Broj 274
Početna > Intervju > Lepota zvuka

Kako postati spec. za slušne aparate

Lepota zvuka

Olivera Đurđević sedam godina pomaže onima koji imaju problem sa sluhom da ponovo nauče da uživaju u lepoti zvuka

Šta vas je opredelilo za posao koji obavljate?
U životu se sve nekako samo namesti. Trebao mi je posao, a pojavilo se upražnjeno mesto u firmi moje tetke. Usledila je obuka u Simensu, nakon čega sam dobila licencu specijaliste za slušne aparate. Vrlo brzo sam ušla u sistem i zavolela to što radim.

Koja je lepa strana vaše profesije?
Posebno me raduje pomisao da sam svakog dana pomogla nekom da povrati poverenje u sebe i svoj sluh. Uživam u saznanju da mi je pošlo za rukom da sam još jednog od mnogih koji su imali otpor prema aparatu naučila da se srodi sa njim, redovno ga nosi, pa čak i ne primećuje da je tu.

Opište nam u kratkim crtama proces rada?
To je visoko sofisticirana usluga jer se radi sa ljudima, računarima, programima i slušnim aparatima. U startu se određuje vrsta, stepen i priroda oštećenja sluha. Na osnovu utvrđene dijagnoze odnosno audiometrije koju pacijent donese od lekara specijaliste procenjujem koji mu aparat odgovara. U zavisnosti od oštećenja sluha bira se veličina, jačina i model aparata. Podešavanje aparata se vrši povezivanjem s kompjuterom i posebnim programom koji se zove koneks. Posle toga se uzima otisak konture uha koji se šalje u laboratoriju gde se prave kanalni slušni aparati i individualni umeci za zaušne aparate. Otisak se obrađuje laserskom tehnologijom u cilju što boljeg podešavanja. To obično traje svega nekoliko dana.

Vaš savet budućim kolegama?
Treba da volite ljude bez obzira na njihove sitne ili krupne nedostatke. Ovaj posao može da radi samo onaj koji ima osećaj i razumevanje za ljude sa oštećenjem sluha. Onaj koji će imati strpljenja i takta da svakog ko se u nekom trenutku izgubio u vrtlogu tišine vrati na pravi put i pokaže mu da se svaki problem može prevazići. Ovaj posao je posao budućnosti, jer iz dana u dan tehnologija sve više napreduje i pruža nam nove mogućnosti i izazove.

Tekst i foto: Dragana Rodić