Broj 283
Početna > Intervju > Sa one strane neba

Kako postati astronom

Sa one strane neba

Branko Simonović se bavi astronomijom dugi niz godina, a kao aktivni saradnik Narodne opservatorije volontira punih 15 godina. Kaže da je u pitanju lepa nauka koja u potrazi za odgovorima sve više širi svoje horizonte

Kako biste ukratko opisali svoje zanimanje?
Kada shvatimo da noćno nebo nije samo svod već da predstavlja otvorenu dubinu bezmernog prostora, onda možemo da se zapitamo o svemu onome što se nalazi „sa one strane neba". Upravo odgovorima na ovo pitanje bavi se astronomija ili zvezdoslovlje. Danas, međutim, nije dovoljno reći samo da se bavite astronomijom već je potrebno preciznije odrediti svoje zanimanje u ovoj nauci. Tako razlikujemo astronomuju Sunca, planetologiju, kosmologiju, zvezdanu astronomiju, galaktiku... Ma kojom oblašću se bavili, zadatak astronoma je da prikupi određene informacije, da ih na pravilan način grupiše i protumači.

Da li biste posebno izdvojili neki planetarni događaj?
Nedavno smo ispratili jedan zanimljiv fenomen. Bio je to prelaz Venere ispred Sunca koji se dogodio 6. juna. I mada se nije najbolje video iz Srbije, bio je vredan pažnje.

Koje su nebeske pojave ostavile poseban utisak na vas?
Totalno pomračenje Sunca je svakako pojava koja ne ostavlja ravnodušnim ni astronome, ni ljubitelje neba. Ali me raduje kada mogu da ispratim i premerim bilo koju promenu, bile to promenljive zvezde ili kretanje satelita oko Jupitera.

Ima ljudi koji veruju da pomračenje meseca ima uticaj na ponašanje ljudi, šta o tome kažu astronomi?
Praznoverica i sujeverja i danas, u 21. veku, ima i previše. Posebno zbunjuje to što je za pravilno tumačenje ovakvih pojava potrebno osnovno znanje. Nije neophodno da čovek bude astronom da bi znao da Mars ne može da postane veliki kao Mesec, i to u trenutku.

Koja je svetla a koja tamna strana vašeg zanimanja?
Najtamnija strana astronomije je upravo vasiona koja, istini za volju, nije crna već svetli na temperaturi nešto manjoj od tri stepena Kelvina. To je takozvano pozadinsko zračenje, slika samog početka vremena. Šalu na stranu, nema ničeg u astronomiji od čega bi zazirao onaj koji se njome bavi. To je lepa nauka koja svake godine sve više širi horizonte u potrazi za odgovorima. Na tom putu se, pored odgovora, dolazi i do mnoštva novih pitanja pa se čini kao da nema kraja.

Žaklina Milenković