Broj 29
Početna > Prica > BRAK KAO BAJKA

Suzana Jovanović

BRAK KAO BAJKA

Nedavno je ekipa Stila bila u poseti porodici Popović-Jovanović na Bežanijskoj kosi. Posle fotografisanja koje je najteže podnela najmlađa članica ove vesele porodice, Suzana je započela priču o trudnoćama, svojoj deci i srećnom braku sa Sašom Popovićem. Otkrila nam je da sada živi drugu, srećniju etapu života.

Koliko godina ste imali kada ste rodili prvo dete?
  Danijela, prvo dete, rodila sam sa osamnaest godina. Sve se desilo neplanirano, niko nije očekivao trudnoću i brak u tim godinama. Inače, mislim da se trudnoća ne planira. Prvo, ne možete da isplanirate kada ćete se udati! Ja sam oduvek mislila da ću se udati u 25-oj, pa sam se udala u 18-oj. Inače se sve u mom životu desilo nepredviđeno i neplanirano. Saznanje da ću na svet doneti jedan novi život za mene je bilo fascinantno. Nakon godinu dana zajedničkog života sa Danijelovim tatom, razvela sam se i postala samohrana majka. Tek tada sam shvatila pravu ulogu majke i veliku odgovornost.
  Jeste li imali nečiju pomoć?
  Jesam, mama mi je pomagala oko gajenja deteta. Međutim, iako je ona bila tu da ga pričuva, sva odgovornost je bila na meni. On je sada već veliki dečko za kojeg ljudi misle da mi je mlađi brat. Veoma sam ponosna na njega, završava dve škole uporedo, gimnaziju i muzičku školu. Inače radi u Grandovom studiju kao producent.
  Čini mi se da je Danijel najviše vezan za vas?
  Ne samo on. Ja u kući imam troje dece! Aleksandra, Danijel, Sale i ja smo jako povezani. Čujemo se po pet-šest puta na dan, jer je kod nas to postala potreba.
  Kada pričamo o vašem prvom porođaju, sećate li se osećaja kada ste prvi put videli sina?
  Pre porođaja sam otišla na kontrolu, sedela u čekaonici i kada me sestra prozvala osetila sam ispod sebe lokvu vode. U prvom momentu mi nije bilo ni na kraj pameti da je pukao vodenjak. Bilo me je sramota da se odlepim od klupe. Kada sam shvatila o čemu se radi, uhvatila me je malo panika. Iako nisam osećala nikakve bolove, doktor me je odmah smestio u porodiljsko odeljenje. Šetala sam se ceo dan, dobila sam neke tablete i injekcije za kontrakcije, međutim, bolovi nikako nisu počinjali. Porodila sam se posle dvanaest sati čekanja, tačno u ponoć. Kada sam čula njegov plač, osetila sam da je ceo svet nestao. Saznanje da sam donela na svet bebu ne može se porediti sa bilo kojim drugim osećanjem. Mislim da je žena jedino kompletna kada može da produži svoju vrstu. Jednostavno, drugačije razmišljate posle porođaja.
  Poznato je da deca pate posle razvoda roditelja, kakav je slučaj sa vašim sinom?
  Kada smo se njegov otac i ja razveli, imao je sedam meseci tako da on nije ni znao šta se dešava. Nikada mu nisam govorila ništa protiv oca, smatram da će Bog svima nama da sudi jednog dana i da će svako dobiti ono što je zaslužio u životu. Imali smo tu sreću, ili nesreću, da Danijelov otac uopšte nije pitao za njega. Tek kada je Danijel krenuo u osnovnu školu, njegov otac se setio da nazove i pita za zdravlje sina. Sa druge strane, ni Danijel nije pitao za oca, jednostavno nije osetio potrebu. Moj sin i ja smo prijatelji, on zna da može uvek da računa na mene i Saleta.
  Kako se Saša i Danijel slažu?
  Reč očuh zvuči zaista jezivo, ali u našoj porodičnoj situaciji je potpuno drugačija atmosfera. Sale je nebrojeno puta u društvu rekao za Danijela - „Kao da je moj sin, žao mi je što mu ja nisam pravi otac". Veoma je ponosan na njega i u studiju rade zajedno. Ako muškarac nečim može da vas „kupi” u životu, onda je to kada prihvati vaše dete iz prvog braka. To je bolje nego da sam dobila sedmicu na lotou. On uopšte ne razdvaja Aleksandru i Danijela. Oboje su naša deca.
  Jeste li bili spremniji za drugu trudnoću kada ste rodili Aleksandru?
  Naravno, Aleksandru sam rodila sa 29 godina. Našla sam čoveka koji ne samo da mi parira u svemu nego smo se složili u životnim načelima, i u ljubavi... Aleksandra je u taj brak došla kao kruna ljubavi, i to zaista nije fraza. Ona je bila nova radost koju smo svi željno iščekivali. Mazili smo je, pazili, i na kraju razmazili!
  A kako su izgledali trudnički dani sa drugom bebom?
  Posle venčanja, 21. maja '98 godine, otišli smo na medeni mesec u jedno letovalište u Italiji. Uživala sam, do jednog momenta kada sam počela da osećam mučnine. Ta mučnina je trajala nekoliko dana, ali ja nisam ni pomišljala da sam trudna. Bila sam ubeđena da imam neki početak gastritisa ili čira na želucu. Posle letovanja, kada smo se vratili u Beograd, otišla sam u kliniku na ultrazvuk da proverim da li je u pitanju čir. Doktorka, koja je inače i moja prijateljica, tada mi je rekla: „Imaš početak čira, buduću bebicu". Kada sam došla kući, Sale me je sa nestrpljenjem pitao o čemu se radi. Rekla sam mu da imam čir, na šta je on odmah uzvratio pitanjem koju terapiju su mi dali. Rekla sam mu da su mi doktori savetovali da se što više odmaram, da me svi maze i paze. „Kakav je to čir?", pitao me je tada. „Beba", rekla sam. Toliko smo skakali zajedno od sreće. On je hteo da ode na sve radio-stanice da objavi da sam trudna. Bio je to najlepši period u mom životu.
  Da li ste imali neki poseban tretman u porodilištu?
  Porodila sam se u Narodnom frontu. Jedina želja koju sam imala je da mi trudnoću vodi dr Dule Stanojević. Aleksandra se okrenula naopako nekoliko dana pred porođaj, zato sam morala da se porodim carskim rezom. Ležala sam u apartmanu u toj bolnici, iako nisam imala takav osećaj jer je moja soba ličila na autobusku stanicu. Svi su hteli da dođu da me vide. Inače, nisam očekivala da ljudi dube na trepavicama zbog mene. Ne razlikujem se od drugih ljudi i nisam očekivala drugačiji tretman.
  Na koga Aleksandra više liči, čiji temperament ima?
  Ona je preslikani tata! Ima njegovu energiju i smisao za organizaciju. Ona je rođeni vođa, i da se rodila kao dečak bila bi sigurno neki general. Pokupi stariju, nepoznatu decu iz komšiluka i dovede ih kući, a zatim počne da određuje ko će čim da se igra. Ali najneverovatnije od svega je što je svi slušaju.
  Upisali ste je u privatnu školu, zašto ste se odlučili na to?
  Iako od nekih stvari dete ne možete da zaštitite, dobro je preventivno preduzeti sve neophodne mere. Posle dugog razmišljanja, i uz pomoć tekstopisca Braje, odlučili smo se, ipak, za to. Iako smo mi potpuno na zemlji i normalni ljudi, Aleksandra se ipak rodila kao dete poznatih roditelja. Jednostavno nismo hteli da dovedemo ni nju ni sebe u situaciju da doživi provokacije i eventualne traume zbog toga. Minibus dođe po nju ujutro, ona tamo ima celodnevnu nastavu, obezbeđene obroke i vraćaju je oko 17 časova po podne. Kući ne donosi knjige i ne radi domaće zadatke. Ona tamo ne može da izađe iz škole kad hoće, niti da radi šta hoće.
  Grand je često na meti kritika. Da li sa decom pričate o tome? Prate li oni Grandove emisije?
  Svuda u svetu je ono što prihvataju široke narodne mase na meti kritika, a takav je slučaj i sa Grandom. Kao što ja deci omogućavam pravo izbora, tako mislim da svaki čovek u ovoj zemlji ima pravo izbora. Aleksandra prati sve emisije. Zna kada se emituju i namesti se pored mene na kauču da zajedno gledamo. Vidim da voli da pleše, peva, međutim, kada joj predložim da je upišem u muzičku školu, neće ni da čuje. Ne voli obaveze. Danijel radi u studiju, iako više voli rok muziku i strane bendove. Mi deci ne namećemo svoj ukus, puštamo ih da sami pronađu ono što im prija.
  Da li vaša i popularnost vašeg supruga utiče na vašu decu?
  Aleksandra je mala i sve to je za nju neka vrsta igre, ali primećujem da mnoge stvari razume. Danijel nikada ne koristi moje ime i prezime, naprotiv to je čak i krio na početku.
  Kojim vrednostima učite svoju decu?
  Pre svega da budu normalni ljudi.
  Kako biste reagovali ukoliko Aleksandra izrazi želju da postane pevačica?
  Ako bude imala afiniteta, glasovne mogućnosti i talenat, Sale i ja ćemo biti tu da joj pomognemo. Ako bi pevanje bilo neki njen hir, a ona ne bude imala talenta za to, probaću pričom da je ubedim da ne krene tim putem. Za ovaj posao su potrebni živci, strpljenje i puno sreće. Potrebno je da se sklopi puno kockica da bi neko napravio uspešnu karijeru. U svakom slučaju, šta god bude želela mi smo tu da joj pomognemo.
  Ko je veći autoritet kada je reč o vaspitanju, vi ili Saša?
  Dogovaramo se oko svega pa i vaspitanja. Odlučili smo da kada jedno od nas dvoje vikne, ono drugo ne sme da se ponaša zaštitnički.
 
Autor: Suzana Stanarević