Broj 28
Početna > Prica > HTELA SAM MNOGO DECE

Neda Ukraden

HTELA SAM MNOGO DECE

Kao dokaz da talenat i kvalitet ne mogu da ostanu ne primećeni jeste činjenica da je Neda Ukraden i nakon trideset godina rada jedna od najboljih i najtraženijih pevačica sa ovih prostora.

Neda iskreno priča o svom odnosu sa dvadesetsedmogodišnjom ćerkom Jelenom koja je njen najveći prijatelj i najveći uspeh, o savetima, ali i garderobi koju njih dve razmenjuju. Ova pevačica kaže da nikada nije imala dilemu karijera ili majčinstvo, ali priznaje da se kaje što sebi nije ispunila najveću želju, a to je da ima mnogo dece.

Opišite period kada ste saznali da ste u drugom stanju.
Bilo je leto kada sam naslutila trudnoću, a potvrdu za to sam dobila u septembru na pregledu kod ginekologa. Jelena se rodila u aprilu sledeće, 1980. godine. Iako su se trudnoća i porođaj desili u samom jeku moje karijere, nikada nisam imala dilemu materinstvo ili karijera.
Kada se sada setite perioda trudnoće, kakve su vam slike u glavi?
Period trudnoće i porođaja, nažalost, bio je u vreme koje su obeležile brojne krize i nestašice. To je bilo '79. i '80. godine, posle smrti Tita i u našoj zemlji su se desile mnoge loše stvari. Taj period pre svega pamtim po nestašicama struje, hrane, pelena, mleka, lekova, kao i one vožnje automobila na par-nepar. Sećam se bila je zima, Jelena se razbolela, nisam mogla da vozim auto, pa sam koristila sanke kako bih je odvela kod lekara. Srećom, bilo je blizu...
Da li ste želeli dečaka ili devojčicu?
Na ultrazvuku nisam želela da znam pol, ali su me svi ubeđivali da nosim dečaka. Moj tadašnji suprug je žarko želeo devojčicu. Što se mene tiče, ja sam želela mnogo dece, a to je, nažalost, jedina želja koju sebi nisam ispunila.
Da li ste vodili računa o izgledu u trudnoći?
Vodila sam računa, nije da mi izgled nije bio bitan, ali pošto sam imala veliki apetit, dobila sam dosta kilograma. Na svu sreću za par meseci sam ih skinula. Dojenje mi je posebno donelo višak kilograma, jer sam želela da dojim što duže i da imam kvalitetno mleko, koje ne možeš da imaš, ukoliko se loše hraniš. Kasnije sam redukovala ishranu, pre svega šećer, krompir, testo i uz malo vežbanja, ali i koncertne aktivnosti, dovela sam liniju u red.
Kako vam je protekla trudnoća?
Trudnoću sam veoma dobro podnosila, čak nije bilo ni onih neprijatnih, uobičajenih mučnina. Volela sam tada, kao i sada, da jedem ribu i blitvu, a posebno salate, pa sam to tamanila u neverovatnim količinama. Savete sam dobijala od mnogih žena, ali sam posebno poslušala savet pokojnog kolege Himze Polovine, koji je po zanimanju bio lekar. Rekao mi je da što manje jedem pečeno meso, posebno roštilj, jer izaziva opstipaciju. To je bio pametan savet, koji preporučujem svim trudnicama. U sedmom mesecu, dobila sam savet za lakši porođaj od žena iz mog rodnog kraja, iz Dalmacije, a to je da ujutro uzimam kašičicu maslinovog ulja. Kako je to veoma teško i neugodno popiti, posle toga sam obavezno pila dve ceđene pomorandže i limun da bih malo ubila taj ukus. Da li je to uticalo na lakši porođaj ne znam, ali sam zaista imala relativno lak porođaj. Kažem relativno, jer nijedan porođaj nije lak, pogotovo za prvorotku. Za nepuna dva sata donela sam na svet normalnu, zdravu devojčicu, tešku 4 kilograma i 200 grama i dugačku 54 santimetara.
Ko je odlučio o imenu za bebu?
Ime je birao moj, sada bivši, suprug, a Jelena je dobila ime po njegovoj tetki, Jeleni Bilbiji, koja je bila prvi spiker Radio Beograda i prvi dečiji pisac.
Koliko vas je materinstvo promenilo?
Mnogo! Kako sam ja inače savesna i odgovorna osoba, posle porođaja sam postala još savesnija i odgovornija. Moja prva i poslednja misao od rođenja deteta, svakoga dana, jeste moja ćerka Jelena. Čak i sve veze koje sam imala posle razvoda gledala sam kroz prizmu mog deteta, odnosno njenog viđenja tog mog odnosa i osobe sa kojom sa bila.
Koliko ste spokojno išli na nastupe kad je Jelena bila mala?
Posao kojim se bavim, nažalost, podrazumeva duga i česta odsustva od kuće i ne znam kako bih postigla da u isto vreme odgajam dete i da pevam da mi nije bilo roditelja. Oni su savesno i veoma požrtvovano bili moja zamena u kući, posebno u odgoju deteta. Neizmerno sam im zahvalna na svemu, a moja Jelena takođe oseća duboku vezanost za baku, kao što je to osećala i za deku, mog pokojnog oca. Kada sam imala nastupe, a nju ostavljala, imala sam grižu savesti. Prva i jedina stvar koju radim kada negde putujem je ta da uzmem telefon da je čujem. Taj telefon je bio moj jedini lek i uteha na putovanjima, a moji računi, pogotovo kada sam u Australiji ili Americi, često su iznosili polovinu mojih honorara. Inače, Jelena je bila veselo, živahno dete, rano je prohodala i progovorila, volela je muziku. Bila je i nestašna i nemirna, ali nikada problematična.
Kako se Jelena nosi sa time što joj je mama poznata pevačica?
Ona je normalno dete, svesna svega što ova profesija nosi sa sobom, kao i svih lepih i manje lepih stvari, kao što su tračevi, neistine i uvrede. Jelena ima zreo i normalan odnos prema svemu tome i često je ona meni bila uteha i podrška u trenucima kada sam nešto loše pročitala o sebi.
Kako biste opisali vaš odnos?
Od početka je naš odnos zasnovan na poštovanju i iskrenosti. Nastojala sam da je odgajam bez laži, obmana i foliranja, uvek je morala da ceni rad, obrazovanje i da poštuje starije. Na tome je i danas naš odnos zasnovan. Što se nekih stvari tiče, jesam stroga, ali to su elementarne stvari koje ne mogu biti predmet popustljivosti i kompromisa, uljudnost, poštovanje, ali i pomoć u kući. To je neki naš prećutni dogovor. Kako nas tri, moja mama, Jelena i ja živimo pod istim krovom, svaka radi sve, nismo neko ko je odgajan uz guvernante i pomoćnice, potpuno smo samostalne.
Na šta ste posebno ponosni kada je vaša ćerka u pitanju?
Posebno sam ponosna na činjenicu da Jelena nije izrasla u problematično, razmaženo dete zvezde, već vrednog i odličnog studenta. Na moju veliku radost, Jelena je magistrirala internacionalni menadžment u Budimpešti, bila je najbolji student i na osnovu toga je dobila stipendiju. To je moj najveći uspeh.
Kome je ona privrženija, vama ili ocu?
Moja ćerka, koju sam kao samohrana majka, uz pomoć roditelja odgajala, vezana je za svog oca i ja sam ponosna na to. Moram priznati da sam radila na tome da ima odličan odnos sa ocem, ali tu je i njegova beskrajna ljubav, koja mnogo znači.
Da li u sebi prepoznajete svoju majku kada je vaspitanje u pitanju?
U životu, a posebno u brizi oko deteta, nedostajao mi je muž, ali zahvaljujući roditeljima, taj osećaj napuštenosti je prevaziđen. Ova zemlja ima veoma loš odnos prema ženi koja sama podiže dete, a teško je na oba fronta biti uspešan, održati porodicu, ali i karijeru. Što se tiče moje majke i mene i uloga koje smo jedna od druge nasledile, normalno je da ima nekih zajedničkih elemenata, ali smo nas dve umnogome različite. Moja majka teško prihvata noćne izlaske, jer roditelji mojih vršnjaka ne mogu da se pomire sa ovim novim vremenom življenja. Nikada nisam mogla da naredim svom detetu da dođe kući do prvog dnevnika, kada sam ja morala da dolazim. Uvek sam bila za varijantu razgovora umesto zabrana, koje su bile aktuelne kada sam ja izrastala u devojku.
Kako reagujete kada vas ćerka upozna sa momkom?
Oduvek sam govorila Jeleni da insistiram da momka dovede kući. Neophodno je da pređe naš kućni prag, da vidim kako je vaspitan, ali i kakav odnos ima prema njoj. Srećna sam kada vidim da moje dete neko posebno voli, nikada nisam bila ni za kakvo igranje žmurki i sakrivanje. Uvek sam realno sagledavala period mladosti, koji je najlepši, i uvek sam za to da baš tada treba uživati. Pokušavam da joj na svojim lošim iskustvima ukažem gde ne treba da pravi greške, ili da rešimo neku krizu, ublažimo nervozu, depresiju, suze...
Da li mislite da majka i ćerka treba da budu drugarice?
Apsolutno, ne samo da treba, već i moraju. Naravno, postoje tu i neke tajne koje sve majke i ćerke imaju i to je sasvim normalno. Ona je moj savetnik i konsultant, a često razmenjujemo garderobu, obuću i šminku, što mi je posebno drago.
Kako biste reagovali kada bi Jelena poželela da krene vašim stopama?
Na svu sreću to se nije desilo i to me posebno raduje. Ženama na estradi u našim uslovima, zaista nije lako, a Jelena zna kako je biti pevačica i srećom nije odabrala taj posao, iako je muzički nadarena. Ne mogu da izrazim oduševljenje što nije pošla mojim stopama, ali da jeste, naravno da bih je podržala.
S obzirom na to da ste žena koja se sama borila za sve u životu, kakav je vaš savet budućim mamama?
Savetujem im da im ništa ne bude prepreka da istraju za sreću deteta i njih samih. Nikakav muškarac niti okolina ne treba da vas obeshrabre da date život i ljubav najvrednijem u životu, a to je dete!