Broj 28
Početna > Zanimljivosti > DANI, SATI I MINUTI

Zanimljivo o vremenu

DANI, SATI I MINUTI

Vreme... Mnogima tako brzo prolazi kad se dešava nešto lepo i zanimljivo, ali ako nekoga čekate - nikako da prođe, jedan minut traje celu večnost i stalno gledate na sat.

Vreme je nešto što svi uzimaju zdravo za gotovo. Tu je, prolazi, ne vidimo ga, ali sat neumoljivo podseća da i te kako postoji. Ali, jeste li se ikad zapitali kako je nastao kalendar kakav mi danas poznajemo, ili zašto je Zemlja podeljena na vremenske zone?
 
  DAN
  Dan je polazna tačka za merenje vremena. Sastoji se od perioda koji počinje izlaskom sunca i završava njegovim zalaskom, i perioda noći. Naša tela su „naviknuta” na ovaj ciklus jer dok sunce sija, uglavnom smo budni, a noću spavamo. Ovo je nešto što se očuvalo od najdavnijih predaka.
 
  Dan delimo u manje delove i za to smo izmislili sat, dok dane skupljamo u veće celine i za to smo izmislili kalendare.
 
  MESEC
  Mesec je jedinica vremena povezana s mesečevim menama, koja traje približno 29,53 dana. Smatra se da su ljudi brojali dane tako što su ih povezivali s mesečevim menama još u doba paleolita. Ali, kretanje Meseca u orbiti nije konstantno i zato postoje različiti kalendari. Mnoge kulture počinju kalendarski mesec s prvim pojavljivanjem tankog polumeseca posle zalaska sunca nad zapadnim horizontom. Datum i vreme ove opservacije zavise od tačne geografske dužine, širine, atmosferskih uslova, oštrine vida posmatrača... Zato se početak i dužine meseci u ovim kalendarima ne mogu tačno predvideti.
 
  KALENDAR
  Čovek je sastavio kalendar jer je shvatio da se ponavljaju četiri godišnja doba (a to mu je bilo bitno zbog uzgoja biljaka za ishranu). Zemlji je potrebna jedna godina da obiđe oko Sunca, ali kada bi se tačno merilo, dobilo bi se 365,2421 dana. Zato se svake četvrte godine doda jedan dan (da, to je onda kad februar ima 29 dana, dakle prestupna godina!) - da bi se dobio prosek od 365,25 dana u godini.
 
  SOLARNI KALENDAR
  Egipćani su za početak godine posmatrali zvezdu Sirijus. Kad bi ona izašla na istom mestu kao i Sunce, počinjala je nova godina. Ona je trajala 360 dana, bila je podeljena u mesece, a svaki je imao po 30 dana. Višak od pet dana bili su festivalski ili dani boga Tota. Meseci su bili grupisani u tri godišnja doba, tri poljoprivredna ciklusa i to vreme poplave, setve i žetve. Ovaj kalendar bio je polazište za merenje vremena za mnoge kasnije kulture, iako se često menjao i dopunjavao.
 
  LUNARNI KALENDAR
  Ovaj kalendar se oslanja na mesečeve mene, a ovakav kalendar imaju i danas sve islamske zemlje. Na prvi pogled je vrlo jednostavan jer je dovoljno podići pogled ka nebu da bi se znalo u kojoj je fazi Mesec. Ali, s obzirom na vreme koje je Mesecu potrebno da se vrati u početni položaj, lunarna godina je za 10 dana, 21 sat, 20 minuta i 33, 35 sekundi kraća od solarne.
 
  RIMLJANI
  Stari Rimljani su imali kalendar od 10 meseci, ali u njemu je bio višak od čak 60 dana! Tek naknadno su dodali januar i februar kako bi u njih ubacili onih 60 dana. Tek 46. godine p.n.e. Julije Cezar je samovoljno odlučio da promeni kalendar. Naime, ignorisao je mesečeve mene i ostavio postojećih 12 meseci, a svakom mesecu je dodelio 30 ili 31 dan, a februaru 29. Ovo je bila revolucionarna odluka jer ovakav kalendar zapadni svet koristi i danas.
 
  NAJSTARIJI SAT
  Najstariji poznati sat je onaj sunčani iz Egipta, a datira iz 8. veka p.n.e. Sastoji se od baze na tlu i vrste kazaljke u obliku krsta s jedne strane. Na bazi je bila ispisana skala podeljena u šest delova, a morala je biti smeštena u smeru istok-zapad. Senka koju je na ovaj način bacala kazaljka pokazivala je vreme. Zanimljivo je da ovakvi satovi i danas postoje u nekim delovima Egipta.
 
  VREMENSKE ZONE
  Svi na našoj planeti žele da im je tačno u podne sunce na najvišoj tački na nebu. Kad bi postojala samo jedna vremenska zona, to ne bi bilo moguće jer se Zemlja pomeri za 15 stepeni svakog sata. Zato su pametni ljudi podelili Zemlju na 24 jednaka dela (a u svakom delu je po 15 stepeni!) pa satovi u svakoj zoni imaju svoje vreme. Naravno, svaka zona ima jedan sat više ili manje od one sledeće ili prethodne.
 
  Sve vremenske zone se mere od Griniča, ovo je nulti meridijan koji prolazi kroz opservatoriju u Griniču u Engleskoj.
 
  MERENJE VREMENA
  Merenje vremena ima vrlo širok raspon. Ovde su samo neke mere, za koje možda niste ni znali da postoje, od najkraćih do najdužih:
 
  1 pikosekunda - ovo je najkraći vremenski period koji se može izmeriti.
  1 mikrosekunda - milioniti deo sekunde.
  1 centisekunda - stoti deo sekunde - munja na nebu obično traje ovoliko.
  1 decisekunda - deseti deo sekunde - ovoliko obično traje treptaj oka.
  1 sekunda - prosečno ljudsko srce udari jednom svake sekunde (osim kad ste zaljubljeni, naravno!)
  60 sekundi - jedan minut
  2 minuta - ovoliko čovek prosečno može da zadrži dah.
  45 minuta - trajanje školskog časa i ljudske pažnje.
  8 sati - prosečno trajanje radnog dana i prosečna količina sna potrebna čoveku.
  24 sata - jedan dan, vreme potrebno Zemlji da jednom obiđe oko svoje ose.
  40 dana - ovoliko čovek može da izdrži bez hrane.
  365/366 dana - jedna godina, vreme koje je potrebno Zemlji da obiđe oko Sunca.
  75 godina - prosečan životni vek čoveka.
  50.000 godina - ovoliko je prošlo od pojave Homo sapiensa.
  4,5 milijarde godina - starost planete Zemlje.
 
Autor: Suzana Stanarević