Broj 28
Početna > Intervju > SRPSKI KAZANOVA

Srđan Predojević

SRPSKI KAZANOVA

Srđan Predojević kada ne radi, nikada ne navija sat jer po prirodi nije ranoranilac. Otkrio nam je da devojka koja bi privukla njegovu pažnju mora naprosto da bude fina, da mu laska titula srpskog Kazanove i da nikada ne bi otišao iz zemlje na duže jer, po njemu, sve najlepše je upravo ovde

Srbija
  Na pomen Srbije imam samo lepe asocijacije. Bio sam u prilici da provedem određeno vreme van ove zemlje zbog raznih obaveza, škole, posla. Imao sam mogućnosti da ostanem u inostranstvu, ali nisam taj tip. Kada nisam ovde, osećam nostalgiju i non-stop razmišljam šta rade svi koji su ovde. Mislim da bez obzira na sve uslove i ponude koje bih dobio, ne bih mogao da odem iz Srbije na duže od šest meseci. Sve duže od toga za mene je zatvor. Uvek me je ljutilo to neko blago ignorisanje koje je postojalo kad kažem odakle sam. Vrlo retko sam doživeo da čujem izjave da je Srbija lepa, a ona jeste lepa, da je Srbija zdrava, a stvarno jeste zdrava, da Srbija ima normalne ljude, a stvarno ih i ima. Na našoj televiziji je glavna tema ovih dana Eurosong koji će se sledeće godine održati u Beogradu. To je prilika da pokažemo kakva je Srbija. Videli smo kakav glas ima Srbija, to jest kako peva Marija. Videli smo kako izgledaju devojke iz Srbije, videli smo sve najlepše... Mislim da je to Srbija.
 
  Najlepši početak dana
  Kada ne radim, nisam ranoranilac. Nikada ne navijam sat da me probudi, nego spavam dok se ne naspavam. S obzirom na to da je meni svako jutro vezano za posao, samim tim i za malu dozu stresa, jutro u Srbiji, bez obzira na to da li je sunčano ili ne, u mom slučaju uvek ima dozu panike. U ovo doba godine je jutro u Srbiji ipak lepo. Osećam da uspavana Srbija, već kreće da uzima zalet i ritam. Mi se trudimo da budemo vetar u leđa koji će tu Srbiju pogurati. Time što ćemo da kažemo kakva situacija jeste - šta ima novo kada su vreme, politika i ekonomija u pitanju, jednostavno, šta vas čeka kada izađete iz kuće.
 
  Mediji
  Dosta su šareni, nedovoljno organizovani, a u pojedinim slučajevima i dosta amaterski. Možda nekoga ko radi na televiziji ne treba pitati za mišljenje o medijima. Mislim da danas svi ljudi znaju sve o televiziji. Ovo nisu njeni počeci, sa sredine prošlog veka, kada se ljudima moglo plasirati bilo šta i kada je postojao samo jedan program pa su ljudi bili primorani da gledaju samo taj program. Danas je ljudima nemoguće podvaliti bilo šta jer su svi, kao gledaoci, postali eksperti za televiziju, svako zna šta je dobro, kvalitetno, a šta nije. Mislim da na sam pomen imena nekog medija imaju određeni osećaj koji ih na njega asocira.
 
  Autoritet
  Mene kao urednika jedino interesuje da zaposleni ispune sve obaveze koje su im zadate. Radim program koji ide uživo svakodnevno po četiri sata. S obzirom na to da ja odlučujem i presecam, ne bih rekao da sam autoritet, pre sam osoba koja donosi odluku. Da bi se radio ovaj posao, potrebno je samo da naučiš da donosiš odluke, i da znaš ljudima da kažeš šta od njih očekuješ. Smatram da sam kao autoritet dobar ako od zaposlenih dobijem sve što tražim, u smislu njihovih radnih obaveza. Čini mi se da osoba koja je na ovoj poziciji mora da izabere da li hoće da bude prijatelj sa zaposlenima ili njihov poslodavac. Izabrao sam ovo drugo.
 
  Prijateljstvo
  Prijatelji spadaju u onu kategoriju sa početka priče, uvek su mi nedostajali kada odem negde. Baš juče me je prijateljica iz Kragujevca, odakle sam rodom, zvala da dođem kod nje na kafu. Mislim da je to odgovor na pitanje. Prijateljstvo stvara neraskidive veze, bez obzira na to gde živiš i čime se baviš. Život ne bi bio to u kvalitativnom smislu da te veze ne postoje.
 
  Idealna žena
  Samo treba da vodi računa o sebi. U poslednje vreme primećujem da pojedine žene pokušavaju da glume muškarce, što, po mom mišljenju, nije dobro. Volim da se zna ko je ko u nekim normalnim granicama ophođenja, komunikacije i ljubavi. Volim da žena bude negovana, obrazovana, fina i sve to što se podrazumeva pod fina. To je moj prototip idealne žene.
 
  Metroseksualci
  Slabo baratam tim terminima. Smatram da na poslu uvek moram da dajem primer garderobom i ponašanjem. Ipak radim na javnom servisu i ne mogu da se pojavim u majici. Mislim da je zadatak nas zaposlenih na televiziji da kažemo šta je to novo i dobro, kakav je trend, pa, možda, zato ljudi povezuju termin metroseksualac sa mojim imenom. Mislim da treba da izgledam u okviru standarda koji je kulturan, u smislu vizuelne identifikacije. Određen standard u izgledu i ponašanju mora da postoji pa zvali ga vi kako hoćete.
 
  Srpski Kazanova
  Rekao bih neistinu kada bih porekao da mi ta titula ne imponuje. Mislim da svaki muškarac voli da ga sve žene vole, ali se plašim da će me već ove godine smeniti!
 
  Kockanje
  Nikad nisam bio u kockarnici, ne spadam ni u one koji igraju igre na sreću, grebu razne srećke. Imam dovoljno iskustva pa znam da ako ne zasučem rukave, neće mi ništa pasti s neba. Suviše sam realan i ne oslanjam se na sreću.
 
  Prevara
  Prva asocijacija na temu prevare je svakako emotivna i fizička. Verujem da je ona sastavni deo odrastanja svakog od nas. Pretpostavljam da ne postoji niko na svetu ko to nije bar jednom uradio. Ali, posle te prevare vidiš da li je to dobro ili nije. Spadam u one dosadne drugove koji svojim drugovima pričaju „nije ti to trebalo". Emotivna prevara je možda i najbenigniji oblik prevare koju ljudi mogu da urade, da ne pričam o onim poslovnim, političkim prevarama i podmetanjima. Nekako mi se čini da tu ljubavnu prevaru možemo u sebi najlakše da suzbijemo. U svakom slučaju treba biti obazriv.
 
Autor: Suzana Stanarević