5, 6, i 7 - Potrebna je zaštita. Oko podneva potraži hladovinu. Obuci majicu, namaži preparat i stavi šešir.
  UV index 8, 9, 10 i 11+ - Potrebna je vrlo dobra zaštita. Oko podneva izbegavaj boravak na otvorenom i potraži hladovinu. Majica, preparat za zaštitu od sunca i šešir su obavezni.
 
Autor: Suzana Stanarević