Broj 271
Početna > Poznati > Sve moje ljubavi

Braca Petković

Sve moje ljubavi

Braca Petković je suosnivač Muzeja automobila u Beogradu, diplomirani reditelj, poslastičar, poznat i kao čovek sa hiljadu zanimanja i veoma zanimljivim životom

Beogradski Muzej automobila smešten je u prvoj javnoj garaži na Balkanu koju je projektovao ruski arhitekta Valerij Staševski 1929. godine i zaštićena je kao spomenik kulture. Grad je 1994. godine dao prostor i Muzej je tada i zvanično bio otvoren. Do tada je Braca Petković već imao pozamašnu kolekciju automobila, vozačkih dozvola, alata... Danas se u Muzeju može videti oko pedesetak starih automobila, svi su ispravni i mogu da se voze.

Miris balege i benzina
Braca Petković imao je petnaest ili šesnaest godina kada mu je palo na pamet da napravi muzej automobila.
- Zapravo, otkada znam za sebe, znam i za automobile. Sećam se očeve prve „opel olimpije" i koliko sam je voleo. Jer auto, za moju posleratnu generaciju iz 1948, nije bio samo statusni simbol već je značio bukvalno sve. Išli smo do hotela „Metropol", a naročito pred američku ambasadu, i gledali kao opčinjeni automobile koji su tamo bili parkirani. Bili su novi, sjajni i delovali su mi kao neko čudo iz najlepših maštanja. Beograd i tadašnji automobili koji su se u njemu vozili, u poređenju sa onima ispred američke ambasade, ličili su mi na pokretni muzej na točkovima. To je bilo vreme besparice. Od pet automobila se sklapao jedan, tako da mu je gotovo nemoguće bilo utvrditi marku. U to vreme su u Beogradu još postojali kočijaši, pa se u našim nozdrvama mešao taj miris balege i benzina koji nas je asocirao na bogatstvo i progres - kaže Braca.

Opel - statusni simbol
Bracin otac Bogdan je bio vezan za „opele" i samo je njih vozio. Takav iz 1958. vozila je i popularna pevačica Lola Novaković, pa čuveni fudbaler Miloš Milutinović. Tako su „opeli", kod nas u početku, postali neka vrsta statusnog simbola.

Prvi „jaguari"
Kako je vreme odmicalo, pojavljivali su se i novi modeli. Brat glumice Olge Spiridonović iz Pariza je doterao najnoviji „jaguar". A onda se auto pokvario i on ga odveze kod čika Mileta Đekića koji je u Sarajevskoj ulici imao radnju i popravljao glave motora. Čika Mile je otezao s popravkom, jer mu je taj „jaguar" pred radnjom bio velika reklama.

Gramofon za auto
Svoju kolekciju pravio je više od deset godina. I do retkih primeraka je dolazio bez velikih ulaganja. Jedan BMV je dobio u zamenu za televizor, drugi je menjao za traktor. „Mercedes" Jovanke Broz iz 1955. godine kupio je na vojnom otpadu. Do svog prvog eksponata u sadašnjem Muzeju automobila Braca Petković je došao razmenom - gramofon za auto.
- U Šumatovačkoj ulici je živeo čika Žare, zvani Papagaj. Bio je po obrazovanju pravnik i drugovao je sa tada čuvenim tenorom Mijatom Mijatovićem. Izdržavao se tako što je jednim prepravljenim „fordom" prevozio drva. Bio je protivnik komunizma, nije imao građanska prava, i zato je prevozio drva. Taj njegov „ford" iz 1926. prvi je eksponat mog muzeja. Zvao se popularno „ford - papučar" ili „brka". Nisam ga kupio, nego smo se menjali. Ja sam mu dao komplet ploča i gramofon, a on meni auto. Ali bez zadnjeg dela, koji sam posle dugog traženja našao u Užicu.

Točak i vatra
Pokazuje i jedan model francuskog „marot gardona" koji kao da je iskočio iz nemih filmova braće Limijer.
- Ovo je najstariji automobil na Balkanu. Napravljen je još u devetnaestom veku – 1897. Automobil u sebi sjedinjuje sve civilizacijske tekovine od pronalaska vatre do danas. I vatra se, ako hoćete, nalazi u njemu. Samo je točak jedini izum koji nema svoj pandan u prirodi. Kad gledam ove moje automobile u muzeju, kao da posmatram na filmu neku hroniku razvoja civilizacije u tehničkom i dizajnerskom smislu. Naravno, ova kolekcija ima i istorijsku vrednost. Ona jeste nabavljena za male pare, ali sam neke automobile restaurirao i po deset godina. Zato je na njima sve danas autentično.

Čovek sa hiljadu zanimanja
U muzeju je smešteno i Pozorište u garaži, jer je Braca Petković diplomirao režiju na FDU. Piše drame. Poslastičarstvo je takođe porodična tradicija i najsigurnija egzistencija. U porodici Petković, Braca je glava svih poduhvata, supruga Jelenka, koja je po obrazovanju magistar tehnologije, radi u muzeju kao viši kustos, sin Bogdan je završio organizaciju na FDU, dok je mlađi Dušan kamerman.     

Prvi srpski vozač
Prvi auto došao je u Beograd 3. aprila 1903, uvezao ga je trgovac Boža Radulović, iako je bio rezervni oficir, nije se osmelio da vozi ovo čudo od tehnike, nego je unajmio Sretu Kostića. Sa autom iz Austrije je došao i vozač koji je ostao mesec dana i obučio Sretu da vozi. Kasnije je Sreta i zvanično dobio dozvolu, polagao je pred ministrom saobraćaja, profesorima Visoke tehničke škole. Zanimljivo je znati šta su ga oni pitali na polaganju jer ni oni nisu baš mnogo znali o automobilima. Sreta Kostić je tada položio i tako postao naš prvi šofer.

Žaklina Milenković
Foto: Marina Lopičić