Broj 276
Početna > Intervju > Netalentovana za ljubav

Neda Ukraden

Netalentovana za ljubav

Pevačica Neda Ukraden priča o iskušenjima s kojima se susretala u životu, sreći koju su joj donele uloge majke i bake, ali i greškama koje je pravila u ljubavi

Uprkos teškoćama s kojima se suočavala, Neda kaže da se kroz život borila sama i tvrdi da koliko god da je talentovana za pesmu, toliko nije talentovana za pravu ljubav. Iako priznaje da  još uvek nije srela muškarca sa kojim bi provela život, popularna pevačica koju često porede sa Tinom Tarner otkriva da ipak nije odustala od ljubavi, ali i da ne želi da se po svaku cenu vezuje za nekoga.

Nedavno ste izdali novi album pod nazivom „Biti svoja.” Kakve su reakcije publike?

Zadovoljna sam reakcijom ljudi na album. Trudila sam se da slušam puls publike, pa su na novom albumu zastupljene divne balade, a ima i brzih pesama koje su takođe odlično prošle.

U karijeri ste imali dosta dueta, postoji li još neko sa kim biste voleli da snimite pesmu?
Na ovom albumu imam čak četiri dueta i ponosna sam na sve njih. Znate, nije lako snimiti duetsku pesmu jer treba pronaći adekvatnu numeru za adekvatnog pevača i morate se dobro uklopiti sa kolegom sa kojim pevate. U karijeri sam snimila jako dobrih dueta sa muškim kolegama, a možda bi bilo zanimlljivo da sada snimim neku pesmu sa ženom.

Koliko se vaš muzički stil promenio od početka karijere do danas?
Ostala sam verna tom nekom pop etno zvuku, a produkcijski i aranžerski stilovi se svakako menjaju, jer ne možete biti skamenjeni u vremenu, to je apsolutna propast. Morate se menjati i ići u korak sa vremenom.

U kojoj pesmi ste se najviše ogolili, koja je vaša najdraža pesma?
Ne znam u kojoj sam se najviše ogolila, ali mogu da kažem da mi je pesma „Zora je” donela najveći uspeh, tiraž i slavu. Pesma „Da se nađemo na pola” puta je takođe bila neka prekretnica, a numera „Gde god bio” je te 2000. godine sjajno odradila posao jer sam u tom periodu mislila da ću potpuno prestati da se bavim muzikom.

Zašto?
Potpuno sam digla ruke od beogradske karijere, mislila sam da to više neće moći da funckioniše, ali sa tom pesmom sam napravila dobar potez. Znate, dođete u ćorsokak jer slušate hitmejkere koji vas savetuju raznim savetima i daju vam pesme koje ništa ne znače. Ispostavilo se da sam najbolja kada furam neki svoj fazon i kada se obraćam publici koju najbolje poznajem. Ne može autor koji sedi kod kuće i piše za 15 pevača to bolje da zna koja je publika Nede Ukraden.

Šta biste rekli da je kruna vaše karijere, na šta ste najponosniji?
Najponosnija sam na svoje ime i prezime, to je pored mog deteta nešto najvrednije u životu. Imati divno vaspitanu ćerku koja je sjajna žena i majka, to je ponos svakog roditelja, posebno nekoga ko je često bio odsutan od kuće. To dete je moglo otići u nekom drugom pravcu, u svet poroka, lenjosti ili razuzdanosti. Roditeljstvo je veliki posao, nije lako vaspitati i odgojiti dete.

Šta za vas znači biti zvezda u Srbiji?
Mi nemamo neku slavnu zvezdu, sve su to zvezde na mišiće koje plaćaju da se pojavljuju u medijima, čiji pi-arovi pune novine sa nekim informacijama o ljubavnicima, gaćicama, pijanstvima. Svoju karijeru sam gradila isključivo na pesmama i dobrim pločama. Biti zvezda ovde znači snimiti dobru pesmu i napraviti neku dvoranu i da te ljudi vole. Naravno, imamo Čolu, Brenu, Balaševića, Bregu i Cecu, ali zvezda je čovek koji dugo vremena sa jednakim efektom postiže to što želi. Pesmom, pre svega.  

Šta vas je formiralo kao osobu?
Moja baka je osoba koja je izrazito uticala na moje formiranje. Ona je lako lomila neke stvari u životu i donosila odluke. Tu su naravno i moji roditelji, škola, putovanja, posao kojim se bavite i ljudi koje ste upoznali u životu, bilo da su dobri ili loši, sve to utiče na vas. Treba učiti i od jednih i od drugih ljudi, život vas oblikuje u zavisnosti od situacije. Tu je i rat, koji je mnoge ljude slomio. Ali, ono što vas ne slomi, to vas samo ojača. I ataci na mene, od štampe, krađe automobila, uništavanje lokala, sve me je to duboko povredilo, ozlojedilo, ali iz svega toga sam izašla dignute glave.

Kada ste činili najviše grešaka i čemu su vas one naučile?
Mislim da sam najviše grešaka činila u privatnom životu. Koliko god da sam talentovana za pesmu, mislim da toliko nisam talentovana za pravu ljubav. Počnimo od braka koji je bio nesrećan i pogrešan, iz koga imam divno dete, pa onda verovatno neke nisam volela onako kako sam trebala, od nekoga sam digla ruke prerano. Da su se neke veze desile par godina ili meseci kasnije, možda bi uspele. Ali, i to je je neka lekcija i treba naučiti  da živiš sa sobom.

Može li žena biti ispunjena i srećna čak i ako nema muškarca uz sebe?
Ja sam pravi primer za to. Moj život je apsolutno ispunjen, iako nemam muškarca uz sebe. Sreća se nalazi u sebi, u poslu, u okruženju...

Kakvog muškarca priželjkujete da upoznate?
Da bih bila s nekim, s njim mora da mi bude bolje nego što mi je samoj. A meni je samoj jako lepo. Što kaže jedna moja pesma „Ja trebam nekog da me pobedi.” Taj  muškarac koji bi mene pobedio mora da bude zreo, ispunjen čovek, koji se dokazao u svom poslu, a pritom ceni i moju profesiju, dom i porodicu. Ne podnosim površne, tašte, ljubomorne i posesivne muškarce. Treba da bude duhovna osoba, neko sa kim će mi biti lepo da pričam, ali i da je zanimljiv i u krevetu i za stolom, u pozorištu, na ulici. Ako znate nekoga takvog koji je pritom i slobodan, molim vas da mi ga preporučite.(smeh)

Nedavno ste rekli da verujete u ljubav, ali ne verujete i da vam se može dogoditi neki spektakularan susret s muškarcem koji će vam potpuno promeniti život. Dakle, mislite da vam se više neće dogoditi velika ljubav?
Ko će to da zna? Nikada se ne zna koga mogu da upoznam, ko me može fascinirati. Verujem u ljubav, ali, nemam tu vapajuću potrebu da po svaku cenu moram da nađem nekoga.

Plašite li se samoće?
Ma kakvi. Ja nikada neću biti sama.

Kada ste najviše bili svoji u životu?
Uvek sam bila svoja. Ja sam jedna dosta uporna i svojeglava osoba, a ispostavilo se da je to možda moja najveća vrlina. Sve što sam izgurala u životu, za sve to se trebalo izboriti. Nisam uvek imala vetar u leđa, već razne prepreke koje je trebalo preći, porodične tragedije, smrt oca, bolest majke, to su neke stvare koje čoveka teraju da se bori.   

Kažu da kada žena dođe u neke godine, drukčije gleda na stvari koje je činila dok je bila mlađa. Na koje stvari vi danas gledate drugačije?
Na prijateljstva. Prijateljstva su mladom čoveku jako bitna, a s godinama se ispostavi da su krhka, da nisu prava i da bole. Čovek ne treba da očekuje previše od ljudi koje smatra prijateljima.

Imate 61. godinu, šta ta brojka znači za vas kao pevačicu, a šta a ženu?
Svoje godine doživljavam kao bisere u nizu koji obogaćuju taj neki moj lanac. Mislim da su moje godine fantastične. Pitanje mladosti je pitanje duha i vitalnosti mozga.

Kako se negujete, imate li neki recept za lepotu?
Moje lice odražava moju unutrašnju energiju i duh. Jako pazim na ishranu: jedem puno ribe, voća i povrća. Ne pušim i ne pijem gazirana pića i alkohol. Uz to svakodnevno vežbam, često igram tenis, a i na koncertima bez problema plešem i skačem po dva sata poput tinejdžerke.

Krajem januara postali ste baka bliznakinja Nede i Aleksandre. Kako ste se snašli u toj ulozi?
Ja sam najsrećnija baka na svetu. Kada vidim moje unuke, prosto mi suze krenu. Toliko sam im odana i predana i koliko god mogu pomažem mojoj Jeleni. Trudiću se da njihovo detinjstvo i odrastanje bude što potpunije i kompletnije, ali i da budu obrazovane i vaspitane devojke.

Jeste li od života dobili sve što ste želeli, a šta biste želeli da vam donese budućnost?
Ne samo što sam dobila sve što sam želela, nego nisam ni pretpostavljala da ću sve ovo postići. Srećna sam zbog svega što sam uradila u životu, zbog svega što sam dobila u životu, ali i što sam pružila životu i ljudima. Želela bih samo zdravlje svojoj porodici, da moje unuke dožive lepu mladost i zrelost, da budu srećne i ispunjene. I naravno da budem što duže uz njih.

Milica Prelević
Foto: Andreja Damnjanović