Broj 289
Početna > Intervju > Osuđen na uspeh

Konstantin Kostjukov

Osuđen na uspeh

Konstantin Kostjukov prvak baleta Narodnog pozorišta u Beogradu koji se poslednjih godina bavi i pedagoškim radom, otkriva pravi recept za uspeh. U srećnom je braku sa primabalerinom Duškom Dragičević, ima dva sina Aljošu i Andreja i tvrdi da je u životu najvažnije isplanirati sutrašnji dan

Konstantin Kostjukov harizmatični umetnik živopisne  biografije i još bogatije igračke karijere, prvak baleta Narodnog pozorišta u Beogradu u Centru lepih umetnosti "Guarnerius" sa suprugom primabalerinom i prvakinjom Narodnog pozorišta Duškom Dragičević, osnovao je Baletski studio Kostjukov - Dragičević. Od septembra počinje nova sezona i nada se da će jednog dana uspeti da ovaj studio preraste u pravu školu gde će mladi dobijati zvanične diplome i pripremati se za nastupe na svetskim baletskim scenama.

Da li je pedagoški rad normalan sled u karijeri uspešnog baletskog igrača koji bogato igračko umeće prenosi mladim generacijama?
Ne mora da znači da uspešni baletski igrači obavezno imaju afiniteta prema pedagoškom radu. Isto je kao i u sportu, ne mora svaki uspešni sportista obavezno da bude i kvalitetan trener. Nekima je ovaj dar urođen i prirodan tok jedne velike karijere. Ukoliko pedagogu uspeva da lako i brzo postigne rezultate kod učenika, onda je greh da ne preda svoje bogato znanje. U mom slučaju, bogato iskustvo na daskama i baletsko umeće želim da pretočim u pedagoški rad sa decom i mladima.

Kako izgleda rad sa decom?
Pokušavam da podstaknem ljubav prema baletskoj umetnosti koja u njima već postoji. Otvaramo vrata mašte, pokušavam da im baletsku bajku predstavim u najlepšem svetlu. Balet otkriva dečje afinitete. Ne može se sa preciznošću tvrditi da će neko od njih postati solista baleta ali se svakako prepoznaju određeni afiniteti prema pokretu, muzici ili nekoj drugoj vrsti umetnosti ili sporta.

Baletsko obrazovanje stekli ste u Kijevu,u kakvom je sećanju ostao ovaj period vašeg života?
Imao sam lepo detinjstvo i školovanje. Moj otac je baletski igrač a majka inženjer. U Ukrajini  nije radak slučaj da deca nasleđuju profesiju  od svojih roditelja, to je neka vrsta tradicije. Moj otac je insistirao da se bavim baletskom profesijom jer je video u meni velike  predispozicije. U jednom trenutku sam odustao od baleta, ali je vrlo vešto i mudro uspeo da me ponovo zainteresuje za ovu profesiju.

Da li se sećate prvog nastupa i aplauzu?
Naravno, to nikada neću zaboraviti. Bilo je par takvih trenutaka u mom životu. Bio je to doplomski gala koncert na kraju školovanja. Moja partnerka je bila studetkinja iz Maroka, igrali smo jednu popularnu deonicu (pa - de - de) iz baleta  iz Don Kihot, bilo je mnogo zahtevnih, tehničkih elemenata. Imao sam tada najveću tremu u čitavoj baletskoj karijeri. Sećam se i mog prvog nastupa u nacionalnom pozorištu u Kijevu, bila je to Ciganska igra, solo paratija. Imao sam užasnu tremu, toliko su mi klecala kolena da sam se plašio da će me izdati prilikom doskoka. Sve je, hvala Bogu, dobro prošlo.

Da li je vaša želja da uvek budete najbolji bila presudna na putu ka uspehu?
Ambicija je moćan savetnik u ovoj profesiji ukoliko želite da postanete prvak baleta. Bitna je naravno i predispozija ali i mentalna snaga. Kada se sve ovo spoji, kao u mom slučaju, osuđeni ste na uspeh.

Šta mislite o današnjoj baletskoj sceni i polažaju naših igrača?
Nedostaje visoki profesionalizam, bolja organizacija, oseća se manjak poštovanja prema baletskoj tradiciji. U cilju bolje edukacije mladih trebalo bi se okrenuti pomalo zaboravljenoj tradiciji. Položaj igrača,takođe nije zavidan, njihov radni staž je produžen na 50 godina. Svako ko iole pozanje baletsku profesiju, zna dobro šta to znači.

Danas se u psihoterapiji primenjuje pokret i upšte igra kao lek, šta mislite o toj strani beletske umentosti?
U baletu postoji ritam što je dobro za fizičko zdravlje tela, a tu je i muzika koja na ljude ima veliki  uticaj. Muzika je ta koja može da nas podigne, vrati sagu i relaksira. Uz određenu melodiju dovoljno je deset minuta vremena da se opet osećamo puni energrije kao da smo spavali dva sata.

Balet je vrlo naporna profesija, kako uspevate da se omorite, šta je to što vam vraća snagu i daje vetar u leđa?
Zadovoljan sam čovek,volim svoju profesiju, uvek napravim plan za sutra. Čovek mora da teži ka tome da sebi osmisli život, niko drugi to neće uraditi umesto njega. Sve ide iz glave. Najvažnija je organizacija života, potrudite se da napravite neki plan u životu. Često od ljudi čujem da žive samo za današnji ternutak i nebitno je šta nas čeka sutra, ali se ne zlažem sa tim. Osamite se bar pola sata, napravite neki plan za sutra, videćete kako će vam biti lakše. Preispitajte sebe šta vam daje a šta uzima snagu, to će vas ojačati i bićete u stanju da donosite prave odluke i u najtežim životnim situacijama. Jedino u tom slučaju nema neprijatenih iznenađenja, stresa, ostaje u vašem životu samo mesta za projatna iznenađenja. Ne dozvolite da vam prođe dan , da legnete da spavate a da ne znate šta ćete sutra sa sobom. Čovek koji je zadovoljan sobom, pozitivno utiče i na druge. U slučaju da ste sami sa sobom u problemu, to možete očekivati i od drugih, ljudi vas uglavnom zaobilaze u širokom luku.

U braku ste sa primabalerinom Duškom Dragičević, iza vas su dva braka, kako se snalazite u privatnom životu, van scene?
Sve je konačno došlo na svoje mesto. Aljoša je moj prvi sin, ima 23 godina i studira građevinarstvo. Imao je veliko interesovanje prema violini, ali tada nije živeo samnom, i drugi nisu podržali njegov talenat.Ostao je zaljubljen u muziku do danas. Mali Andrej ima četiri godine, i zajedno sa suprugom uživamo u njegovm odrastanju. Ima talenta prema igri ali se kao otac danas često zapitam da li je vredno ulaganje u umetnost. Ranije je bilo bitno samo da dete ima afiniteta za određenu oblast, danas nažalost, mislite o tome da ga uputite u profesiju koja će mu doneti i materijalnu sigurnost. U svakom slučaju Andrej ima velike predispozicije prema umetnosti, lepo peva, igra, ali još ima vremena za velike odluke. Za početak upisaću ga na plivanje, a dalje ćemo videti.

Umetnik ste koji je uvek sledio svoje snove i bio uporan u nameri da ostvari  svoje zamisli. Da li je u vašem životu ostalo još ponešto nedosanjano?
Na kraju moje igračke karijere, kada sumiram postignute  rezultate, zadovoljan sam karijerom, imam porodicu, razmišljam o tome da im pomognem da pronađu svoj životni put. Sa druge strane, poznatao je da umetnik nikada nije zavšio svoj rad, uvek mu se čini da može još mnogo toga da postigne. Moj san je svakako da vidim bar jedno od ove dece koje učim baletu,  na cneni Narodnog pozorišta, u njihovom uspehu video bih i deo sebe.
 
Prava potvrda uspeha
U novoj baletskoj sezoni Konstantin Kostjukov  igra u predstavama  Krlajica Margo i Grk Zorba koja je postala pravi hit. Sala je uvek prepuna publike, koja uživa u virtuoznom umeću baletskog prvaka.
Priznajem, raduje me kada vidim ozarena lica publike, i kada o predstavi pričaju narednih  dana. Lepo je ljudima pružiti pozitivne emocije, to je za baletkog igrača najveća nagrada i potvrda uspeha.

Žaklina Milenković